Brokerov blog

Još jedan uspeh domaće Linuks zajednice

2012-01-28T18:48:00.000+01:00

Pre nekoliko dana pažnju mi je privukao mail koji sam dobio kao član jednog od domaćih foruma posvećenih Linux operativnom sistemu. Mail u kome stoji obaveštenje da se forum gasi zbog neaktivnosti posetilaca/članova, obaveza administratora… Razloga je bilo dosta, ali sama poruka da se još jedan od malobrojnih foruma koji su posvećeni tematici „onog drugog sistema koji nije Windows“ gasi je za mene bila poražavajuća i na neki način tužna. Sve je tada upućivalo na to da se domaći forum posvećen Slackware Linux distribuciji (za one koji ne znaju, jedna od prvih Linux distribucija uopšte) gasi i nestaje… sve je tada upućivalo na to da će portal i forum Slackware Srbija prestati da postoji, nestati i ostati samo u sećanju malobrojnih posetilaca i zaljubljenika u ovu distribuciju…Ipak, nakon nekoliko dana desilo se nešto veoma neobično… da verujem u čuda, ovo što se desilo nazvao bih upravo takvim imenom. Na jednom od najvećih foruma na našim prostorima, veoma ozbiljnom, kvalitetnom i sadržajno neprevaziđenom forumu kod nas, pojavila se iskra nade. Pojavila se inicijativa da se forum Slackware Srbija održi i da opstane… inicijativa je potekla od grupe Linux korisnika sa MyCity foruma.Ideja je vrlo brzo prihvaćena, počelo se o tome pričati, razvijena je veoma zanimljiva diskusija i na forumu kome je pretio kraj. Javio se veliki broj starih članova, aktiviralo se i nekoliko novih ljudi, svi do jednog su pokazali veliku želju da kraj Slackware Srbije ipak postane novi početak. Probudili su se uspavani, vratili oni za koje smo mislili da su potpuno napustili forum, i za prethodnih nekoliko dana završen je lavovski deo posla. Uz ogromnu i nesebičnu pomoć Predraga Damnjanovića (Peca na MyCity-ju), vlasnika i glavnog administratora na MyCity forumima koji je ustupio domen i hosting i pružio stručnu pomoć oko prebacivanja portala i foruma na novu lokaciju u veoma kratkom roku dovedeno na svoje mesto. „Ponovo radi bioskop“ bila je jedna od prvih tema na novom portalu i krilatica koja je zaplovila domaćim internet vodama, pojavila se na Tweeter i Facebook mrežama, i ubrzo vratila osmeh na lice svima koji su bili zabrinuti za sudbinu Slackware Srbija foruma.Meni lično sve ovo mnogo znači. Sve što se u ovih nekoliko dana izdešavalo pokazuje koliko volja i entuzijazam pojedinca mogu da budu veoma jak impuls i zamajac celoj zajednici. Ponovo verujem da se sve može kad se hoće… bez obzira na ovo hladno vreme i sneg, meni je u srcu i mislima sunce, +30 i veseli cvrkut ptica.Da, Božić Bato, verujem ja i u tebe još uvek. Molio bih te da pročitaš taj mail koji sam ti poslao malopre… ništa strašno, nemam ja mnogo želja na tom spisku, a kao što vidiš jedna je već ispunjena :)

Portal Slekver Srpske zajednice
Forum Slekver Srpske zajednice

Храм Светог Василија Остршког у Краљеву

2011-01-05T20:57:00.001+01:00

Идеја о зидању храма стара је дуже времена. Темељи су освештани 1990, Храм је освештан 2004. године иако потпуно недовршен.

Пошто се радови изводе и даље, молимо Вас да нам помогнете у границама Ваших могућности, како у самом Храму који је отворен сваког дана од 8 до 16,30 часова или на рачун број 355-1132951-58 (Вовођанска банка.Краљево).

Одбор

Najveća bitka u istoriji čovječanstva - Kurska bitka

2009-10-05T17:45:00.000+02:00

Iako mnogi zapadni istoričari, čak i dosta naših pokušavaju da umanje značaj pobede ruske vojske kod Kurska u leto 1943 god, i potpuno nepravedno marginalizuju tako veliku žrtvu Rusije u borbi protiv Hitlerove Nemačke (ta bitka je sasvim sigurno ključna za slom Vermahta i Hitlerovog sna o hiljadugodišnjem Rajhu)....treba istaći da je to bila najveća bitka u istoriji čovečanstva ikad vođena.

U stepama, poljima i plavom ruskom nebu (od 5.jula do 23. avgusta 1943.) sudarilo se više od četri miliona vojnika koji su se borili na život i smrt, upotrebljeno je oko 70 hiljada topova i minobacača, više od 13 hiljada tenkova i samohodnih oruđa i preko 12 hiljada aviona.Nemci su na frontu angažovali u raznim etapama bitke oko 100 divizija.

U toku ruske ofanzive , razbijeno je 30 nemačkih divizija, od kojih je sedam bilo tenkovskih i motorizovanih. Nemci su ovde izgubili oko 500 hiljada ljudi, oko 1.500 hiljada tenkova, 3 hiljade topova i više od 3.700 hiljada aviona.

U prvoj etepi bitke, nemačka Luftvafe je dominirala nebom i ruske jedinice, posebno tenkovske divizije su bile na udaru bombardera i trpile veće gubitke. Malo po malo ruski Jakovi su počeli da uzimaju prevlast i čiste nebo nad kurskom potkovicom, olakšavajući tako kopnenim snagama da napreduju u strahovitoj kontraofanzivi.

I u vazduhu je pravi pakao. Nemački avioni nasrću u talasima pokušavajući da zbrišu odbranu 203. puka. Ali na njih se okomljuju lovci sovjetske 8. gardijske lovačke divizije (iz sastava 2. vazduhoplovne armije). Pilot, poručnik Aleksej Gorovec, čini podvig koji će ući u anale svih borbi u vazduhu. Njegov avion je bio malo zaostao za grupom sovjetskih lovaca. Odjednom je Gorovec primetio grupu od oko 20 nemačkih bombardera, koji su leteli da bombarduju položaje 203. puka. Kako u njihovoj blizini nije primetio lovce iz pratnje, odlučio je da ih napadne. Mitraljeskim rafalom oborio je prvi avion. Zatim su na zemlju pali drugi i treći. Za tili čas, na zemlji se našlo sedam nemačkih aviona, a nešto kasnije oborio je još dva. Zanet borbom nije primetio kako mu se odozgo približavaju četiri nemačka lovca. Snage su bile nejednake, i Gorovec je pogođen obrušavajući svoj zapaljeni avion na tenkovsku kolonu...odvodeći u smrt još fašista.

To je bio jedini pilot na svetu koji je u jednoj borbi oborio devet neprijateljskih aviona. Posmrtno mu je dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.

Dešavalo se da u vazduhu po nekad bude nekoliko stotina aviona istovremeno a da polovina skoro bude oborena.

Pored toga što je bitka kod Kurska bila najveća kopnena, može se takodđe reći da je bila i najveća vazduhoplovna bitka ikad vođena po broju angažovanih aviona .

Rusi su izgubili oko 80 hiljada boraca a taj podatak je objelodanjen 1991 god, jer se sa ruskim gubicima u hladnoratovskom periodu mnogo špekulisalo.

U knjizi „Spaljena zemlja“ , objavljenoj 1970 god. zapodnonemački istoričar P.Karel kaže: „...pobeda Rusa kod Kurska označila je preokret u ratu, i dve godine kasnije neposredno dovela do pada Hitlera, zauzimanja Berlina i poraza Nemačke, izmenivši samim tim oblik čitavog sveta“.

Hardver

2009-10-04T06:37:00.004+02:00

Procesor

Procesor (u stvari kratak oblik za reč mikroprocesor, koji se često zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja središnji sastavni deo PC računara. Ova vitalna komponenta je na neki način odgovorna za sve što radi PC računar, pa je slobodno možemo nazvati srcem, ili mozgom računara, kako god vam je draže.
Procesor pored ostalog određuje, u najmanju ruku delimično, koji operativni sistemi će se upotrebiti, koji softverski paket može da radi na PC računaru, koliko mu je električne energije potrebno i koliko će sistem biti stabilan. Procesor takođe uglavnom određuje i koliko će ceo sistem da košta: što je procesor noviji i moćniji, mašina će biti skuplja.
Jasno je da brzina, odnosno radni takt procesora, povećava njegovu sposobnost obrade podataka. Sve što je veći takt, više instrukcija u jedinici vremena se može izvršiti, ali veći radni takt podrazumeva i veća opterećenja, a samim tim i potrošnju energije pa i zagrevanje.
Procesori se takođe razlikuju i po tome koliki prostor mogu da adresiraju. Recimo 32-bitni procesor moze da adresira 232 bita, sto je za današnje pojmove malo. Ovaj problem se prvo pojavio kod serverskih rešenja jer oni zahtevaju puno memorije, a kasnije i kod desktop rešenja. Današnji procesori mogu da adresiraju 264 bita sto je puno tako da neko vreme nece biti potrebno implementirati rešenja čiji je adresni prostor veći.
Dva najveća proizvođača procesora su Intel i AMD, pa, izvolite!
No, pre odluke, evo male pomoći, ukoliko niste baš sigurni šta znače svi oni silni simboli pored naziva nekog procesora u ponudi:

Primer: LGA775, Intel Q8200 Core 2 Quad 2.33GHz/1333/4MB BOX 64bit
Primer 2: SocketAM2+ AMD Phenom X4 Quad-Core 9650 2.30GHz/4MB BOX 64Bit

LGA775, odnosno SocketAM2 – označava slot/socket
Intel, odnosno AMD – označava proizvođača
Q8200, tj. Phenom X4 9650 – oznaka modela
Core 2 Quad, odnosno Quad-Core – serija ima dva jezgra koja međusobno dele zadatke i operacije, što znači da sam processor brže radi i obavlja više operacija u istom vremenskom intervalu
2.33 GHz – brzina (radni takt)
1333 – brzina kojom procesor komunicira sa severnim mostom na matičnoj ploči. U našem slučaju, ona iznosi 1333 MHz.
2MB – količina „keš“ memorije. To je, zapravo, privremena memorija u koju processor smešta podatke koji čekaju na obradu.
BOX – znači da processor dolazi fabriči upakovan u kutiji sa odgovarajućim hladnjakom. Ukoliko u oznaci stoji TRAY, znači da Vi dobijate samo processor, bez hladnjaka.
64bit – kao što je već objašnjeno, ovaj podatak nam govori da je processor 64-bitni

Matična ploča

Kod ploče treba obratiti pažnju na:
1. brzinu procesora;
2. radnu memoriju;
3. slotove za kartice.

Ploča je zapakovana u kutiju i uz nju dobijamo dodatne kablove (za flopi i hard disk), uputstvo za ploču i instalacioni CD.

Ako ne znate ništa o matičnoj ploči, ne znate ništa ni o kompjuteru. Matična ploča je deo hardvera koji povezuje sve komponente u jednu celinu. Takođe omogućava procesoru da manipuliše svim ostalim komponentama, i da ostvari fizičku, a kasnije i softversku komunikaciju sa delovima u računaru.

Najvažniji delovi ploče:
1. Soket (Socket) - mesto koje je rezervisano za ubacivanje procesora. Na jednoj ploči može biti i više soketa za procesore. Ploče sa više soketa se koriste pretežno kod server računara koji opslužuju druge računare. Soketi imaju oznake kao što su Socket AM2 za AMD procesore, Socket 775 za Intel procesore itd. Soket sa strane ima dodatnu polugu koja zaključava procesor. Kada je poluga podignuta, tada procesor može da se pomera, a u protivnom je zaključan. Rupice na soketu su u obliku kvadrata kome nedostaje jedan ili dva ugla, a ti nedostaci su u stvari vodiči kako procesor treba postaviti na soket, jer i njemu sa te strane nedostaju mesingani konektori (pinovi). Znači, prosto je nemoguće pogrešno postaviti procesor.

2. Dimm je mesto u koje stavljamo radnu memoriju. Na ploči postoji više ovakvih mesta i ona imaju oznake po brojevima: Dimm1, Dimm2... Broj dim mesta je bitan jer od njega zavisi mogućnost ubacivanja više memorijskih kartica, a time dobijamo proširenje memorijskog prostora u kome trenutno radimo. Dim je plastično postolje za memoriju u čijoj se unutrašnjosti nalaze konektori koji treba da ostvare kontakt sa ubačenom memorijom. Na krajevima dim postolja su dodaci koje koristimo za fiksiranje ubačene memorije (memorija se zaključa). Stranice dim postolja su spojene na jednom mestu (negde na sredini) i to koristimo kao vodič kako treba staviti memorijski modul koji je takođe na jednom mestu zarezan (negde na sredini).

3. AGP slot je rezervisano mesto gde se stavlja grafička kartica. Ovaj slot se od ostalih na ploči obično razlikuje po boji, braon je. Kao opcija na ovom slotu može se videti i plastični dodatak koji koristimo za zaključavanje kartice. AGP slotovi se razlikuju jedino po tehničkim mogućnostima matične ploče, ali, to i ne morate da pamtite, pošto je ovaj deo bio mali podsetnik iz istorije slotova, ako Vam ikad zatreba da Vam se nađe pri ruci...

PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije između perifernih računarskih komponenti i matične ploče u računaru. Standard poseduje nekoliko revizija i nivoa. PCI-E x16 standard je namenjen grafičkim kartama, dok su za ostale komponente predviđeni sporiji PCI-E portovi. Karakteriše ga veća brzina i propusnost u odnosu na prethodne standarde (ISA, PCI, AGP). Standard omogućava direktnu „čip-na-čip“ komunikaciju. Postoji nekoliko PCI-E formata u zavisnosti od broja „putanja“: x1 (250 MB/s), x2 (500 MB/s), x4 (1000 MB/s), x8 (2000 MB/s), x16 (4000 MB/s) i x32 (8000 MB/s).

4. PCI - su mesta za kartice, obično su bele boje, i na ploči ima više ovakvih slotova. Svaki slot na ploči nalazi svoju primenu kao mesto na kome možemo dodati neki uređaj (modem, zvučna, TV...).

5. Čipset je skup čipova koji komuniciraju između svih uređaja na ploči i bitan je za kvalitet i pouzdan rad ploče. Čipset se razlikuje po proizvođaču čipa i njegovoj podršci za određeni procesor.
U čipset spadaju i čipovi kontrolori I/O (Input/Output) koji omogućuju protok podataka između kartica, memorijskih uređaja, ulaza i izlaza.

6. BIOS, Cmos je čip koji ima više funkcija. Ovaj čip se konstantno napaja preko baterije od 3V i tako održava program koji se nalazi u njemu. Čip ugrađuje proizvođač ploče, a njegov program je zadužen prvenstveno za prepoznavanje i testiranje ispravnosti celog hardvera koji je fizički prikačen na matičnu ploču. Pored ove funkcije, program ima mogućnost nadgledanja raznih paramatera koji utiču na rad svih delova hardvera (temperature, ventilatora, napajanja) i vodi evidenciju o datumu i vremenu. Rad BIOS programa je vidljiv na ekranu odmah posle startovanja računara (crna pozadina i bela slova). BIOS je vrsta čipa - EPROM čiji program možemo zameniti novijom verzijom. Postupak promene programa naziva se fleš biosa. Verzija biosa se vidi pri samom uključivanju računara odmah iznad brzine procesora ili na dnu ekrana. Program koji se nalazi u čipu je prilagođen korisniku i dozvoljava neke izmene kao što su redosled uređaja sa kojih pretražujemo sistem, isključivanje i uključivanje uređaja koji se nalaze na ploči itd.

7. Džamper se sastoji od dva mesingana pina koji mogu biti spojeni plastičnom kapicom (obično crne, crvene ili žute boje) koja u sebi sadrži konektor i tako ustvari pravi most između dva elementa na ploči. Na ploči se obično nalazi džamper (most) koji je zadužen da vrati program u industrijsko tj. prvobitno stanje. Postupak vraćanja biosa na prvobitno stanje se zove klirovanje (Clear Cmos).

Evo i primera: LGA775 iP45,ASUS P5Q Pro PCI-e/DualDDR2/SATA2/RAID/GLAN/SB7.1
Primer 2: SAM2+ AMD790X, Gigabyte GA-MA790X-DS4 PCI-e/DualDDR2/SATA2/RAID/GLAN

LGA775, odnosno SAM2+ – tip podnožja za procesor, u prvom slučaju za Intel, u drugom za AMD
iP45, odnosno AMD790X – tip čipseta (dva čipa, od kojih je jedan severni (Northbridge), a drugi južni (Southbridge))
ASUS, odnosno Gigabyte – proizvođač
P5Q Pro, odnosno GA-MA790X-DS4 – oznaka modela
PCI-e – slot (konektor) na koji se povezuje grafička kartica
DualDDR2 – Dual znači da ploča podržava rad memorije u dva kanala, a DDR2 je tip memorije
SATA2 – ploča podržava hard diskove koji koriste SATA2 (noviji) interfejs za povezivanje
RAID – sistem povezivanja najmanje dva hard diska. Za nesmetan rad računara ti diskovi moraju biti istog modela i kapaciteta
GLAN – GigabitLAN, ploča ima ugrađenu gigabitnu mrežnu karticu. Stariji modeli su sa oznakom LAN
SB7.1 – SoundBlaster 7.1, integrisana zvučna kartica koja podržava 7.1 surround sistem zvučnika

Hard disk

Kada se isključi napajanje računara, sadržaj memorije biva izgubljen. I šta sad? Čvrsti disk PC računara služi kao trajna memorija, medijum za pamćenje velikog kapaciteta i skladište za Vaše, datoteke i aplikacije. Za većinu korisnika, ovaj deo računara je i najvažniji, pošto, uglavnom razmišljamo na sledeći način: „Šta mene briga kako to radi, važno je da imam sve na jednom mestu!“. Za korisnike je veoma važno kolika je količina podataka koju mogu pohraniti na disk. Dakle, što je ta cifra veća, više podataka možete sačuvati. Drugi važan podatak je kojom brzinom možete pristupiti podacima na njemu.
Postoje dva tipa hard diskova, i to, interni i eksterni. Mnogo je načina povezivanja hard diska i matične ploče. Stariji interfejsi su ATA, UDMA, PIO, IDE, a noviji SATA, SATA2. Standard povezivanja za eksterne hard diskove je ESATA.

Primer: SATA2 7200 250GB

SATA2 –interfejs preko koga se hard disk povezuje sa pločom
7200 – broj obrtaja u minutu
250GB – kapacitet hard diska

Memorije

RAM- random access memory je vrsta memorije koja se nalazi u računaru, a u njoj su smešteni podaci koje računar trenutno obrađuje ili sa njima radi. Najvažnija karakteristika radne memorije jeste to što se bilo kojoj memorijskoj lokaciji može direktno pristupiti i nije potreban mehanički pomak komponenti, za razliku od hard diska ili nekih drugih medija za čuvanje kod kojih je potrebno prvo medij za čitanje namestiti na određenu lokaciju, a zatim upisivati ili čitati podatke. Zahvaljujući ovoj karakteristici pristup RAM zadržava znatno veću brzinu protoka podataka od ostalih memorijskih tipova. Podaci ili sadržaj u radnoj memoriji brišu se prilikom gašenja računara, tako da ona nije medij za trajno čuvanje podataka, već se u nju podaci samo privremeno pohranjuju, da bi se nakon upotrebe sačuvali na hard disku. Standardne količine radne memorije za ugodan rad kreću se u rasponu od 512MB starije do 1024 MB novije, ali to uveliko zavisi i o nameni za koje se računar koristi. Za zahtevnije računarske aplikacije, kao što su programi za obradu video zapisa ili čak video igre, ne postoji gornja granica. Dakle, što više, to bolje. Ukoliko ste uz specifikacije računara uz zapis o količini memorije naišli na neke slovne i brojne oznake, reč je o simbolima koji definišu tačnu vrstu radne memorije i brzinu kojom ona komunicira sa ostalim komponentama računara. Danas je najrašireniji tzv. DRAM (Dynamic RAM), koji je unapređivan, tako da su s vremenom nastajali Fast Page Mode DRAM, EDO RAM, XDR DRAM , SDRAM, DDR SDRAM, te trenutno najrasprostranjeniji DDR2, i naravno, najnoviji DDR3. Brzina u MHz koja se pojavljuje uz specifikacije memorije pokazuje na kojoj brzini memorija komunicira sa ostalim komponentama, prvenstveno preko sabirnice (magistrale) sa procesorom. Tu, takođe, važi pravilo da veća frekvencija znači i brži rad, pod uslovom da ostale komponente podržavaju tu brzinu.

Primer: DIMM DDR2 512MB, 667MHz Kingston CL5

DIMM – dual in-line memory module, meorija za desktop računare (SODIMM – za notebook)
DDR2 – vrsta
512MB – kapacitet
667MHz – brzina kojom memorija komunicira sa ostalim komponentana
Kingston – proizvođač
CL5 – CL označava kašnjenje memorije u odnosu na zahtevane operacije. Što je kašnjenje (latencija) manje to memorija radi brže, tako da su modeli sa manjim CL po pravilu brži i skuplji od onih sa većim CL.

USB – flash

Jednostavno, nešto bez čega se ne može zamsliti početak veka. Nema olovaka, nema papira, samo štapić, i sve Vam je dostupno! Veća memorija – više dokumenata možete pohraniti na njega, oblik i boju odaberite sami, i to je to!

Primer: USB Flash Disk 1GB TakeMS Color Line,USB 2.0

TakeMS – proizvođač
Color Line – oznaka modela
1 GB – kapacitet
USB 2.0 – način povezivanja sa računarom

Kućišta

Da bi računar funkcionisao, mora postojati nešto gde ćete smestiti sve delove. Ta „kanta“, nije baš ključni deo računara, ali je bitna zbog napajanja, koje, u većini slučajeva uz nju ide. Naravno, za one kojima je i estetski faktor bitan, ovo ne bi trebalo onda da predstavlja zanemarljivu stavku. Računarska kućišta dolaze u mnogo različitih veličina i formata (engl. form factor). Danas se najviše koristi ATX format iako se sve više proizvode kućišta manjih veličina (mATX format). Kućišta se prilagođavaju formatu matične ploče, tako da postoje i matične ploče ATX, mATX, Mini-ITX i ostali formati.
Takođe, kućište ima podelu i po veličini, pa tako imamo mini tower, mid-sized tower i full-sized tower kućišta. Isto tako kućišta dolaze u raznim oblicima tako da imamo desktop ili pizza kućišta koja su položena vodoravno, te tanka kućišta koja su namenjena za male prostore. Danas se veličina kućišta nastoji svesti na što manje dimenzije, tako da se sve više pojavljuje Mini-ITX standard koji najmanji format od svih navedenih. Već su najavljeni Mac Mini računari koji će biti veličine običnog CD-ROM uređaja dok proizvođači PC računara takvu kategoriju kućišta obično obeležavaju slovima SFF (Small Form Factor). Kompanija Intel već uveliko promoviše svoju tehnologiju postavljanja matičnih ploča u BTX formatu, ali ta tehnologija iziskuje i druge vrste kućišta.

Primer: ATX Middle Tower Thermal Take 500W

ATX – format matične ploče koju je moguće ugraditi
Middle Tower – srednja veličina kućišta
Thermal Take – proizvođač
500W – snaga napajanja koje se nalazi u kućištu

Napajanja

Napajanje, daje napone koji su potrebni za rad svih komponenata racunarskog sistema. Koji su to naponi i koja je njihova uloga? Postoje tri vrste napona +3.3V, +5V i +12V. Osim ovih napona koje daje napajanje, na samoj matičnoj ploči se vrši regulacija u neke specifične vrednosti koje zahtevaju memorije ili procesor i to se postiže uz pomoć posebnih kola koja se nazivaju naponski regulatori. Napon od +3.3V je potreban za napajanje čipset-a, RAM-a, PCI kartica, AGP grafickih katica, PCI-ex grafičkih katrica, kao i većine drugih čipova na matičnoj ploči. Napon od +5V je potreban za napajanje elektronike hard diskova i optičkih uređaja, memorija, PCI katrica, AGP grafičkih kartica, PCI-ex grafičkih kartica, kao i naponskih regulatora na samoj ploči. Napon od +12V je namenjen za napajanje najvećih potrošača kao što su procesor i mostori svih uređaja koji ih poseduju. Pravilan izbor napajanja je jako bitan i trebalo bi da napajanje uvek bude „jače“ bar 20% od maximalne potrošnje svih komponenti. Postavlja se pitanje koliko pojedine komponente računarskog sistema troše? Ovde su date neke orjentacione vrednosti kojima se možemo uvek voditi, ali u „gruboj“ proceni, mada i to nekada znači puno.

Procesor: prosečna potrošnja modernih procesora je od 65W do 125W (Quad core), napaja se sa +12V.
Matična ploča: prosečna potrošnja je oko 25W, mada neke ploče mogu da troše i dosta više.
Grafička karta: prosečna potrošnja je u zavisnosti od toga da li je AGP ili PCI-ex, recimo AGP troše oko 30-40W dok PCI-ex oko 100W, neki modeli znaju da troše i čitavih 250W!
Memorija: prosečna potrošnja je oko 10W po modulu.
Hard disk: prosečna potrošnja je oko 30W, po uređaju.
Optički uređaj: prosečna potrošnja je oko 15W, po uređaju.
PCI modem: prosečna potrošnja je oko 3W.
PCI zvučna kartica: prosečna potrošnja je oko 5W.
PCI mrežna karta: prosečna potrošnja je oko 3W.
USB port: prosečna potrošnja je oko 5W.
Tastatura: prosečna potrošnja je oko 1W.
Miš: prosečna potrošnja je oko 1W.

Kako izabrati dobro napajanje? Prilikom kupovine napajanja ne treba se voditi logikom „što više, to bolje“ jer neka napajanja imaju mali stepen korisnog dejstva, pa recimo nekada 500W može da bude „manje“ od 400W, već treba obratiti pažnju na to koliko struje daje napajanje na određenim naponskim nivoima, a posebno obratiti pažnju na +12V jer tu već važi logika „što više, to bolje“. Naravno, tu postoje i neke dodatne opcije tipa: da li napajanje poseduje nekakvu vrstu zaštite od prenapona, zatim imunost na česte oscilacije mrežnog napona i slično.

Tastatura

Tastatura je periferni uređaj napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontolu operacija koje računar izvršava. Postoji puno različitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga što različiti ljudi pišu na različitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvršenje različitih matematičkih, statističkih ili programerskih funkcija.

Broj tastera na tastaturi varira od 101 za standardne tastature do 104 za windows tatstature pa sve do 130 i više za tastature sa specijalnim tasterima. Takođe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se često koriste kod notebook računara. Internet tastature sadrže dodatne tastere sa različitim dodatnim funkcijama. Npr. za otvaranje brauzera ili klijenta elektronske pošte. Postoji nekoliko različitih vrsta konektora za priključenje tastature na računar. Među njima je npr. standardni AT ((DIN-5) konektor korišćen na matičnim pločama projektovanim za procesore starije od i80486, danas zamenjen standardnim PS/2 ili USB konektorom.

Primer: Codegen ps/2 KB 2004 CA Black

Codegen – proizvođač
ps/2 – konekcija
KB 2004 – oznaka modela
Black – boja tastature

Miš

Miševi se proizvode sa PS/2 i USB priključkom, dok je postojala i stara verzija sa serijskim priključkom. U budućnosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom. Takođe, miševi sa kuglom su zastareli, tako da se danas najviše koriste optički miševi, dok se bežični i laserski još uvek probijaju na tržište običnih korisnika zbog, još uvek, relativne skupoće. Laserski miševi obično uz naziv imaju oznaku „laser“.

Primer: Logitech Optical ps/2 S96 Black
Primer 2: Samsung Pleomax Codrless Laser SCM9300 800dpi Black

Logitech, odnosno Samsung Pleomax – proizvođač
Optical – optički (nema kuglicu)
ps/2 – konekcija
Cordless laser – laserski senzor
S96, odnosno SCM9300 – model
800dpi - rezolucija
Black – boja

MP3 i MP4 plejeri

Ovi uređaji su jedna od najkorisnijih stavki u Vašem životu. Ne samo da Vam pružaju neopisivo zadovoljstvo isključivanja iz dosadne, naporne svakodnevice, već na njih, pored raznih muzičkih i video sadržaja za zabavu, možete staviti i sve neophodne podatke za posao, školu... Osnovna razlika je ta što MP3 player podržava muzičke, a MP4 i video sadržaje. Što je memorija uređaja veća, to više fajlova možete staviti na njega. Radi okvirne orijentacije, na plejer memorijskog kapaciteta od 1 gigabajta (GB) prosečno staje oko 250 pesama. Većina savremenih uređaja ima integrisan i FM tuner, jednostavnije rečeno, radio.

Primer: Premium M377 1GB, MP3, WMA, WAV Silver

Premium ¬– proizvođač
M337 – oznaka modela
1 GB – memorijski kapacitet
MP3, WMA, WAV – podržani formati
Silver – boja

Bar Code čitači

Osnovna uloga im je brzo dekodovanje slike (bar koda) u niz brojeva koji on predstavlja, na osnovu čega se vrši dalja obrada podatka u aplikativnom softveru. Kada je reč o maloprodajnim objektima vrši se brzo pretraživanje baze proizvoda, što omogućava ubrzanje opsluživanja kupaca, kraće zadržavanje na kasi, i na taj način doprinosi povećanju prometa kroz povećanje ugleda prodavnice. Osim proizvodne tehnologije (Wand, CCD i laserski), bar kod čitači se mogu podeliti prema nameni na:

1. Ručne
2. Fiksne omnidirekcione
3. Bežične

Generalno, ručni bar kod čitači se koriste u situacijama kada nije potrebna njihova intenzivna primena (magacini, maloprodaja sa malim brojem kupaca i sl.) pošto ih za to opredeljuje njihova konstrukcija (jedna linija čitanja, pokretni delovi-kabl, padovi itd.). Fiksni omni direkcioni bar kod čitači se koriste u maloprodajnim objektima sa velikim brojem kupaca (samoposluge, robne kuće itd.) kao i u procesu proizvodnje na pokretnim trakama-konvejerima. Bežični bar kod čitači imaju široku upotrebu u industriji i pri radu na terenu, posebno kada su otežani uslovi rada kao što je kiša, čitanje bar koda na velikoj udaljenosti ili otpornost na mehaničke udare.

Bar-kod čitač sastoji se od četiri osnovne komponente: lasera, prateće optike, senzora i logičkog sklopa za dekodiranje. Snop koji oslobađa laser prolazi kroz optički sklop, gde se svetlost prelama u određenim pravcima, pada na bar-kod i reflektuje se nazad prema čitaču, gde senzor prikuplja povratni snop i šalje ga na dešifrovanje. Okruženje čitača može biti različito: uređaji za ručno očitavanje, ili oni sa „stonom“ (vertikalnom) postavkom, koja se lako može pretvoriti u „ležeću“ (horizontalnu).

Primer: Metrologic 5145 CCD Eclipse Laser (RS232)

Metrologic – proizvođač
5145 – oznaka modela
CCD – skraćenica od Charge Couple Device, tehnologija kojom se snimljena slika bar koda digitalizuje, analizira i određuje standard i broj (princip rada sličan kameri)
RS232 – standard
Eclipse Laser – metoda snimanja

Kontroleri

Kontroleri su, u opštem smislu, uređaji koji kontrolišu protok podataka od računara do periferijskih uređaja. Na primer, CD/DVD čitači, monitori, tastature, štampači, svi ovi uređaji koriste kontrolere. Kada kupujete računar, Vi dobijate ugrađene sve neophodne kontrolere za standardne komponente. Za neke dodatne uređaje, morate dokupiti i odgovarajući kontroler. Pri kupovini kontrolera, najbitnije je da se on slaže sa Vašom arhitekturom (AT, PCI, SCSI).

Primer: PCI 4-port IEEE 1394 Card (FireWire)

Evercreation – proizvođač
PCI 4 – arhitektura podržana na matičnoj ploči
IEEE 1394 – podržani standard

Zvučnici

Računarski ili multimedijalni zvučnici su opremljeni sa muškim priključkom koji se uključuje na zvučnu karticu. Računarski zvučnici su obični pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih integrisanih dodataka. Postoji mnogo različitih zvučnika, od najobičnijih stereo zvučnika pa sve do 7.1 surround sistema sa naprednim opcijama.
2.1 – Tri zvučnika čine ovaj sistem zvučnika, svaki od njih predstavlja jedan poseban zvučni kanal, jedan zvučnik zadužen je za bas, dok su druga dva zvučnika zadužena za tonove visoke frenkvencije. Ovakav sistem zvučnika savršen je za slušanje muzike.
5.1 – Sistem zvučnika sastavljen od 6 zvučnika, bas zvučnika (Woofer-a), centralnog zvučnika (satelita), i po 2 zvučnika (satelita) za levi i desni zvučni kanal. Ovakav sistem zvučnika omogućava vam pravi stereo doživljaj i savršen je za slušanje muzike, gledanje filmova, kao i stvaranja sjajne atmosfere prilikom igranja video igara.

Primer: Premium line 2.0 A-2019 Silver

Premium line – proizvođač
2.0 – sistem od dva stereo zvučnika
A-2019 – model
Silver – boja

Web kamere

Ukoliko želite da vidite ili budete viđeni širom cyberspace-a, ovaj proizvod je imperativ za Vas! Jednostavna upotreba, instaliranje, malo zauzeće prostora, i, naravno, skoro nikakva potrošnja električne energije! Kvalitet slike koju kamera reprodukuje je više nego zadovoljavajući. Izražava se u pikselima i ta vrednost direktno korespondira rezoluciji slike, odnosno samoj oštrini slike, veća vrednost znači i bolji kvalitet. Većina kamera sliku prikazuje putem standardnog VGA priključka. Jedan od čari modernih računara je nesputana mogućnost internet komunikacije. No tekstualni chat i glasovni razgovori su definitivno „out“. Ono što Vam treba je video komunikacija. Brbljanje uz pomoć ove korisne spravice je i više nego jednostavno. Uređaj treba spojiti u USB port, pokrenuti odgovarajući program i započeti beskonačno tračarenje sa drugaricom iz Australije. Pritom ćete se služiti aplikacijama poput popularnog Skype-a, Windows Live Messangera, Yahoo Messangera, itd. Što je najbolje, svi su razgovori besplatni te će Vam uveliko olabaviti stisak oko novčanika.

Primer: Samsung Pleomax "OCTOPUS" USB (640x480),PWC3900

Samsung – proizvođač
Pleomax „OCTOPUS“ PWC3900 – oznaka modela
USB – vrsta priključka kojim je omogućena konekcija sa računarom
640x480 – rezolucija (izražena u pixelima)

Joystick/Joypad/Volan

Neizbežni uređaji ukoliko ste zavisni od video igara.

Primer: Genius G-12U Vibration USB
Primer 2: Gigatech DS-205X double
Primer 3: Acme GT Racing Wheel F391

Genius, odnosno Acme – proizvođač
G-12U, odnosno DS-205X, odnosno GT Racing Wheel F391 – su oznake modela
Vibration – Mogućnost vibriranja joystik-a omogućava realniji doživljaj prilikom igranja.
USB – vrsta priključka kojim je omogućena konekcija sa računarom
double – uređaj dolazi u paru

Slušalice/mikrofoni

Ovo je još jedna neizbežna stavka ukoliko ste navikli da svakodnevno pijete kafu sa prijateljicom, a ona se odselila preko okeana. Ako već ne možete da je vidite (mada ni to nije nemoguće ako imate i web kameru), možete bar da proćaskate!

Primer: Genius Mic-01A metalic

Genius – proizvođač
Mic-01A – oznaka modela
metalic – boja

Notebook (Laptop) računari

Prilikom odluke koji notebook računar da kupite, potrebno je da obratite pažnju na nekoliko bitnih detalja. Procesor je glavna komponenta računara, od koga najviše zavise njegove performanse. Kao najvažniji činilac računara brži procesor će vam doneti ugodniji i kompletniji doživljaj pri korišćenju računara.Takođe, količina i brzina memorije će odrediti kako se računar ponaša u raznim programskim aplikacijama, poput video igara, profesionalnim 3D aplikacijama, kao i mnogim drugim softverskim sredinama. Veoma je bitno imati hard disk odgovarajuće veličine u odnosu na to koliko se i kakvih podataka čuva na računaru.Većina laptop računara opremljena je DVD-RW uređajima, što znači da možemo zapisivati i čitati podatke sa CD/DVD medija. Veličine monitora se kreću od 8.9” pa do npr. 22”, veći monitori su u stanju da sliku prikazuju u većoj rezoluciji što je čini jasnijom i sveukupno kvalitetnijom, a to dalje implicira bolji doživljaj pri gledanju filmova, igranju video igara, itd. Grafička kartica je zadužena za obradu (renderovanje) grafičkih podataka. Grafičke karte instalirane u laptop računare dele radnu memoriju sa ostatkom računara, stoga kod instaliranja radne memorije treba uračunati i to u konačnu kalkulaciju. Bolje grafičke karte svoje prednosti prvenstveno iskazuju u video igrama i 3D aplikacijama, ukoliko ste pasionirani igrač ovo je stavka koja je bitna za Vas. I/O (Input/Output) predstavlja skup priključaka koje računar poseduje i preko kojih se konektuje sa spoljašnjim uređajima. Neki od njih su USB (preko njih se konektuju fotoaparati, miševi, tastature, štampači, itd.), VGA (preko njega se povezuje spoljašnji monitor), RJ45 (konektor za povezivanje internet konekcije) tu je još i priključak za adapter koji opskrbljuje računar strujom. Putem ugrađene mrežne kartice moguće je povezati se na internet ili povezati se sa drugim računarima fizički putem kabla. Što se kamere tiče, opciono, neki laptop računari imaju ugrađene web kamerice, koje omogućavaju video komunikaciju preko interneta. Operativni sistem je glavni upravljački program računara, preko njega se kontroliše rad svih komponenti. Najpoznatiji OS sigurno je Windows, ali je sve više u upotrebi i Linux.

Primer: Hewlett Packard 530 FH524AA Intel-CelM 1.73GHz 1024MB 120GB DVDRW 15.4'' FreeDOS

Hewlett Packard – proizvođač
530 FH524 AA – oznaka modela
Intel-CelM – procesor
1.73GHz – radni takt procesora
1024MB – RAM memorija
120GB – količina podataka koja može da stane na hard disk
DVDRW – optički uređaj DVD čitač/rezač
15.4″ – dijagonala ekrana
FreeDOS – operativni sistem

UPS

UPS ili neprekidni izvor napajanja (Uninterruptible Power Supply) je uređaj čija je osnovna namena da omogući snabdevanje energijom računarski sistem u slučaju nestanka mrežnog napajanja. Njegov zadatak nije da omogući korisnicima da nastave rad, već da trenutni rad mogu da snime i isključe računar bez bojazni da će podaci biti izgubljeni ili operativni sistem oštećen. Takođe, neka malo bolja rešenja imaju još neke funkcije, recimo zaštitu od prenapona (kratkotrajnih naponskih skokova koji mogu biti jako opasni posebno po napajanja), onda zaštitu od strujnih udara izazvanih nekim spoljnim uticajem (recimo udar groma negde u naponsku liniju, bimetalni osigurači). Dalje filtriranje učestanosti mrežnog napona, onda podizanje napona ako je došlo do pada (ali samo kratkotrajno) i slično. Ono što je bitno da se zna je da postoje dve vrste UPS-eva, online, koji su non-stop aktivni i koji praktično snabdevaju računar energijom, i offline, koji postaju aktivni samo kada nestane mrežni napon. Naravno, offline verzije nemaju ove vidove zaštite što je logično, jer se računar snabdeva energijom direktno sa mreže.

Primer: APC BE550-GR 550VA/330W/3Y
Primer 2: Mustek Power Must 1000VA/600W Offline/1Y

APC, odnosno Mustek – proizvođač
BE550-GR, odnosno Power Must – model
550VA – kapacitet
330W – izlazna snaga
Offline – vrsta UPS-a
3Y – trožrilni kabal, tzv. Miki Maus

Blu ray čitači/rezači

Blu-ray disc je nova generacija formata optičkog diska koji omogućava snimanje presnimavanje i reprodukciju u visokoj HD rezoluciji. Ime „Blu ray“ dolazi od činjenice da se za čitanje Blu-ray diskova koristi plavi (blue) laserski snop dok DVD-i i CD-i koriste crveni laserski snop. Taj novi plavi laser ima kraću talasnu dužinu nego crveni laser (405 nm), što omogućava očitavanje podataka sa većom preciznošću. To znači da Blu-ray disk može pružiti najveći standard HD (High Definition) performansi (1080p) dostupnih na današnjem tržištu. Plus, ovaj format nudi najmanje 7.1 kanal prirodnog , nekompresiranog surround zvuka za kristalno čisti audio koji donosi najbolje moguće iskustvo kućne zabave uopšte. Bluray čitači namenjeni su samo za čitanje podataka sa diskova najnovije generacije i najvećeg kapaciteta (preko 20 gigabajta), dok su uređaji koji u svom nazivu imaju skraćenicu RW pored mogućnosti čitanja, namenjeni su i za pisanje i brisanje podataka sa diskova specijalno namenjenih za tu upotrebu. Bluray uređaji takođe čitaju i CD i DVD diskove. Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Postoje interni i eksterni uređaji. (Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla). Oznaka R stoji za diskove koji su namenjeni samo za čitanje podataka sa njih, dakle postoji mogućnost upisivanja podataka na njih ali samo jedanput, dok se na diskove sa oznakom RW podaci mogu upisivati i brisati više puta). Brzina čitanja/pisanja predstavlja brzinu kojom uređaj čita/upisuje podatke sa medija unutar njega, označava se množiocem (2x, 8x, 16x...) i što je veći množilac to je veća brzina čitanja/upisivanja podataka.

Primer: LG Blue ray GGW-H20L

LG – proizvođač
Blue ray – tehnologija izrade
GGW-H20L – model

Toneri i kertridži

Osnovne napomene prilikom kupovine tonera i kertridža bi bile da obratite pažnju na model štampača koji koristi navedeni toner/ketridž. Taj podatak je obavezno naveden. Jedan toner/ketridž se može koristiti na više modela štampača. Kapacitet štampe nam govori da svaki toner/kertridž ima određen broj listova papira za koji se može koristiti. To se izražava kao kapacitet štampe npr. 3000 listova.

Primer: HP Q2613X black LJ 1300, 4000str.

HP – proizvođač (Hewlett Packard)
Q2613X – oznaka modela
black – boja
LJ 1300 –
4000 str. – kapacitet štampe

Štampači

Inkjet štampači su jeftinije rešenje za štampu namenjeno kućnim korisnicima kojima nije potreban najkvalitetniji otisak pri štampi, jeftiniji su u startu u odnosu na laserske štampače, međutim, na duže staze finansiski su zahtevniji zbog veće potrošnje mastila potrebnog za štampu. Laserski štampači su skuplji međutim daju bolji izgled štampanog materijala i na duže staze su bolji, isplativiji izbor zbog manje potrošnje mastila. Format papira pri štampanju označava najveću veličinu papira na kojoj dati model štampača može da vrši štampu. A4 je standardno najveća veličina moguća za štampu. Svaki model koji ima oznaku A4 može štampati i sve veličine papira manje od toga, dok postoje modeli koju mogu štampati i na papiru većeg formata kao što je A3. Brzina štampe se odnosi na broj stranica po minuti koje štampač može da odštampa. Postoji razlika između štampe u crno-belom modu rada kada štampač može da odštampa više stranica po minuti, u odnosu na štampu u kolor modu rada kada zbog više boja na papiru i samim tim komplikovanije štampe, uređaj može da odradi manje stranica po minuti. Rezolucija pri štampi utiče na kvalitet materijala koji se štampa. Manja rezolucija će učiniti da materijal izgleda zrnasto i kockasto po ivicama objekata na papiru, a veće rezolucije štampe omogućavaju finiji, detaljniji prikaz objekata. Mesečni obim štampe je broj koji ćete videti vezan uz ovaj proizvod i on predstavlja preporučenu štampu za mesec dana. Kapacitet ulaza predstavlja broj listova papira koji mogu odjedanput stati u fioku štampača namenjenu za skladištenje papira za štampu. Radna memorija štampača omogućava brži rad tako što smanjuje potrebu komunikacije između štampača i računara, omogućavajući da neke zadatke obavi sam štampač i tako ubrza štampu. Moderni računari se povezuju putem USB konekcije, obezbeđujući brz način komunikacije sa računarom. Pojedini modeli štampača imaju dodatne funkcije, poput priključaka za moderne memorijske kartice koje se koriste u mobilnim telefonima i fotoaparatima i tako omogućuju da se skrati vreme štampe, jer se eliminiše potreba da se materijal koji se štampa prvo prebacuje na računar, pomoću softvera ugrađenog u štampač, a samim tim, sve se obavlja mnogo brže.

Primer: InkJet A4 Lexmark Z1320,4800 x 1200 dpi,12/5ppm, USB 1god.

InkJet – vrsta štampača
A4 – format štampe
Lexmark – proizvođač
Z1320 – oznaka modela
4800x1200 dpi – rezolucija štampe (dpi – dots per inch (tačaka po inču))
12/5ppm – maksimalna brzina štampe (ppm – pages per minute (strana u minuti))
USB – način povezivanja sa računarom
1 god. – garancija

Multifunkcijski štampači

Ovi uređaji obično u sebi sadrže štampač, skener, kopir-aparat i fax. Tip štampača može biti ink-jet (crno-beli, u boji) ili laserski (crno-beli, u boji). Rezolucija se odnosi na finoću detalja koju štampač može da postigne i obično se meri brojem tačaka po inču (dpi). Što više tačaka po inču štampač može da raspozna, to će rezultujuća slika imati više detalja i izgledaće realnije.Brzina štampanja (crna/kolor) je brzina koja označava koliko stranica možemo štampati u minuti, a brzina kopiranja (crna/kolor) je brzina koja označava koliko stranica možemo kopirati u minuti. Interpolirana rezolucija skenera je interesantna tehnologija koju su proizvođači izmislili kako bi povećali rezoluciju dobijene slike. Skener između postojećih piksela (tačaka), umeće (interpolira) one čije su boje proračunate na osnovu boja susednih piksela. Ova metoda se obično koristi kod skenera sa CCD senzorom da bi se njihova rezolucija povećala do 19.200 dpi. Kolorit skenera predstavlja broj boja koje skener može da reprodukuje, i izražava se u bitima potrebnim za predstavljanje jednog piksela (tačke). Standardna true color paleta koristi 24 bita za predstavljanje jednog piksela, odnosno po 8 bita za svaku od osnovnih boja. Kvalitetni skeneri, međutim, često imaju veću dubinu boja i koriste do 48 bita za predstavljanje piksela. Pošto se tolika dubina boja ne koristi često u obradi fotografija, osnovni razlog za njihovu upotrebu jeste mogućnost skenera da samostalno izabere najpogodniju boju iz 24-bitne palete.

Primer: MFP Laser A4 HP M1319f Stampac/Skener/Kopir/Fax 1200x1200dpi 18ppm

MFP – Oznaka za multifunkcionalni uređaj
Laser – označava da je u pitanju laserska tehnologija
A4 – format papira
HP – proizvođač
M1319f – oznaka modela
Štampač/Skener/Kopir/Fax – funkcije uređaja
1200x1200dpi – rezolucija štampe
18ppm – broj strana u minuti (u našem slučaju 18)

DVD rezači

DVD rezači su uređaji koji u sebi sadrže CD/DVD čitac + CD/DVD pisač, što znači da uređaj možemo koristiti kako za čitanje podataka sa njega, tako i za narezivanje. Keš memorija omogućava bržu komunikaciju sa računarom. Dakle, što je ona veća, npr. brže ćemo moći da učitamo disk koji želimo, da narežemo na njega željeni sadržaj, ..., itd. Ubacivanje diska: Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Izrađuju se u dve varijante, interni i eksterni. Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla. Prvobitna brzina optičkih uređaja je bila 150 kilobajta po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja medija je 52x odnosno 7,62 megabajta po sekundi. Pri ovakvim brzinama medij u uređaju se vrti na 10000 okretaja u minuti. Analogno tome, postoji i brzina pisanja (narezivanja). Što je ona veća, podaci se brže upisuju.

Primer: Pioneer DVD-RW 16X Double layer 115D

Pioneer – proizvođač
16X – brzina narezivanja
Double layer – označava da može da reže dvoslojne medije
115D – oznaka modela

Skeneri

Skenere delimo prema tehnologiji na:

PMT (fotomultiplikatorska cev), tehnologija nasleđena od starijih skenera. Svetlost koju detektuje senzor, deli se na tri zraka koji prolaze kroz crveni, zeleni i plavi filter, a zatim u fotomultiplikatorske cevi gde se svetlosna energija pretvara u električni signal.

CCD (uređaj sa spregnutim naelektrisanjem), vrsta senzora koja se koristi u stonim skenerima; Skener propušta svetlost kroz crveni, zeleni i plavi filter i reflektovana svetlost se usmerava u CCD niz preko sistema ogledala i sočiva.

CIS (kontaktni senzor za sliku), novija tehnologija koja integriše skenirajuće funkcije u manjem broju sastavnih delova, što dozvoljava da skeneri budu kompaktniji po veličini, CIS skeneri imaju guste grupe crvenih, zelenih i plavih svetlećih dioda (LED) koje daju belu svetlost i zamenjuju ogledala i sočiva CCD skenera sa jednim redom senzora, smeštenim veoma blizu izvorne slike.

Rezolucija se odnosi na finoću detalja koju skener može da postigne i obično se meri brojem tačaka po inču (dpi). Što više tačaka po inču skener može da raspozna, to će rezultujuća slika imati više detalja i izgledaće realnije. Kada skener pretvara nešto u digitalni oblik, on gleda na sliku piksel po piksel (tačku po tačku) i registruje ono što vidi. Taj deo procesa je dovoljno jednostavan, ali različiti skeneri registruju različite količine informacija o svakom pikselu (tački). Pomoću dubine bitova se meri koliko informacija dati skener registruje. Većina savremenih skenera u boji su najmanje 24-bitni, što znači da oni mogu da prikupe 8 bitova informacija za svaku od osnovnih boja skeniranja: crvenu, plavu i zelenu. Uređaj od 24 bita može teoretski da registruje preko 16 miliona različitih boja, mada je u praksi taj broj dosta manji. To je gotovo fotografski kvalitet i zato se proces naziva skeniranjem u „pravoj boji“.

Primer: HP Scanjet G2410

HP – proizvođač
Scanjet G2410 – oznaka modela

DVD čitači

CD/DVD čitač je uređaj koji možemo koristiti samo za čitanje (pregled) podataka sa njega. Keš memorija omogućava bržu komunikaciju sa računarom. Dakle, što je ona veća, npr. brže ćemo moći da učitamo disk koji želimo, itd. Ubacivanje diska: Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Izrađuju se u dve varijante, interni i eksterni. Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla. Prvobitna brzina optičkih uređaja je bila 150 kilobjata po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja medija je 52x odnosno 7,62 megabajta po sekundi. Pri ovakvim brzinama medij u uređaju se vrti na 10000 okretaja u minuti.

Primer: Asus DVD-ROM DVD-E818A

Asus – proizvođač
DVD-E818A – oznaka modela

Ruter/switch

Ruter je uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu. Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računar čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako, na primer, ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze. Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže. On se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.

Primer: Router Ovislink IP-2000VPN Internet VPN Router/1Y

Ovislink – proizvođač
IP-2000 VPN – oznaka modela
VPN – servis koji omogućava postojanje virtuelne privatne mreže u okviru javne
1Y – jednožilni kabal

Svič je uređaj koji upravlja protokom podataka između delova lokalne mreže (LAN). On deli promet u mreži šaljući podatke na tečna odredišta. Koristi se za mreže srednje veličine. Switch daje računaru punu brzinu jedne konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to moguće, dok, npr. računari priključeni na hub dobijaju samo deo te konekcije što bi bilo neupotrebljivo ako bi se radilo o većem broju računara, pogotovu ako se radi o prenosu većih datoteka.

Za Vas koji niste bas upuceni u razlike između ova dva uređaja, evo male napomene:

Ruter „pamti“, IP adrese i putanje i šalje određeni paket baš IP adresi kojoj je namenjen. Ukoliko je putanja kojom paket ide nedostupna, koristi alternativnu putanju, što se definiše na samom ruteru. Za razliku od rutera, svič je mnogo „gluplji“. Kada šaljemo paket preko njega, on prvo radi broadcast (najjednostavnije rečeno, „poziva“ sve adrese u mreži), i kao povratnu informaciju dobija IP adresu primaoca, a zatim šalje paket. Postoje i svičevi koji pamte primljene IP adrese i svaki sledeći put brže proslede paket.

Fotoaparati

Osnovna karakteristika digitalnih aparata je da ne koriste film, već svetlost, koja prolazi kroz sočiva na objektivu, pada na fotoosetljivi element, koji proizvodi električni impuls. On se pretvara u digitalni signal koji se smešta u memoriju, odakle se može prikazati na ekranu ili kopirati. Foto-dioda je elektronski element koji pod dejstvom svetla otpušta elektrone, odnosno proizvodi slabu struju. Uobičajen naziv za nju je piksel. Ukupan broj piksela se naziva rezolucija, i jedan je od najbitnijih parametara pri kupovini. Izražava se u megapikselima. Da bi se snimila kvalitetna fotografija, neophodno je da se pravilno odredi rastojanje objekta od aparata. Na osnovu te udaljenosti sočivo objektiva se namešta tako da svetlost na senzor padne ravnomerno. To podešavanje se može obaviti ručno, a aparat to može da uradi i sam. Ta funkcija se naziva auto-fokus. Postoje dve vrste uvećanja, optičko i digitalno. Optičko je određeno žižnom daljinom sočiva u objektivu i može se menjati samo u smislu njegovog približavanja ili udaljenja od senzora. Neki slabiji aparati imaju fiksirana sočiva, tako da to nije moguće. Digitalno uvećanje je, grubo rečeno, isecanje srednjeg dela iz cele scene. Neki lošiji proizvođači taj neobrađeni isečak pokušavaju da nazovu digitalnim zumom, iako je format istog kvaliteta slike upola manji. Prepoznaćete ih kad u uputstvu vidite izraz "2x optical zoom only at 640 x 480". Fotografija se u memorijsku karticu smešta u vidu fajla, a formati koji se najčešće koriste su JPEG i TIFF. Memorijska kartica je deo na aparatu gde se skladište zapisi, odnosno napravljene fotografije. To mesto nije fiksni deo foto aparata, već se može vaditi ili menjati, radi daljeg manipulisanja zapisima. Postoji nekoliko standarda, odnosno vrsta kartica, u široj upotrebi:

1. PCMCIA kartica ima ulaz identičan PCMCIA ulazu na laptop računarima, tako da se u njega može uključiti direktno, bez ikakvog adaptera. Zbog većih gabarita ne koristi se na manjim
aparatima, već prvenstveno na novijim profesionalnim. Kapacitet joj je nekoliko gigabajta.

2. Kompakt fleš, tip 1 je najrasprostranjenija kartica. Koristi se ne samo za foto aparate, već i neke druge uređaje, kao npr. palm-top računare. Lagana je i malih dimenzija (43x36x3.3mm). Raspored elektičnih kontakata je isti kao i kod PCMCIA, u koji se, uz pomoć jednostavnog adaptera, može uključiti. Kapacitet joj je do 256 Mb.

3. Kompakt fleš, tip 2 je samo malo deblja od prethodne (5,5 umesto 3,3 mm), većeg je kapaciteta, do 1Gb.

4. Smart media je znatno tanja od prethodnih (45x37x0.76mm) ali i ne sadrži čip pomoću kojeg bi komunicirala sa aparatom, tako da je neophodno programirati aparat pre upotrebe ove kartice, da bi je prepoznao. Kapacitet joj je 128 Mb.

5. Sony memoristik je najmanja kartica po dimenzijama (50 x 21x 2.8mm) kapaciteta do 128 Mb. Sony je koristi i za druge svoje proizvode, tako da, na primer, možete da je ubacite direktno u noviji televizor i pregledate na njemu fotografije.
Povezivanje fotoaparata se vrši najčešće sa računarom, a cilj može biti transfer podataka ili daljinsko komandovanje. Neki aparati imaju i TV/ video izlaz, tako da sa njih možete direktno na TV-u prikazivati slike koje ste napravili. Transfer podataka na kompjuter se, uglavnom, obavlja putem USB portova i kabla. Baterije su ono što vlasnicima digitalnih fotoaparata zadaje najviše problema, pošto su aparati veoma zahtevni u tom smislu. Većina koristi AA baterije, koje možete kupiti na svakom kiosku. Sem rasprostranjenosti, odlikuje ih i niska cena, ali sve to nije dovoljno da bi bile i isplative. Set od četiri AA baterije vam najčešće neće biti dovoljan da napunite fotografijama ni pola prosečne memorijske kartice. Bolje rešenje predstavljaju NiMH (nikl-metal-hidrid) baterije koje se mogu puniti, a traju više sati. Proizvođači zbog ovog problema sve češće aparate isporučuju sa punjivim baterijama, internim ili eksternim, NiMH ili litijum-jonskim, koje traju četiri do osam sati. Razlike u tipu baterija su u sledećem:

Nikl-kadmijumske se mogu puniti/prazniti oko 700 puta. Problem koji imaju je da moraju biti potpuno ispražnjene pre ponovnog punjenja, u suprotnom, smanjuje im se kapacitet.

Nikl-metal-hidrid baterije ne pate od ovog problema, a kapacitet im je oko 40 odsto veći od prethodnih. To je i razlog za njihovu široku upotrebu, iako se mogu puniti nešto manje, oko 500 puta. Sem toga, one se troše i kad ne rade, oko 5 odsto dnevno.

Litijum-jonske su još bolje, kapacitet im je duplo veći od NiMH baterija, ali im je cena tolika da se koriste samo kada ih dobijete u setu sa aparatom. Mogu se puniti/prazniti oko 500 puta.

Primer: Canon A470 7Mpix.3x/4x/SD/ Blue

Canon – proizvođač
A470 – oznaka modela
7Mpix. – kvalitet fotografije
3x/4x – uvećanje (3x optički/4x digitalni)
SD – medij za snimanje fotografija
Blue – boja

Digitalne kamere

Ukoliko Vam je potrebna digitalna kamera za kućnu upotrebu, većina korisnika će biti izuzetno zadovoljna ako pazari bilo koji model. Uglavnom, svi proizvođači se pridržavaju propisanih standarda, a razlika u kvalitetu je neznatna. Oznaka DVD se nalazi na kamerama koji zapis pohranjuju direktno na DVD disk. Ta mogućnost je dobra, pošto Vaše snimke možete gledati, bilo na računaru, bilo na DVD plejeru, ali, postoji i mana jer morate sa sobom da nosite „milion“ diskova. Druga varijanta je kamera sa hard diskom, gde treba obratiti pažnju koliko efektivnih sati zapisa podržava. Rezolucija je podatak koji nam govori o kvalitetu snimka i izražava se u megapikselima. Što je taj broj veći, kamera je boljeg kvaliteta. Slično fotoaparatima, i kod kamere je važno da uvećanje, odnosno zoom, bude šireg spektra.

Primer: Sony DCR SR35E HDD 30GB

Sony – proizvođač
DCR SR35E – oznaka modela
HDD – medij za snimanje (hard disk)
30 GB – količina podataka koja može da stane na hard disk

Monitori

Svi znamo da računar, u užem smislu, predstavlja sve ono što se nalazi u kućištu (dobro, dobro, ne baš sve...), i to radi savršeno. Ali, da biste vi znali šta to tamo zuji, to morate i da vidite!

Zato, wellcome to the world of monitors!

Za sada, postoje dve osnovne vrste monitora: CRT i TFT. No, CRT je postao totalno „out“. Ipak, mi Vam predstavljamo osnovne karakteristike svake vrste, makar to bilo za istoriju.

CRT monitori (eng. Cathod Ray Tube) – monitori zasnovani na CRT tehnologiji

Monitore zasnovane na ovoj tehnologiji možete vrlo lako prepoznati po njihovoj velikoj dubini. Toliki prostor je potreban da bi se smestila velika katodna cev sa topom na jednoj strani i ekranom sa fosfornim premazom na drugoj. Top „ispaljuje“ elektrone koji padaju na fosforna zrna na površini vakuumske cevi. Što je veća brzina pokretanja topa, to je veća stopa osvežavanja (eng. Refresh Rate), a što je veći Refresh Rate, to monitor može da prikaže više slika u sekundi (eng. Frames Per Second – FPS). Ova vrsta monitora polako izumire i počinje da se gubi iz naših života.

TFT monitori

TFT monitori svakim danom sve više i više postaju zamena za stare i ogromne CRT monitore. TFT monitori su mnogo tanji od svoje starije braće zbog tehnologije na kojoj su ovi monitori zasnovani. Ekran TFT monitora sadrži sloj tečnog kristala između dve staklene ploče i elektrode. Ovi ekrani rade na principu propuštanja bele svetlosti kroz aktivni filter (tečni kristal). Tečni kristal ima svojstvo da reaguje na električno polje. Molekuli tečnih kristala su uvek grupisani u određenim pravilnim oblicima kao kristali. Moguće je precizno upravljati tečnim kristalom, ako deo te površine dođe pod napon. Tada se molekuli tečnog kristala okreću vertikalno i omogućavaju protok svetlosti i ta tačka se na ekranu vidi kao svetlo. Oni kroz koje ne prođe napon se ne okreću i te tačke su crne. Ukoliko se propusti slab napon, molekuli se delimično okrecu i to dovodi do pojave sive boje. Monitori za računare se prave od TFT (eng. Thin Film Transistor) tehnologije koja sa sobom donosi bolje boje. Svaki piksel ima tri subpiksela odnosno tri tranzistora i mali kondenzator. Svaki subpixel emituje određenu boju (crvenu,zelenu ili plavu). Postoje različiti TFT paneli i svaki ima svoje mane i vrline. Sada se sve više pojavljuju i TFT ekrani koji imaju LED pozadinsko osvetljenje i oni donose bolji kontrast,manju potrošnju( i samim tim manje se greju) i bolju zasićenost bojama.

Pojašnjenje pojedinih pojmova kod TFT monitora

„Duhovi“ – pojam koji označava da monitor jednostavno nema dovoljno brzi odziv piksela i samim tim pokretljive slike ostavljaju trag.

Odziv piksela – vreme za koje jedan piksel može da promeni boju. Ovo je veoma bitno ukoliko igrate igre, jer u njima ima dosta kretanja i samim tim pikseli moraju brže da menjaju boje. Kao što je pomenuto iznad, ukoliko je odziv piksela veliki pojavljivaće se duhovi. Svi monitori koji imaju odziv piksela veći od 25ms će sigurno imati duhove. Na 16ms i 12ms duhove najverovatnije nećete videti. Na 8ms duhovi skoro da i ne postoje i samo istrenirano oko može da ih vidi. Na 6ms, 5ms i 4ms duhova uopšte nema. Sve ispod 4ms je čista varka proizvođača koji umesto normalnog odziva piksela stavljaju vreme koje je pikselu potrebno da pređe iz sive u sivu (eng. gray-to-gray) i samo kao primer 12ms sivo u sivo odziva označava monitor koji ima 25ms normalnog odziva piksela. Pojedini proizvođači i jednostavno povećaju voltažu koja dolazi do piksela i samim tim ubrzaju njihov odziv, ali pri tome i kvare boje.

Prirodna rezolucija – ujedno i maksimalna rezolucija jednog monitora. To je rezolucija za koju je monitor napravljen da radi. Preporučeno je da rezolucija monitora uvek bude podešena na svoju maksimalnu zbog toga što ako je rezolucija manja od monitorove prirodne, slika na monitoru postaje sve mutnija kako se rezolucija smanjuje tj. daje joj „prirodan“Anti-Aliasing efekat. to se događa zbog toga što jedan TFT monitor ima fiksni broj piksela i svaki piksel će morati da se raširi da bi prikazao sliku preko celog monitora u manjoj rezoluciji.

Mrtvi pikseli – pikseli koji ili ne funkcionišu uopšte i oni se manifestuju kao mala crna tačka na ekranu ili koji polovično funkcionišu tj prikazuju samo jednu boju (kao na primer, crvenu).

Veličine monitora i njihove uobičajene prirodne rezolucije (izražene u inčima ")

• 15" (1024x768 )
• 17" (1280x1024)
• 19" normalan format (1280x1024)
• 19" widecreen format (1440x900)
• 20" (1600x1200)
• 22" widescreen format (1680x1050)

Bez posebnog „mudrijašenja“ – veći monitor, bolji provod (prijatniji posao..., ili, ..., dodajte sami).

Grafička kartica

Uz monitor, grafička kartica je najvažnija komponenta koja odlučuje koliko kvalitetnu sliku ćete imati na vašem monitoru. Grafička kartica može biti integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa, ili dolazi kao poseban deo u obliku kartice. Kvalitet grafičke kartice zavisi od vrste grafičkog procesora i takta na kome on radi, kao i o vrsti, brzini i količini memorije.

Danas je tržište podeljeno između dva najveća proizvođača. To su ATI i nVidia. ATI je poznat po svojoj Radeon seriji a nVidia po GeForce seriji.

Grafička kartica može imati jedan ili više izlaza. VGA je izlaz za CRT i LCD monitore, DVI je za LCD monitore a TV (OUT), za TV. Bolje grafičke kartice umesto TV izlaza imaju VIVO (Video IN/Video OUT).

U zavisnosti od interfejsa Vaše matične ploče, zavisi i koju grafičku karticu možete staviti u računar Grafičke kartice koje se spajaju na matičnu ploču dolaze u nekoliko standarda i ona zavisi od magistrale koju koristi. Prve VGA kartice koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz. Sledeći korak je bila 32-bitna magistrala VLB koja je radila na 33–50 MHz, a nju je ubrzo zamenio PCI, sličnih karakteristika, samo s mogućnošću upravljanja magistralom. PCI je omogućio dobre performanse grafičkog sistema, ali razvoj novog softvera u svim sferama zahtevao još brži protok podataka, pa je došla na red 64-bitna magistrala AGP, koja radi na 66 MHz. Osim toga, AGP može za svoje potrebe da rezerviše i deo sistemske memorije, i to takođe doprinosi boljim performansama. Standard AGP je nekoliko puta ubrzavan, pa je bilo kartica brzine 2x, 4x i poslednjih 8x. Nakon AGP-a, ponovo je došao PCI, ali u izmenjenoj varijanti pod imenom PCI Express (PCI-E), koji izražen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale, ima brzinu 16x. Kao ni u slučaju ubrzavanja protoka na AGP karticama, ni ovde nije došlo do velikog skoka performansi, ali je ova magistrala otvorila novo poglavlje u računarskoj grafici.

Obzirom da se novi grafički procesori sve više greju potrebno je i adekvatno hlađenje. Uobičajene su tri vrste hlađenja: pasivno, aktivno i vodeno.

Primer: VGA GeForce 8600 GT Gigabyte PCI-E 256MB/DDR3/TV-Out/HDTV/SILENT/128bit

VGA – oznaka da je u pitanju grafička karta
GeForce – proizvođač čipa
8600 – serija
Gigabyte – proizvođač grafičke kartice
PCI-E – slot na matičnoj ploči
256 MB – količina radne memorije
DDR3 – generacija radne memorije
TV-OUT, HDTV – konektori
SILENT – vrsta hlađenja
128 bit – brzina protoka na magistrali

TV/FM tuneri

TV tuner je računarska komponenta koja omogućava prijem televizijskih signala putem računara. Većina TV tunera ima mogućnost snimanja televizijskog programa na hard disk.

Uglavnom su u obliku kartice za PCI magistralu, ali mogu biti i spoljni uređaji sa USB vezom sa računarem. Neke grafičke kartice imaju ugrađen TV tuner. Kartice obično sadrže prijemnik, tuner, demodulator i analogno-digitalni pretvarač. Kao i obični TV prijemnici, TV tuneri su dizajnirani za posebne regije i države sa posebnim standardima, ali, skoro svaki koristi DSP (Digital signal processing) što znači da je za promenu potrebnog video standarda potrebno samo osvežiti softver. Noviji tuneri imaju ugrađenu Flash memoriju dovoljno veliku za više firmware-a koji omogućuju istovremeno dekodiranje više video formata. Puno TV tunera dolazi i sa FM radio podrškom, a najviše zahvaljujući tome što FM radio frekvencije leže između TV 6 i 7 kanala, dok se DSP veoma lagano može isprogramirati tako da dekodira FM talase.

Neki modeli omogućuju DVB prijem za digitalni radio, televiziju ili podatkovne signale (sa ili bez hardverskog MPEG dekodiranja). Takve kartice mogu primati satelitske prinose. Većina internih tunera rade svu demodulaciju na niskom nivou koja je potrebna za pretvaranje signala u sliku koristeći DSP čip ili ASIC. Jeftini tuneri nemaju na sebi signalnih procesora tako da se procesiranje slike odvija u centralnom procesoru.

TV tuneri za digitalne televizije su takođe dostupni, tako da je moguće snimiti kvalitetne HDTV snimke i na računar (što je, naravno, protivzakonito u većini država, pa i kod nas). Ovakvi tuneri za računar su mnogo jeftiniji nego čitavi HDTV sistemi.

Primer: TV+FM Leadtek WinFastTV PRO II

TV+FM – TV i radio podrška
Leadtek – proizvođač
WinFastTV PRO II – model

TV-out

TV-out – TV izlaz je konektor na grafičkoj kartici koji služi za prenos slike sa računara (radne površine i svega što se na njoj dešava) na ekran televizora. Na grafičkoj kartici mogu biti dve vrste konektora: činč i S-video.Konektor na televizoru može biti ili činč ili SCART. Zavisno od toga koje konektore imamo na VGA i na TV-u, biće nam potrebna sledeća kombinacija konektora na krajevima kabla kojim želimo da povežemo računar sa TV-om: S-video - činč, činč - činč, S-video - SCART, činč - SCART. Prva dva su najčešća kod novijih televizora, dok SCART uglavnom imaju starije generacije TV-a.

DVI

Digital Visual Interface – konektor na grafičkoj karti koji služi za prenos maksimalnog kvaliteta digitalnog signala na monitore ili televizore koji imaju digitalni ulaz, sadrži više informacija o slici, brži i otporniji je na šumove-smetnje.

HDTV

High Definition Television – Televizija visoke definicije (novi standard u svetu televizije i videa koji ima veću rezoluciju, bolje boje i kvalitetniji zvuk)
VGA koja podržava HDTV znači da može da isporuči video signal visokog kvaliteta na televizor ili monitor koji podržava isti ovaj standard, dok se zvuk prenosi drugim kablom.

HDMI

High-Definition Multimedia Interface – konektor za prenos signala visoke definicije gde se preko jednog kabla na TV ili PC monitor koji podržavaju HDMI prenosi i slika i zvuk visoke definicije
VGA koja podržava HDTV znači da može da isporuči i video i audio signal visokog kvaliteta na televizor ili monitor koji podržava isti ovaj standard preko jednog kabla.

Ubuntu filozofija

2009-09-24T17:38:00.004+02:00

Ubuntu?!?

Reč je o humanosti, milosrđu, etici, reč je o osnovnom smislu reči "ljudsko" biće, reč je o onome što bi smo svi trebali biti, reč je o Ubuntuu.

Šta je Ubuntu?

Ubuntu je socio-religijsko-filozofski pravac koji vuće korene iz subsaharske Afrike. Najčešće je vezan za Bantu crnce i kulturu. Sama rec Ubuntu potiče iz Bantu jezika (mnozina). Zulu narod ima običaj da kaže "Umuntu Ngumuntu Ngabantu", što znači "da čovek može da postane čovek, samo kroz druge ljude", što je u stvari i esencija Ubuntu filozofije.

Ubuntu filozofija kaže da je tvoj bol i moj bol, da je tvoje bogatstvo i moje bogatstvo, tvoja sreća je i moja sreća. Osnova je odgovornost i saosećanje, ka drugim ljudima oko nas. Ubuntu je zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nećemu većem i širem od nas samih. Harmonija ljudskosti i saosećajnosti u cilju izgradnje zajednice, zajednice ljudi, ravnopravnih ljudi po svim osnovama. Naš prijatelj koji pomaže svom prijatelju u nevolji je tada i sam u problemu, mi ćemo mu pomoći da ga prebrodi, a indirektno pomažemo i njegovom prijatelju, tako i mi sami preuzimamo na sebe deo tog bola i patnje, svesno ili ne, nebitno je. Jednostavno čovek ne može da bude ljudsko biće, ako je sam i izolovan. Da bi postao ljudsko biće čovek mora da oseti druga ljudska bića oko sebe, da oseti saosećanje, milosrđe, ljubav, da primi pomoć. Da nauči i shvati važnost davanja i pomoći, jer ako ne daješ deo sebe i ne pomažeš onima kojima je pomoć potrebna, onda nisi ljudsko biće, ne nosiš Ubuntu, odnosno Ubuntu nije deo tebe.

Svi ljudi su neraskidivo vezani sa ljudima iz svoje blizine. Svi mi imamo prijatelje koji opet imaju svoje prijatelje. Svakodnevno mi pomažemo našim bližnjim i primamo pomoć od prijatelja, naši prijatelji pomažu nama, a primaju pomoć od svojih prijatelja. Tako se stvara jedna velika neraskidiva mreza koju cine jedinke, ljudi. Kroz mrezu se prenose znanja, vestine, ljubav, saosećajnost. Prenoseći znanje na jedinke iz svoje okoline, mi to znanje dalje predajemo kroz njih na njihovu okolinu u kojoj smo mi samo deo, isto tako primamo ono što nam stiže iz najbliže okoline, a to je nešto što je krenulo ko zna odakle. Jasno je da zajednica kao takva nema granica ni krajeva. Pošto su svi ljudi povezani međusobno, onda su i svi ljudi prijatelji međusobno, što direktno što indirektno.

Oni koji imaju Ubuntu u sebi neće čekati da im neko zatrazi pomoć ili da podeli nešto sa njima. Oni će to uraditi sami. Nelson Mandela je svojevremeno rekao:

- Ako dođeš u selo, ne treba da tražiš hranu, ljudi će ti je sami dati.

Smisao je da celokupna zajednica ima napredak, da svima bude bolje, ako je neko oko nas gladan, žedan, postoji nešto što mu nedostaje, onda i naša zajednica nije na nivou na kojem bi trebalo i trpi, svi koji mogu bi trebalo da se potrude da je poprave, ne zbog sebe samih kao jedinki, nego zbog zajednice i sebe kao dela te zajednice.

Iako koncept Ubuntua nije težak za razumevanje u osnovi, smisao i posledice su dubokosmislene. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, nebitno da li je taj neko nama blizak ili poznat.

Iako ceo koncept deluje utopistički, nije baš tako. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, imao je snažne implikacije na političku scenu cele subsaharske Afrike. Takođe religijski je našao uporište u hrišćanstvu jer je dosta blizak sa nekim gledištima. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu, svojevremeno boreći se baš za koncept Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda.

Ne želim da teoretišem nešto dublje i dalje, jer to nije smisao ovog teksta. Želeo sam samo da ukažem na nešto što potiće iz, po nama primitivnog društva, a ima tako univerzalnu veličinu. Na filozofiju koju nisu stvorili moderni mislioci iz "savremenog sveta" kojim se tako divimo svakodnevno na dubokoumnim i univerzalnim mislima. Na filozofiju koja je nastajala vekovima, sa kolena na koleno, bez imena tvorca i onoga koji će sve zasluge na sebe preuzeti. Filozofiju toliko humanu da je to u modernom svetu prosto nemoguće pojmiti. Filozofiju koja je nastala sa čovekom kao bićem tamo negde u Africi kao deo elementarne borbe za opstanak u divljini i koja je deo našeg genetskog koda, koja se još uvek razvija i evoluira kako se razivaja i evoluira ljudsko biće.

Zašto bi neko pomagao nekome bez razloga ili koristi? To je osnovna antiteza Ubuntua ili malo drugačije rečeno, zašto bi svako od nas bio čovek i ljudsko biće, kada može da bude samo čovek i životinja? Na ova pitanja ja nemam univerzalni odgovor, ali znam da se odgovor nalazi u nama samima, u našim genima, svako od nas bi to trebao da oseti i da vidi.

Svako od nas bi takođe trebalo da se zapita da li nosi Ubuntu u sebi? Koliko je spreman da pomogne zajednici u kojoj živi? Koliko je spreman da se posveti onima kojima je njegova posvećenost bitna? Koliko je spreman da nesebično podeli sa nekim ono što je sa mukom stekao?

Modernim jezikom govoreći, Ubuntu znaci biti altruista, čovek koji daje i pomaže bez plate i želje za revanšizmom. Mene lično koncept Ubuntua opisuje u potpunosti i sretan sam sto sam sebe u nećemu našao.:)

Autor teksta: Simke
Preuzeto sa: http://www.mycity.rs/

GNU/Linux

2009-04-20T17:44:00.006+02:00

Pdridružite se GNU/Linux zajednici. Imajte udela u borbi za slobodan softver. Nemojte dozvoliti da budete robovi nekih kompanija koje drže monopol nad nečim što bi trebali da delimo, to je slobodan operativni sistem.
Kada se kaže slobodan softver ne misli se samo da je on besplatan, to je stvar koja je tek na zadnjem mestu, bitno je da je softver u otvorenom kodu (Open Sourc). Zašto?
Zato da bi svako mogao da prilagođava softver prema svojim potrebama. Možda nešto da doda, nešto da ispravi, nešto da popravi, da ga unapredi. Tako je nastao revolucionarni OS GNU/Linux.
Vodeća kompanija u svetu koja nam stvalja lance na tastature je Microsoft.

GNU/Linux je besplatan operativni sistem koji je pisan upravo da nas oslobodi tih lanaca pohlepnih kopanija. GNU/Linux je nastao tako što su ga širom sveta pisali mnogi programeri, hakeri i ljudi dobre volje. Naravno treba izdvojiti osnivača i oca ideje slobodnog softvera Richarda Stallmana.
Davne 1971. godine se pridružio programerima u labaratoriji MIT-a i tada su radili na veštačkoj inelegenciji. U MIT labaratoriji sa grupom programera su napisali oerativni sistem i dali mu naziv "The Incompatible Time Sharing System" ("Nekompatibilni sistem deljenja vremena"). Potom slede nesuglasice, kada na jednom računaru grupa programera stavlja lozinku i time sprečava slobodan pristup sistemu. Posle još neprijatnosti Richard Stallman napušta MIT i onsiva Fondacija za slobodan softver (Free software foundation) http://www.fsf.org/
Tada počinje da piše operativni sistem GNU. Nezavisno ali paralelno sa njim u to vreme student helsinškog univerziteta Linus Torvalds piše kernel (jezgro) za Linux operativni sistem. Prvi početak razvoja GNU/Linux OS je smešten u razdoblju između 1991. - 1993. godine. GNU OS i kernel GNU/Linux su spojili nezavisni programeri sarađujući preko Interneta i tako se rodio sasvim novi, slobodan, brz, jednostavan operativni sistem u otvorenom kodu.

Danas postoji preko 500-stotina većih Linux distribucija.
Slackware Linux, Red Hat Linux, Gentoo, SuSe Linux, Debian Linux, Ubuntu Linux, Fedora Linux, Mandriva Linux, Mandrake Linux itd...itd...itd...

Distribucije Linuxa danas možete preuzeti potpuno besplatno. Probajte, sa tim da ne morate da uklonite OS koji Vam je sada na računaru. Primera ako sada imate Windows OS jednostavno biće sasvim dovoljno da odvojite 10-tak GB harda i da probate neku od distribucija Linuxa. Ja Vam predlažem Linux Ubuntu 8.10 a kroz neki dan iz beta u finalnu fazu treba da izađe i bude dostupan za preuzimanje Linux Ubuntu 9.04. Takođe Linux možete prvo isprobati u takozvanoj live verijanti (probna varijanta) tako nećete ni u najmanjoj meri narušiti Vaš postojeći operativni sistem.

Preuzmite Linux Ubuntu 9.10:

Korisni linkovi:

20 najzanimljivijih tastatura

2008-02-23T03:19:00.002+01:00

Tastature se mogu javljati u različitim veličinama i oblicima, od onih standardnih i najjeftinijih (obično sive ili crne boje ) do bolje dizajniranih, dok neke čak mogu izgledati i kao iz naučnofantastičnog filma. Evo nekih originalnih i najčudnijih tastatura koje se mogu naći.

Maltrons Ergonomic Keyboard: Ova tastatura se uklapa sa oblikom šaka, naravno sve zarad veće udobnosti, kao i da bi se smanjila tenzija prilikom kucanja.

Fingerworks keyboard: Čudna, ali ipak i pored toga orginalno prodavana za 340 dolara. Tasteri su u stvari ravna površina, što dodatno zbunjuje prilikom prelaska sa jednog na drugi.

Happy Hacking Keyboard: Ovu tastaturu je, takođe, malo teže objasniti. Proizvodi se u Japanu i kako na njihovom sajtu tvrde prekrivena je zlatnom prašinom. Koštaće vas samo 525.000 jena ili negde oko 3.000 evra.

Saitek Eclipse Illuminated Keyboard: Možda bi bila interesantna ukoliko bi pravili žurku u kancelariji, jer bi mogla da posluži kao prateći svetlosni efekti.

AlphaGrip: Na prvi pogled izgleda kao džojstik, ali vam daje punu funkcionalnost kao i obična tasatura. Krajnje interesantno.

Frogpad: Tastatura namenja za korišćenje jednom rukom. Svakodnevnom praksom može se dostici i do 40 kucanih reči u minuti.

Twiddler 2: Takođe predviđena za jednu ruku, ipak dobila je nagradu za jednu od najneudobniijih tastatura ikada.

Tablecloth Keyboard: Dizajnirana od strane nemačkog dizajnera Tonia Weltera. Idealna za one koji svaki svoj obrok provode za tastaturom:

Combimouse Keyboard: Australijska firma je pokušala da uradi ne moguće, da iskombinuje miš i tastaturu.

Washable Waterproof Keyboard: Da li ste ikada morali da otkucate nešto pod vodom? Ukoliko jeste, ovo je prava tastatura za vas.

Virtual Laser Keyboard: Omogućava korisniku da kuca na gotovo svakoj ravnoj podlozi:

SafeType keyboard: Ova tastatura bi takođe trebala da bude mnogo udobnija za korišćenje od onih koje trenutno koristimo, ali će sigurno biti jako teško da se naviknemo na ovakve promene:

WristPC Keyboard: Tastatura je dizajnirana za prenosive i bežične kompjuterske aplikacije (ma šta god to značilo). WirstPC je robusna QWERTY tastatura sa standardnim PC izgledom i lako se stavlja na ruku (dobićete čak i kaiš).

Comfort Keyboard: Tastatura se može podeliti na tri različite sekcije, koje su pod pretpostavkom dodate zarad udobnosti korisnika. Takođe su svi tasteri programabilni i moguće ih je remapirati po potrebi:

OrbiTouch keyless keyboard: Ovu tastaturu je malo teže objasniti. Bila je dizajnirana za ljude sa određenim invaliditetom i kao što se može i zaključiti iz imena i videti sa slike, nema baš ni jedan taster.

Apple Keyboard: Moguće jedna od trenutno najlepše dizajniranih tastatura koja se može naći na tržištu. Dolazi i u žičnoj i u bežičnoj varijanti:

Logitech diNovo Edge: Predstavlja odgovor kompanije Logithech na ono što je Apple uradio, takođe je karakteriše vrhunski dizajn i elegancija:

Roll-up Keyboard: Standardna tastatura sa 104 tastera, podiže prenosivost na potupno novi nivo, a nakon upotrebe možete da je savijete u rolnu i odložite do daljeg korišćenja:

Keyboard: Karakteristika ove tastature je jaka osetljivost na dodir, a tasteri nisu ni obeleženi:

DataHand Professional II: Dizajnirana za maksimalni uživanje i produktivnost. Svi cemo se zapitati da li je klasična tastatura stvarno toliko neudobna?

Zalazak Sunca

2008-01-12T15:49:00.001+01:00

Zalazak Sunca fotografisano na levoj obali reke Ibar u Kraljevu, 11.01.2008. godine u poslepodnevnim časovima.

Zlazak Sunca - obala reke Ibra

Reka Ibar inače izvire na severnoj strani planine Hajla (2400m) u CrnojGori. Dalje njen tok vodi kroz Kosovo i Metohiju (gde se najviše namerno zagađuje), dalje se prozima kroz opstinu Raška i opštinu Kraljevo, i ulilva u Zapadna Moravu odmah nadomak Kraljeva. Ibar teče u dužini od 65 km, duboko usecajući svoj tok u Ibarsku klisuru. Ibar je poznat po brojnim brzacima i bukovima. Ibar u svom toku prima veći broj pritoka planinskih reka bogatih vodom: Studenica, Dubočica, Lopatnica i Pivnica. Ibar je pogodan za ribolov i kajakaški sport. Nekada jako čista reka, izuzetno bogata ribom. Danas na našu veliku žalost su ostala samo sećanja kada se sa Ibra voda smela piti kao sa česme.

Otac satelita

2008-01-01T09:38:00.000+01:00

Artur Klark (Arthur C. Clarke) - pisac i vizionar

01. 01. 2008.
Artur Klark (Arthur C. Clarke), ovenčan titulom najtiražnijeg i najprevođenijeg pisca naučne fantastike, danas ima 91 godine i doživeo je da mnoge ideje iz njegovih pripovedaka i romana postanu stvarnost. Sa skoro stoprocentnim rezultatom je predviđao razvoj tehnologije i buduće događaje koji su u vremenima kada ih je opisivao, često delovali previše fantastično i neostvarivo. Pošto se bliži novi milenijum i godina kojom je naslovljeno njegovo najpoznatije delo ("2001: Odiseja u svemiru"), pogledajmo samo deo onoga što je predviđao, a što se i ostvarilo u godinama iza nas.

Artur Klark (Arthur C. Clarke)

SPEJSŠATL

Sećate se scene u filmu "2001", kada se Dr Heywood Floyd ukrcava na "spaceshuttle", koji treba da se spoji sa većim svemirskim brodom? Ljudi su, te 1968. godine, takvu letilicu mogli da vide samo na velikom ekranu, a danas su spejsšatlovi sasvim uobičajeni i skoro je jedan od njih poleteo i 100-ti, jubilarni put.

SUPERKOMPJUTERI

Ko je mogao i da preptostavi da će kompjuteri budućnosti moći da igraju šah i da matiraju ljude? Naravno, Klark, takođe u "Odiseji u svemiru", gde superkompjuter HAL pobeđuje astronauta i tvrdi da je bolji od bilo kog ljudskog bića. Godine 1997, čitavih 49 godina posle prvog izdanja novele, IBM-ov "Blue beat" pobeđuje Gari Kasparova.

VIDEOFON

U "Odiseji", jedan od članova posade koristi ovakav aparat da bi razgovarao sa ćerkom koja se nalazi daleko, na Zemlji. Danas je to uobičajena "alatka" za poslovne konferencije.

SATELITI

Godine 1945. genijalni je pisac predvideo postojanje telekomunikacionih satelita, pa čak i predložio najbolje pozicije u orbiti za njih. I zaista, sateliti su danas baš na onim mestima koje je on smatrao najpogodnijima. Zato Artura Klarka vrlo često nazivaju i "ocem telekomunikacionih satelita".

NOTEPAD KOMPJUTERI

Još jedan Klarkov "izum" koji je postao deo svakodnevnog života. Prvi je put ovakve uređaje opisao u "Odiseji".

"MILENIJUMSKA BUBA"

U noveli "The Ghost From The Grand Banks", Klark je opisao problem "milenijumske bube" i predložio rešenje. I ponovo je poslušan njegov savet koji je i primenjen u praksi tokom 1999. godine.

ZAŠTITA OD OBJEKATA IZ SVEMIRA

U svom romanu, "Sastanak sa Ramom", Klark je opisao pad velikog meteora na području Italije i nastanak "Spaceguard" projekta, strategije zaštite od pretnji iz svemira. Trideset godina kasnije, pod istim imenom, u Velikoj Britaniji započinje realizacija ovakvog projekta.

MOBILNI TELEFONI

Šezdesetih je godina "mag naučne fantastike" predviđao komunikaciju putem minijaturnih telefona veličine ručnog sata. Mada mobilni telefoni nisu još uvek tako mali, verovatno nismo daleko od dana kada ćemo ih nositi na ruci.

Српска химна "Боже правде"

2008-01-01T08:32:00.000+01:00

1.
Боже правде, Ти што спасе
Од пропасти до сад нас,
Чуј и од сад наше гласе
И од сад нам буди спас!
Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
Боже спаси, Боже' храни
Српске земље, српски род!
2.
Сложи српску браћу драгу
На свак дичан, славан рад!
Слога биће пораз врагу,
А најјачи српству град!
Нек на српства блиста грани
Братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже, храни
Српске земље, српски род!
3.
Нек на српско ведро чело
Твог не падне гњева гром,
Благослови Србу село,
Поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани,
К победи му води ход,
Боже спаси, Боже храни
Српске земље, српски род!
4.
Из мрачнога сину гроба,
Српске круне нови сјај,
Настало је ново доба,
Нову срећу, Боже дај!
Краљевину српску брани,
Петвековне борбе плод,
Српског краља, Боже, храни
МОЛИ ТИ СЕ СРПСКИ РОД!

NESVAKIDAšNJE SVEDOČANSTVO O MEGALOMANIJI JOSIPA BROZA

2007-11-12T03:15:00.000+01:00

"Galeb" mira u moru raskoši i viskija

Titovo 72-dnevno putovanje u Afriku s proleća 1961. godine, koje se pripremalo i odvijalo u strogoj konspiraciji, pod šifrom "Dijamant", a ostvareno u pratnji razarača "Split", "Kotor" i "Pula" teretnog broda "Lovćen", zatim više od 1.500 mornara, oficira i ostalih "moreplovaca" kao i uz "vazdušnu podršku" nekoliko aviona ("DC-6b", Iy-14, c-47) - najskuplje je i najduže u istoriji Brozovih "puteva mira".

O ceni Titovog putovanja niko nije smeo ni da razmišlja a kamo li da pita, ali se približna računica može izvesti kad se vidi šta je sve nošeno i potrošeno. Recimo, kad je gorivo u pitanju, potrošeno je 4.671 tona! Toliko da jedna toplana greje 100 hiljada dvosobnih stanova četiri (zimske) sezone!

CEMENTIRANJE NESVRSTANE POLITIKE:
Tito u Togou

Planirano je da tokom putovanja, radi podmazivanja brodskih motora, utroši 426 tona plinskog ulja D-4, i 191 tona ulja D-2! Poneeto je i 1200 tona pijaće vode.

Na spisku od 59 stranih i 20 domaćih filmova koji su prikazivani u brodskom bioskopu, bilo je 29 američkih, 6 engleskih, 12 francuskih, 6 italijanskih, po jedan švajcarski i švedski i (samo) četiri ruska.

Osim aperitiva - oko 700 flaša rakije, konjaka, 300 litara vinjaka i vermuta, raznih likera i viskija ("beli konj") - ukrcano je i oko 4000 buteljki najkvalitetnije vina i nekoliko tona kisele vode. Za eventualno vidanje mamurluka, u pet kaca, utovaren je kiseo kupus i raso. Pušači su imali na raspolaganju 29.009 kutija najboljih vrsta cigareta.

I dok su Brozovi čuvari i pratioci bili u dilemi (tokom priredbi organizovanih u Maršalovu čast) da li pred sobom imaju "divljake ili maskirane ljude", koji uz zvuke bubnjeva - "tam-tama" igraju pred gostima iz Jugoslavije, na drugom kraju Afrike, tamo gde živi civilizovani svet, gotovo u isto vreme, na Sredozemnom moru odigravala se prava drama.

"Francuski ratni brod F 768 otvorio je topovsku vatru na jugoslovenski brod "Srbija" i potom ga prisilio na pretres i premetačinu, podaleko od alžirske obale. Odred francuskih vojnika prešao na brod, preuzeo komandu i odveo "Srbiju" u Mers el Kebir. Brod je pušten tek sutradan, ali se u zvaničnim papirima ne spominju rezultati istrage koju su obavili francuski komandosi, jer je prepad bio u direktnoj vezi sa jugoslovenskim (tajnim) isporukama vojne pomoći Oslobodilačkom pokretu Alžira.

Napad na "Srbiju", dešavao se u času kada je Broz završavao posetu Liberiji, još jednim odlaskom na plantaže predsednika Tubmana. Posle večere, na kojoj su se osim Tubmana "uštrcali" i neki "drugovi", došlo je vreme da se razmene pokloni. Tubman je Titu poklonio majmuna - šimpanzu i nilskog konja, koji je zadao dosta nevolja mornarima na "Lovćenu", na koji je i ukrcan iste večeri. Poklon težak celu tonu, morao je da bude dobro obezbeđen ne samo hranom do Jugoslavije, nego da se maže ribljim uljem, kako mu koža na suncu ne bi ispucala. U toku noći, dok je Maršal "uštrcavao" Tubmana, izgrađen je bazen od debelih jelovih dasaka, preko kojeg je nategnuta cerada, i ispunjen sa nekoliko hiljada litara slatke vode.

Tito se "revanširao" Tubmanu tako što mu je poklonio automobil, a nije zaboravio ni predstavnike liberijske policije i protokola.

Žeželju su iznenada nametnuti i dodatni poslovi - da izdiktira "direktive" za "doček" Titovih četvoronožnih ljubimaca: "Za smeštaj nilskog konja konsultovali smo Veterinarski fakultet i Zoološki vrt. Treba mu obezbediti temperaturu vazduha oko 20, a vode 15 stepeni. Vodu treba zagrevati i imati prostoriju koja bi se noću grejala. Toliko samo za prihvat i privremeni smeštaj, dok drug Predsednik ne odredi stalni smeštaj".

Za smeštaj drugog "ljubimca" koji je bio na "Galebu", Tito je imao svoju "kombinaciju" i rekao je Žeželju da je prenese njegovom Kabinetu u Beogradu. Depeša je glasila: "Avionom DC-6b ili Il-om 14 šaljemo majmuna-šimpanzu. Smestite ga u malu kućicu Užičke 15. Vodite računa o njegovoj nezi". Žeželj zatim obaveštava "druga Ćeću" (Stefanovića) da će posle isplovljavanja "Galeba", nakon završene posete, 14. aprila, avion DC-6b poslati za Beograd, da preveze majmuna, kome je u međuvremenu određen i pratilac - pukovnik JNA Marko Rapo!

"Maršal je učestvovao i u raspodeli poklona iz republike Mali (sanduci sa voćem) - beleži Žeželj. - Rekao je da on za sebe neće uzeti ništa, pa predlaže Lazaru Koliševskom (jednom od trojice članova zvanične delegacije na putu za Afriku) da on raspodeli drugovima urme i narandže, ali Laza to odbija da učini. - To je posao (šefa protokola Zdenka) Štambuka i (sekretara Kabineta Predsednika Republike Aleksandra) Zambelija - kaže drug Lazo.

Svaka Titova naredba, do tada se izvršavala bez pogovora. A sada, po prvi put na ovom maratonskom "putu mira" Broz se suočio sa činjenicom da jedan član njegove zvanične delegacije drugačije želi da uradi nego što misli "drug Maršal", pa makar u pitanju bile urme i pomorandže!

"Drugovi iz bezbednosti", posebno general Žeželj, pažljivo su pratili dalji razvoj situacije jer je sve "mirisalo" da će se darovano južno voće nekome obiti o glavu.

Prema beleškama Titovog prvog gardiste, "drug Maršal" ne samo da je bio iznenađen, nego i uvređen, što je njegov saputnik i član zvanične delegacije - njegov ratni drug i saborac, saradnik koji (ruko)vodi jednom od šest federalnih jedinica FNRJ, "stečenu borbom i krvlju jugoslovenskih naroda" - otkazao poslušnost i to pred "drugovima"! Jer, ako "drug Lazo" otkazuje poslušnost na običnim, gotovo trivijalnim stvarima kao što je (ras)podela urmi i pomorandži, šta će tek biti ako se povede razgovor o budžetu i Sobranju Makedonije čiji je on predsednik?!

"Sve do Otranta, odnosno, do dolaska u naše more, situacija na "Galebu" je bila napeta. Popustila je tek kada se rukovodstvo Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore, na čelu sa Blažom Jovanovićem, popelo na brod, pošto su prethodno izrazili želju da nas sretnu na moru, kad već nismo mogli da navratimo i neku crnogorsku luku. Crnogorci su na "Galeb" doneli pečene jaganjce, hleb ispečen pod sačom, proju, crmničko vino, domaću rakiju lozovaču, njeguški sir i pršutu, pa čak i cicvaru.

Maršal je govorio nekoliko puta. Bio je veseo, pevao je i igrao. Rekao je, misleći na budućnost, da imamo lep put pred nama i da ga mi mlađi nastavimo, u šta on ne sumnja.

"Imajte u vidu, drugovi, da ja neću moći da budem na čelu Partije kao do sada". Zbog tih reči, nastao je opšti plač i tuga kod svih, jer Maršal tako nešto nikada nije do sada rekao. Nikola Kovačević je održao fantastičnu zdravicu. Dobrica Ćosić se strašno opio".

Bilo je to 25. aprila 1971. godine, 71. dana "afričke ekspedicije", dok se "Galeb" i njegova pratnja ljuljuškao siguran i bezbedan u vodama jugoslovenskog dela Jadrana.

PAKOST UPAKOVANA U POKLONE

Tito je, pri kraju putovanja, nadomak Briona, gde je "morao da se odmori od napornog puta" i da smesti budućeg ljubimca, nilskog konja dobijenog od liberijskog predsednika Tubmana, rešavao još jedan "delikatan" problem. Evo kako to beleži njegov general i glavni čuvar, kome se Broz obraća:

- Žeželju, ne bih prihvatio u celini onaj tvoj predlog u vezi sa poklonima. Za Mićunovića se slažem. Mislim da mu dam zlatnu tabakeru. Zašto Lazi (Koliševskom) da dajem, kada on od mene beži i ne mogu nikako da ga uhvatim i sa njim razgovaram? Tražio sam ga po kabinama više puta, ali ga nikada (ne mogu) naći! Čak sam mu i rekao dva puta da sam ga tražio, ne bi li ga nekako vezao uza se. On je čak, mislim, takav da od mene ne traži ni savet, a kamoli poklon. Znam zbog čega se na mene naljutio. Zakačili smo se kada je pokrenuo budžet Makedonije i ja se u celini nisam složio sa njegovim stavom. Od tada se on meni zamerio.

- Ne, druže Maršale, mislim da nije od tada, već od Gane.

- Ne, ne, ranije smo mi razgovarali. Baš od onog ručka.

- Ne, druže Maršale. Sećate li se kada smo došli u Ganu? Izlazili ste iz kola i rekli Jovanki da hoćete da sačekate Lazu i drugove. Laza kaže da je čuo svojim ušima da Vam je Jovanka rekla: "Ma 'ajdemo! šta ćeš ga čekati!" To ga je, kako kaže, ubilo i od tada on pati.

- Nije tačno da je Jovanka to rekla. što se tiče Matesa, ja bih mu dao 25 po zadnjici, a ne poklon. On je ovoga puta strašno podbacio i vrlo je podao. Štambuka ću odmah najuriti čim dođemo u Beograd. Šumonji i tebi ću dati (poklone) kada dođemo u Beograd. Papi takođe i Ćosiću. Berović je već dobio od mene sve. Ovim drugovima ti podeli (poklone) i ne zaboravi (moje) ordonanse...

Istorija personalnog računarstva

2007-10-31T06:02:00.000+01:00

Sadašnja, četvrta generacija savremenih računara u svojoj konstrukciji sadrži mikroprocesore. Naravno, deo ove četvrte generacije je personalni računar, čiji nastanak je omogućen niskom cenom mikroprocesora i memorije.

Rađanje personalnog računara

1973. razvijeni su neki od prvih mikroračunarskih sklopova zasnovanih na čipu 8008. Ovi sklopovi bili su tek nešto više od pribora za demonstraciju i nisu mogli da rade skoro ništa osim da trepere lampicama. Krajem 1973. Intel predstavlja mikroprocesor 8080, koji je bio 10 puta brži od prethodnog čipa 8008 i adresirao je 64 K memorije. Ovo je bio proboj koji je tražila industrija personalnih računara.
Januara 1975, u uvodnoj priči objavljenoj u časopisu Popular Electronics, MITS je predstavio sklop Altair. Ovaj sklop, koji se smatra prvim personalnim računarom, sastojao se od procesora 8080, napajanja, prednje ploče sa velikim brojem lampica i 256 bajta (ne kilobajta) memorije. Prodavao se u delovima, koštao je $ 395 i trebalo ga je sastaviti. Sastaviti je tada značilo da uzmete alat za lemljenje i stvarno dovršite ploču sa elektronskim kolima, a ne kao danas gde možete da sklopite sistem od već načinjenih delova samo pomoću odvrtke. Altair je imao sabirnicu otvorene arhitekture koja se zvala sabirnica S-100, jer je imala 100 pinova po slotu. Otvorena arhitektura je značilo da bilo ko može razviti ploče za ubacivanje u ove slotove i inerfejs za sistem. Ovo je omogućavalo upotrebu različitih dodataka i dopunskih uređaja od brojnih kompanija na tržištu. Novi procesor inspirisao je druge kompanije da napišu programe, uključujući operativni sistem CP/M (Control Program for Microprocessors) i prvu verziju Microsoftovog programskog jezika BASIC (engl. Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code – opštenamenski simbolički kôd instrukcija namenjen početnicima). IBM je 1975. godine predstavio ono što bi se moglo nazvati njegovim prvim personalnim računarom. Model 5100 imao je 16 K memorije, ugrađen ekran sa 16 redova po 64 znaka, ugrađen BASIC interpreter i ugrađen „kasetofon” DC-300 sa trakama za skladištenje podataka. Cena sistema – $ 9000 - izmeštala ga je sa glavnog toka na tržištu personalnih računara, gde su dominirali eksperimentatori (popularno nazvani hakeri) koji su računare sastavljali iz hobija, od jeftinih sklopova (oko $ 500). Naravno, IBM-ov sistem nije bio konkurentan na tržištu niskih cena i nije se dobro prodavao. Pre nego što je IBM predstavio ono što znamo kao IBM personalni računar (model 5150), pojavili su se modeli 5110 i 5120. Mada je serija 5100 prethodila IBM PC-ju, stariji sistemi i 5150 IBM PC nisu imali ničeg zajedničkog. Ispostavilo se da je IBM PC bio mnogo sličniji IBM System/23 DataMasteru, kancelarijskom računarskom sistemu predstavljenom 1980. godine. U stvari, mnogi inženjeri koji su razvijali PC u IBM-u prethodno su radili na DataMasteru. Godine 1976. nova kompanija, nazvana Apple Computer, predstavila je računar Apple I, koji je prodavan za $ 695. Prodajna cena je bila proizvoljan broj izabran od Steve Jobsa, jednog od suosnivača. Sistem se sastojao od glavne ploče sa kolima, zavrtnjima pričvrščene na parče šperploče. Nije bilo kućišta ni napajanja. Napravljeno je samo nekoliko ovih računara i oni su prodati kolekcionarima za više od $ 20.000. Apple II, predstavljen 1977. godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve važne mikroračunare koji su došli za njim, uključujući i IBM PC. Svetom mikroračunara 1980. godine dominirala su dva tipa računarskih sistema. Jedan tip, Apple II, razvijao se i sticao veliki broj lojalnih korisnika i ogromnu bazu softvera, koja je rasla fantastičnom brzinom. Drugi tip, CP/M sistem, sastojao se ne samo od jednog, već od mnogo sistema izvedenih iz originalnog MITS-ovog Altaira. Ovi sistemi su bili međusobno kompatibilni, upotrebljavali su operativni sistem CP/M i priključke za proširenje prema standardu S-100. Sve ove sisteme pravile su različite kompanije i prodavani su pod različitim imenima. Ipak, najveći deo ovih kompanija koristio je isti softver i ugrađeni hardver. Interesantno je primetiti da nijedan od ovih sistema nije bio kompatibilan ni sa PC-jem ni sa Macom, što su danas preovlađujući standardi. Novi konkurent, koji se pomaljao na horizontu, video je da ako želi da bude uspešan, potrebno je da personalni računar ima otvorenu arhitekturu, slotove za proširenja, konstrukciju sa modulima i zdravu podršku od hardverskih i softverskih kompanija, koje nisu prvi proizvođači sistema. Ovaj konkurent ispostavilo se da je IBM, što je u to vreme bilo stvarno iznenađenje jer IBM nije bio poznat po sistemima sa karakteristikama otvorene arhitekture! IBM je u suštini postao sličniji prvim Apple računarima, a sami Apple računari onome što su svi očekivali da bude IBM. Otvorena arhitektura nastupajućeg IBM PC-ja.

IBM personalni računar

Na kraju 1980. IBM je odlučio da krene u ozbiljnu utakmicu na tržištu personalnih računara niske cene, koje se brzo razvijalo. Kompanija je osnovala Odeljenje ulaznih sistema (Entry Systems Division), smešteno u Boca Ratonu, na Floridi, da razvije novi sistem. Odeljenje je smešteno namerno daleko od IBM-ovog glavnog štaba u New Yorku ili bilo kojeg drugog objekta, sa željom da novo odeljenje bude sposobno da radi nezavisno kao odvojena jedinica. Ovu malu grupu činilo je 12 inženjera i konstruktora, pod vođstvom Dona Estridga. Šef konstruktora u timu bio je Lewis Eggebrecht. Odeljenje ulaznih sistema je bilo zaduženo za razvoj IBM-ovog prvog pravog PC-ja (IBM je razmišljao o sistemu 5100, razvijenom 1975. godine, kao o inteligentnom programabilnom terminalu pre nego kao o pravom računaru, iako je on to uistinu bio). Skoro svi ovi inženjeri bili su premešteni u novo odeljenje sa projekta System/23 DataMaster, koji je 1980. predstavio mali računarski sistem za kancelarije, neposrednog prethodnika IBM PC-ja. Konstrukcija DataMastera uticala je mnogo na konstrukciju PC-ja. Kod DataMastera sve je napravljeno u jednom komadu, sa integrisanim ekranom i tastaturom. Ovo je imalo svoja ograničenja, pa su ekran i tastatura postali zasebni elementi na PC-ju, ali su ipak izgled PC tastature i električna konstrukcija prekopirani sa DataMastera. Nekoliko drugih delova IBM PC sistema takođe potiču od DataMastera, uključujući sabirnicu za proširenje (ili ulazno/izlazne slotove), što podrazumeva ne samo fizički isti 62-pinski priključak, već takođe skoro istovetnu namenu pinova. Ovo kopiranje bilo je moguće jer je PC koristio isti kontroler prekida kao i DataMaster i sličan kontroler direktnog pristupa memoriji (DMA). Takođe, kartice za proširenje već napravljene za DataMaster mogle su se lako prepraviti za rad u PC-ju. DataMaster je za CPU koristio Intelov procesor 8085, koji je imao ograničenje adresiranja na 64 Kb i osmobitnu unutrašnju i spoljnu sabirnicu podataka. Ovakvo uređenje navelo je tim konstruktora PC-ja da za CPU upotrebi Intelov procesor 8088, koji je nudio mnogo veću granicu adresiranja memorije (1 M), i unutrašnju šesnaestobitnu, ali samo osmobitnu spoljnu sabirnicu podataka. Osmobitna spoljna sabirnica podataka i sličan skup instrukcija dozvolili su da se 8088 lako uklopi u raniju konstrukciju DataMastera. Estrigde i tim konstruktora brzo su razvili konstrukciju i specifikacije za novi sistem. Pored pozajmljivanja od System/23 DataMastera, tim je proučavao tržište, što je takođe imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlađujuće standarde i postojeće uspešne sisteme toga doba, učili iz uspeha tih sistema, i u novi PC ugradili su sve njihove mogućnosti – pa i više. Sa parametrima za konstrukcije očigledno izvedenim na osnovu zahteva tržišta, IBM je napravio sistem koji je bio potpuno sposoban da popuni prazninu na tržištu. IBM je razvio svoj sistem (od ideje do isporuke sistema koji mogu da funkcionišu), za jednu godinu, koristeći postojeće konstrukcije i kupujući što je moguće više komponenti od drugih isporučilaca. Odeljenje ulaznih sistema bilo je nezavisno od drugih odeljenja IBM-a i moglo je da koristi pomoć izvan kompanije, ne prolazeći kroz birokratske procedure koje su zahtevale isključivu upotrebu IBM-ovih resursa. IBM je razvoj jezika za PC i operativnog sistema ugovorio sa malom kompanijom po imenu Microsoft. Ova odluka predstavlja glavni činilac koji je Microsoftu omogućio da se danas učvrsti kao dominantna sila u oblasti PC softvera.

Moje prve reci

2007-10-21T08:20:00.000+02:00

Evo malo da se i ja otvorim na mreži, ovde cu najviše izlagati svoje fotografije, narucito one koje su vezane za vojsku, tj. raznorazna naoružanja, borbene sisteme, borbene položaje kao i raznorazne situacije iz vojnog života.

Osim vojne fotografije bice mesta i za takozvano smešnu fotografiju, znaci fotografije koje pokazuju neke smešne situacije koje su generalno opuštajuceg karaktera.

Ako ih bude, naravno bice mesta i za umetnicku fotografiju, tj. za fotografije koje se retko vidjaju te neobicno mame svojom lepotom, ali otom-potom.

Toliko za sada.

Pozdrav od Brokera.