Pojam haker, kreker, lamer

 

 Haker, cracker, lamer - u cemu je razlika?

 

Razlika je velika, i ovaj tekst će pokušati da vam raščlani ova tri pojma i objasni šta svaki od njih znači. Mnogi ljudi, posebno oni koji rade u našim medijima (štampa, radio i tv stanice...) nazivaju sve i svašta hakerima i hakovanjem. Gotovo svako sada može da ode u neku TV stanicu, kaže da je haker, i odmah će se oko njega okupiti novinari i tražiti od njega intervju. Čak šta više, intervju će da urade bez ijednog dokaza da intervjuišu hakera! Na taj način ne samo što pokazuju da su neprofesionalni, već izazivaju i ogorčenje kod određenog broja gledaoca koji su bar malo upućeni u hakersku kulturu.
Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom značenju opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti računara i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom životu. Kao što vidite, ovde se nigde ne spominje da su hakeri zli, da nanose štetu drugima i da su opasni po svet. Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istražuju ono što je sakriveno u hardveru i softveru. Prostije rečeno, oni su pronalazači onoga što je ili neko sakrio od oči javnosti ili pronalazači propusta koji su napravljeni greškom! Kod prvog slučaja, kada kažemo "sakrio" mislimo obično na programe, mada se i u hardveru može sakriti dosta toga. Hakeri su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da saznaju i ne vole kad je nešto sakriveno od njih. U programima može dosta toga da se sakrije, naročito u programima čiji je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je ceo Windows i skoro svi programi koji rade pod njim! U takvim programima mogu da se recimo sakriju podprogrami za špijuniranje i programi koji će samo odabranim ljudima omogućiti pristup zabranjenim resursima, poput vaših hard-diskova. Može se, dakle, slobodno reći da hakeri ne vole da neko nekome ugrožava privatnost, i zato proučavaju računare, sa željom da nađu uljeze u njima. Oni se zalažu za apsolutnu privatnost, što je uostalom i ljudsko pravo, i svi bi po pravilu trebali da imaju potpunu privatnost. Takođe, ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju, u šta smo se i uverili u proteklih pola veka! Jednom rečju, oni su za apsolutnu ravnopravnost, za razotkrivanje svih tajni i za privatnost. Kod drugog slučaja, ljudi puno puta nesvesno prave greške, koje mogu da se iskoriste za ugrozavanje nečije privatnosti. Na primer, programer koji je pisao neku Java funkciju u browseru Internet Explorer je zaboravio da napiše rutinu za proveru dužine nekog podatka koji učitana strana definiše. I sada, ako neko pronađe propust i namerno napravi stranu koja iskorišćava propust, i ako neko ko ima pomenuti browser učita tu stranu, IE će uraditi nešto što po pravilu ne bi smeo, i na taj način ošteti posetioca strane. Hakeri traže takve propuste, i ako ih nađu, obaveštavaju svet o tome kako bi proizvođač datog programa ispravio propust i kako bi krajnji korisnici preduzeli određene korake i na taj način zastitili sebe na vreme. Hakeri su mišljenja da je bolje da svi znaju za određeni propust nego da "niko" ne zna, zato što veruju da ipak neko zna za propust, i to koristi da bi špijunirao nekoga. Kada ne bi bilo hakera, danas bi imali browsere, mail, news i icq klijente i servere prepunih bezbednosnih propusta, u proseku bi svaki klijent i server imao oko 5 propusta. Do sada je ukupno pronađeno više od 10.000 hiljada propusta, i pitanje je da li baš niko ne bi znao za te propuste, naročito ako kažemo da je za neke propuste dokazano da su namerno napravljeni! Pitanje "zašto namerno" je ovde suvišno, i baš zbog ovih razloga hakeri postoje, vredno rade i otkrivaju nove tajne. Dnevno se u proseku oko 5 novih propusta pronađe!
Sa druge strane, hakeri su časni ljudi, pošteni, civilizovani, imaju svoju kulturu! Hakerska kultura im ne dopušta da propuste koje otkriju iskoriste u nehumane svrhe. Ako nađu neki propust, oni moraju da obaveste javnost o tome, i ne smeju da ga iskoriste da bi ugrozili nečiju privatnost ili napravili štetu bilo kome.

Sada jedan savet kako proveriti da li je dotični haker. Prvo ga pitajte da li je do sada naneo nekome štetu koristeći računar. Ako odgovori potvrdno, ili čak počne da se hvali time - imate posla sa crackerom, jer hakeri ne nanose štetu drugima. Zatim ga pitajte šta je otkrio. Ako kaže "nista, koristim već pronadjene propuste" - imate posla sa lamerom, jer je haker samo onaj koji pronađe nešto jedinstveno, što još niko nije pronašao. Upravo zbog toga ne može svako da bude haker, baš kao što ne može svako da bude doktor nauka!
Crackeri (cita se 'krekeri') su isto pronalazači, inteligetni ljudi, ali oni, između ostalog, koriste svoje znanje i svoja otkrića da bi nekome naneli štetu. Crackeri pišu viruse i trojance, upadaju na servere i prave štetu na njima (uglavnom tako što izmene prvu stranu sajta i ostave neku poruku).

Lameri su uglavnom klinci, koji nisu nista otkrili i koji takođe nanose štetu drugima, obično da bi ukrali neku šifru za Internet ili uništili nekome disk koristeći trojance, viruse, pa čak i exploite, koje su crackeri napisali. Oni su gotovani, nauče kako se koriste trojanci i onda prave štetu poštenom svetu, misleći da su hakeri. Mnogi od njih ne znaju čak ni kako funkcioniše Internet. Cilj im je samo da naprave neku pakost koristeći izum nekog crackera. 

Onog trenutka kada haker svojim pronalaskom napravi nekome štetu - odmah prestaje da bude haker i postaje cracker! Sasvim je pogrešno reći "hakeri su uhakovali sajt..", kao i "hakeri su napravili novog crva...". Hakeri uopšte ne nanose štetu, to čine crackeri i lameri. I potpuno je pogrešno mrzeti hakere. One koje treba mrzeti i prezirati su crackeri i lameri! Hakeri su pronalazači, naučnici, i ne može se postati haker preko noći. Profesija "haker" je veoma cista, poštena, plemenita i velikim trudom stečena profesija.

Na kraju, biti haker znači biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za računarom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike računara i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči!

 Izvor teksta: http://www.mycity.rs

LiBRE! 15 je dostupan za preuzimanje

 

  

Saznajte kako da napravite sopstveni forum i da li je moguće koristiti Windows 8 i Linux u dual bootu; informišite se iz prve ruke o projektu LibreOffice i Dokument fondaciji (The Document Foundation), kao i o iskustvima u korišnjenju Linux servera u Zdravstvenom centru Studenica iz Kraljeva, i upoznajte se sa Linux distribucijom koju možete poneti svuda sa sobom i koja će na svakom računaru izgledati isto – Puppy Linuxom.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

GNU licenca za upotrebu softvera

Verzija 2. juni 1991.
Copyright © 1989, 1991 Free Software Foundation, Inc.
59 Temple Place - Suite 330, Boston, MA 02111-1307, USA
Dozvoljeno je kopiranje i distribucija vernih kopija ovog dokumenta, ali nisu dozvoljene nikakve izmene.

Predgovor

Uslovi licence za većinu softverskih proizvoda napravljeni su tako da vas spreče da ih delite sa drugima i da ih menjate. Nasuprot tome, cilj GNU licence jeste da vam obezbedi punu slobodu u pogledu deljenja i izmena slobodnog softvera kako bi se obezbedilo da bude dostupan svim korisnicima. Ovi opšti uslovi za korišćenje odnose se na najveći deo sofrvera Fondacije za slobodan softver (Free Software Foundation) i sve druge programe čiji autori prihvataju njihovu primenu (deo sofrvera Fondacije za slobodan softver pokriven je GNU licencom za korišćenje biblioteka). Ove uslove možete koristiti i za svoje programe.

Kada govorimo o slobodnom softveru, podrazumevamo slobodan pristup, a ne cenu. Naši opšti uslovi za korišćenje napravljeni su tako da vam obezbede slobodno distribuiranje kopija slobodnog softvera (i, ako želite, naplatu te usluge), isporuku izvornog koda uz softver ili njegovo dobijanje i mogućnost da menjate softver ili da njegove delove koristite u novim slobodnim programima; pri tom vamje jasno predočeno da to možete da radite.

Da bismo zaštitili vaša prava, moramo da napravimo i ograničenja koja obezbeđuju da niko ne može da vam ta prava ospori ili zatraži od vas da ih se odreknete. Ova ograničenja definišu preuzimanje odgovornosti koje imate ukoliko distribuirate kopije softvera ili ga menjate.

Na primer, ako distribuirate kopije takvog programa, bilo besplatno ili uz nadoknadu, korisniku morate dati sva prava koja i vi imate. Morate da obezbedite da i korisnici dobiju ili imaju mogućnost da dobiju izvorni kod. Pored toga, morate ih upoznati sa ovim uslovima tako da znaju svoja prava.
Vaša prava štitimo na dva načina: (1) zaštitom autorskih prava za softver i (2) davanjem ovlašćenja da kopirate, distribuirate i/ili izrnenite softver.

Ipak, radi zaštite autora i nas samih, želimo da budemo sigurni da svako zna da za slobodni softver ne postoje nikakve garancije. Ukoliko je neko menjao softver i potom ga dalje distribuirao, želimo da svi korisnici znaju da ono što su dobili nije original, tako da problemi koje su prouzrokovali neki drugi ljudi ne utiču na reputaciju autora. a kraju, slobodnom softveru neprekidno prete patenti iz oblasti softvera. Želimo da izbegnemo opasnost da osobe koje redistribuiraju slobodan program dobiju patentna prava, čime bi program pretvorile u svoje vlasništvo. Da bismo to sprečili, jasno smo odredili da svaki patent svima mora da obezbedi slobodno i besplatno korišćenje ili da patenta uopšte ne treba da bude.
Sada ćemo dati precizne odredbe i uslove za kopiranje, distribuciju i izmene.

ODREDBE I USLOVI ZA KOPIRANJE, DISTRIBUCIJU I IZMENE

0. Ovi uslovi važe za svaki program ili drugo delo koje sadrži odredbu nosioca autorskih prava da se može distribuirati pod uslovima iz ove Licence za korišćenje. Termin "program" se u daljem tekstu odnosi na bilo kakav program ili rad, a “delo zasnovana na programu” određuje program ili bilo koje delo izvedeno po zakonu o autorskim pravima, što znači rad koji sadrži program ili njegove delove, verno prenete ili sa izmenama i/ili preveden na neki drugi jezik. (U daljem tekstu, prevod će, bez izuzetka, biti uključen u termin "izmene".) Svaki korisnik licence određen je sa "vi".

Radnje koje nisu kopiranje, distribucija i izmene nisu pokrivene ovim uslovima; one ne spadaju u njihov domen. Pokretanje programa nema ograničenja, a izlazni podaci potpadaju pod ove uslove samo ako njihov sadržaj uključuje delove zasnovane na programu (nezavisne od onih koji su posledica izvršavanja programa). Slučajevi na koje se ovo odnosi zavise od toga šta program radi.

1. Verne kopije izvornog koda programa, onakve kakve ste ih dobili, možete kopirati ili distribuirati na bilo kom mediju, pod uslovom da uz svaku kopiju jasno i potpuno date odgovarajuće upozorenje o autorskim pravima i nepostojanju garancije i da ostavite neizmenjenima sve primedbe koje se odnose na ove uslove i nepostojanje garancije. Svakom sledećem korisniku programa, uz sam program morate obezbediti i kopiju ovih uslova.
Cenu samog prenošenja kopije možete menjati i dodati svoje uslove za garanciju uz određenu nadoknadu.

2. Svoju kopiju ili kopije programa ili bilo kog njegovog dela možete da menjate, praveći tako delo zasnovano na programu. Tako dobijene izmenjene kopije ili novo delo možete kopirati i distribuirati pod uslovima iz člana 1, uz ispunjavanje i sledećih uslova:

a) Morate obezbediti da izmenjene datoteke imaju vidljive napomene iz kojih se vidi da ste menjali datoteke kao i datum izmena.
b) Celokupno delo koje distribuirate ili objavljujete, a koje u celini ili delovima sadrži program ili bilo koji njegov deo ili je izvedeno iz njega, mora da kao celina bude besplatno dato svim narednim korisnicima pod ovim opštim uslovima.
c) Ukoliko izmenjeni program normalno interaktivno učitava naredbe tokom svog rada, obavezno je, na pcčetku takvog interaktivnog korišćenja na standardan način, odštampati ili prikazati na ekranu upozorenje koje sadži odgovarajuće obaveštenje o autorskim pravima i upozorenje o nepostojanju garancije (ili da vi dajete garanciju) i o torne da korisnici mogu dalje da distribuiraju program pod tim uslovima, kao i uputstvo o torne kako korisnik može da vidi ovo opšte uputstvo. (Izuzetak: ako sarn program radi u interaktivnom režimu, a ne prikazuje ovakvo upozorenje, ni vaša dela zasnovana na ovom programu ne moraju da prikazuju upozorenje.)

Ovi zahtevi se odnose na programe izmenjene u celini. Ukoliko prepoznatljive celine dela nisu zasnovane na programu i s razlogom se same mogu smatrati nezavisnim i izdvojenim radovima, onda se ovi opšti uslovi ne odnose na te delove kada ih distribuirate kao zasebne celine. Međutim, kada iste delove distribuirate kao delove celine koja je delo zasnovano na programu, distribucija celine mora biti pod ovim opštím uslovima čija se ovlašćenja za druge korisnike odnose na celinu, pa prema tome i na svaki pojedinačni deo, bez obzira na to ko ga je napisao. Prema torne, cilj ovog odeljka nije da utiče na vaša autorska prava na deo koji ste sami napravili ili da ih osporava; cilj je da se postigne primena prava na kontrolu distribucije izvedenih ili kolektivnih dela zasnovanih na programu. Pored toga, samo stavljanje nekog drugog dela koje nije zasnovano na programu zajedno sa programom (ili delima zasnovanim na programu) na neki medij za čuvanje ili distribuciju, ne obavezuje na primenu ovih opših uslova za to delo.

3. Program (ili na njemu zasnovano delo) možete kopirati i distribuirati u vidu objektnog programskog koda ili u izvršnorn obliku pod uslovima datim u članovima 1 i 2 ovih opštih uputstava, samo ako učinite i jedno od sledećeg:
a) isporučite ga s kompletnim odgovarajučim izvornim kodom koji mora biti distribuiran pod uslovirna iz članova 1 i 2 ovih opštíh uslova na medijumu koji se koristi za razmenu sofrvera; ili
b) isporučite ga sa pisanom ponudom, važećom najmanje tri godine, da ćete svakom korisniku, po ceni koja nije veća od vaših troškova vezanih isključivo za distribuciju izvomog koda, isporučiti kompletan izvorni kod pod uslovima iz članova 1 i 2 ovih opštih uputstava na medijumu koji se koristi za razmenu softvera; ili
c) isporučiti ga sa porukom koju ste dobili kao ponudu za distribuciju odgovarajućeg izvornog koda. (Ovo je dozvoljeno samo u slučaju nekomercijalne distribucije i samo ako ste program primili u objektnom programskom kodu ili izvršnorn obliku sa takvom ponudom, u skladu sa prethodnim stavom b.)

Izvorni kod dela podrazumeva prvobitni oblik dela koji se može modofikovati. U slučaju izvršnog oblika, kompletan izvorni kod podrazumeva izvomi kod za sve module koje sadži kao i skriptove koji upravljaju prevodjenjem i instaliranjem izvršnog oblika. Medjutim, izuzetak predstavlja to što distribuirani izvorni kòd ne mora da sadrži bilo koji deo koji se normalno distribuira (u izvomom ili u binarnom obliku) sa osnovnim komponentama (program za prevodjenje, jezgro itd.) operativnog sistema na kme se izvršni oblik izvršava, osim ako sama ta komponenta nije deo izvršnog oblika programa. Ako se izvršni oblik ili objektni kod distribuira preko kopije koja se nalazi na određenoj adresi, tada se ponuda odgovarajućeg pristupa kopiji izvornog koda na istoj adresi smatra distribucijom izvomog koda, čak i ako korisnici nisu obavezni da izvomi kod preuzimaju zajedno sa objektnim kodom.

4. Kopiranje, izmene, davanje ovlašćenja ili distribucija programa nisu dozvoljeni, osim u skladu sa odredbama ovih opštih uslova. Svaki pokusaj drugačijeg kopiranja, izmena, davanja ovlašćenja ili distribucije programa smatra se nevažećim i automatski povlači ukidanje ovlašćenja koja daju ovi opšti uslovi. Naravno, korisnici koji su kopije ili ovlašćenja preuzeli od vas u skladu sa ovim opštim uslovima, ne gube svoja ovlašćenja sve dok ih se u potpunosti pridržavaju.

5. Odredbe ovih opštih uslova niste obavezni da prihvatite, pošto ih niste potpisali. Međutim, ništa drugo vam ne daje prava da menjate ili distribuirate program ili na njemu zasnovana dela. Ukoliko ne prihvatite odredbe ovih opštih uslova, te aktivnosti su zakonom zabranjene. Prema torne, ako pristupite izmeni ili distribuciji programa (ili bilo kog dela zasnovanog na programu) podrazumeva se da ste prihvatili odredbe ovih opštih uslova koje vam to dopuštaju, kao i sve odredbe i uslove za kopiranje, distribuciju ili menjanje programa ili na njemu zasnovanih dela.

6. Prilikom svake dalje distribucije programa (ili bilo kog dela zasnovanog na programu), korisnik automatski prima ovlašćenja od originalnog nosioca autorskih prava da kopira, distribuira ili menja program u skladu sa ovim odredbama i uslovima. Daljim korisnicima ne možete postavljati nikakva dodatna ograničenja na primenu ovim dodeljenih prava. Niste obavezni da prenosite primedbe drugih korisnika originalnom vlasniku autorskih prava.

7. Ukoliko, kao posledica sudske presude, kršenja patentnih prava ili iz bilo kog drugog razloga (bez  isključivog ograničenja na patentna prava) na vas budu primenjene zakonske mere (bilo putem sudskog naloga, sporazuma ili na neki drugi način) koje su u suprotnosti sa odredbama ovih opštih uslova, to vas ne oslobađa obaveza koje proističu iz ovih opštih uputstava. Ako niste u stanju da vršite distribuciju tako da istovremeno zadovoljavate i obaveze koje proističu iz ovih opštih uputstava i bilo koje druge zakonske obaveze, program uopšte ne smete distribuirati. Na primer, ukoliko patentna prava ne dozvoljavaju besplatnu distribuciju programa onima koji su direktno ili indirektno dobili kopije od vas, tada je jedini način da udovoljite i tim pravima i ovim opštim uslovima to da se u potpunosti uzdržite od distribucije programa.

Ukoliko se usled bilo kakvih okolnosti, bilo koji deo ovog člana može smatrati nevažećim ili neprimenljivim, ostatak se primenjuje, a član se u celini primenjuje pod svim ostalim okolnostima.

Cilj ovog člana nije da vas navede da kršite bilo koja patentna ili druga prava niti da dovodite u pitanje važnost takvih prava. Jedina svrha ovog člana je da zaštiti integritet sistema distribucije slobodnog softvera koji je određen sistemom javnih ovlašćenja. Mnogi ljudi su učinili veliki doprinos na širokom polju slobodnog softvera jer su imali poverenje u doslednu primenu "Odredaba i uslova za kopiranje, distribuciju i izmene", tako da je na autoru/donatoru da odlući da li je spreman da softver distribuira putem bilo kog drugog sistema. Ovlašćenja ne mogu nametati takav izbor.
Smisao ovog člana je da potpuno razjasni ono što se smatra posledicom ostalog dela ovih opštih uslova.

8. Ako je distribucija ili li korišćenje programa u nekim državama ograničeno, bilo patentnim pravima, bilo zakonom o autorskim pravima, originalni vlasnik autorskih prava koji je pustio program u skladu sa odredbama ovih opštih uslova, može da doda izričita geografska ograničenja za distribuciju kojima se takve zemlje izuzimaju, tako da je distribucija dozvoljena samo u onim zemljama koje nisu na taj način izuzete ili između takvih zemalja. U takvim slučajevima opšti uslovi obuhvataju i ta ograničenja, kao da su napisana kao sastavni deo teksta.

9. S vremena na vreme, Fondacija za slobodan softver može da objavi izmenjene i/ili nove verzije "Odredaba i uslova za kopiranje, distribuciju i izmene". Te nove verzije će po duhu biti slične tekućoj verziji, dok se u detaljima mogu razlikovati kako bi se obuhvatili novi problemi ili interesi. Svaka verzija dobija sopstveni broj. Ako se u programu navede broj verzije ovih opštih uslova uz napomenu "i sve naredne verzije", imate pravo da postupate u skladu sa odredbama i uslovima te verzije i svih narednih verzija koje je objavila Fondacija za slobodan softver. Ukoliko u programu nije naveden broj verzije, možete izabrati bilo koju verziju koju je ikada izdala Fondacija za slobodan softver.

10. Ako želite da delove programa pridružite drugim programima koji imaju drugačije uslove distribucije, zatražite dozvolu od autora. Za softver za koji autorska prava poseduje Fondacija za slobodan softver, možete se obratiti Fondaciji, pošto ponekad činimo izuzetke. Našu odluku određuju dva cilja: čuvanje slobodnog statusa svih derivata nastalih na osnovu našeg javnog softvera i generalno unapređivanje statusa javnog softvera.

BEZ GARANCIJE

11. POŠTO SE PROGRAM SLOBODNO DISTRIBUIRA, NE POSTOJI GARANCIJA ZA NJEGA, U OKVIRU GRANICA KOJE PREDVIĐA ODGOVARAJUĆI ZAKON. UKOLIKO DRUGAČIJE NIJE NAPISANO, VLASNICI AUTORSKIH PRAVA I/ILI DRUGI ISPORUČIOCI PROGRAM NUDE "U VIĐENOM STANJU" BEZ BILO KAKVE GARANCIJE, IZRIČITE ILI PODRAZUMEVANE, UKLJUČUJUĆI, ALI NE OGRANIČAVAJUĆI SE NA PODRAZUMEVANE TRGOVAČKE GARANCIJE I GARANCIJE ZA PRILAGOĐENOST ODREĐENOJ SVRSI. SAV RIZIK ZA KVALITET I OSOBINE PROGRAMA SNOSlTE SAMI. AKO JE PROGRAM NEISPRAVAN, VI PREUZIMATE SVE TROŠKOVE POTREBNOG ODRŽAVANJA, POPRAVKI ILI IZMENA.

12. NI U JEDNOM SLUČAJU, OSIM ONIH OBUHVAĆENIH ODGOVARAJUĆIM ZAKONOM ILI PISMENO DOGOVORENIH, VLASNIK AUTORSKIH PRAVA ILI BILO KOJI DRUGI KORISNIK KOJI JE MENJAO ILI DALJE DISTRIBUIRAO PROGRAM U SKLADU SA PRETHODNIM OVLAŠĆENJIMA NE SNOSI ODGOVORNOST ZA NASTALU ŠTETU, UKLJUČUJUĆI I OPŠTE, POSEBNE, SLUČAJNE ILI POSLEDIČNE ŠTETE KOJE MOGU NASTATI USLED KORIŠĆENJA ILI NEMOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA PROGRAMA (UKLJUČUJUĆI, ALI NE OGRANIČAVAJUĆI SE NA GUBITAK PODATAKA, NETAČNE REZULTATE ILI GUBITKE DO KOJIH MOŽE DOĆI KOD VAS ILI DRUGIH KORISNIKA ILI NEMOGUĆNOSTI PROGRAMA DA RADI SA NEKIM DRUGIM PROGRAMOM), ČAK I AKO JE TAKAV KORISNIK BIO UPOZOREN NA MOGUĆNOST TAKVIH ŠTETA.

KRAJ ODREDABA I USLOVA

________________________________

Postoji i novija GNU licenca verzije 3 (GPLv3), za više pogledati Free Software Foundation ili GNU.org stranice.

 

Linuks i Projekat GNU

 

 

Mnogi korisnici računara svakodnevno koriste izmenjenu verziju sistema GNU, a da toga nisu ni svesni. Zahvaljujući čudnom spletu okolnosti, verzija GNU-a koja je danas veoma rasprostranjena se često naziva „Linuksom“, a mnogi korisnici nisu ni svesni da je ona u osnovi sistem GNU, koga izgrađuje Projekat GNU.

Linuks stvarno postoji, i ljudi ga koriste, ali se ne radi o operativnom sistemu. Linuks je jezgro: program u sistemu koji dodeljuje resurse mašine drugim programima koje pokrećete. Jezgro je ključni deo operativnog sistema, ali je samo za sebe beskorisno; ono može da funkcioniše samo u sklopu celog operativnog sistema. Linuks se obično koristi u kombinaciji sa operativnim sistemom GNU: ceo sistem je u osnovi GNU sa dodanim Linuksom, tj. GNU sa Linuksom. Sve distribucije takozvanog „Linuksa“ su u stvari distribucije GNU-a sa Linuksom.

Mnogi korisnici ne razumeju razlike između jezgra, koje je Linuks, i celokupnog sistema, koji takođe nazivaju „Linuksom“. Dvosmislena upotreba naziva ne poboljšava razumevanje stvari. Takvi korisnici obično misle da je Linus Torvalds razvio ceo operativni sistem 1991. uz neznatnu pomoć drugih.

Programeri uglavnom znaju da je Linuks jezgro. Ali, pošto su čuli da se sistem u većini slučajeva naziva „Linuksom“, oni često konstruišu izmišljeni istorijski tok događaja koji bi opravdao takvo imenovanje celog sistema po jezgru. Na primer, mnogi veruju da su čim je Linus Torvalds završio pisanje Linuksa, jezgra, njegovi korisnici tražili drugi slobodni softver da to jezgro dopuni, i otkrili da je (bez ikakvog konkretnog povoda) većina stvari koje su neophodne uniksolikom sistemu već bila dostupna.

To što su otkrili nije bilo slučajno — to je bio tada još nedovršen sistem GNU. Dostupan slobodni softver je dopunio sistem, jer je u okviru Projekta GNU od 1984. razvijan takav, potpun sistem. Manifestom GNU-a je zacrtan cilj — razvoj slobodnog uniksolikog sistema, koji se zove GNU. Prvobitna najava Projekta GNU takođe ilustruje neke od prvobitnih planova za sistem GNU. Ceo sistem je bio skoro gotov do vremena kada je započet Linuks.

Većina projekata slobodnog softvera imaju za cilj razvoj određenog programa za obavljanje određenog posla. Na primer, Linus Torvalds je sebi postavio zadatak da napiše uniksoliko jezgro (Linuks); Donald Knut (Donald Knuth) je sebi postavio zadatak da napiše program za slaganje teksta (TeH); Bob Šajfler (Bob Scheifler) je sebi postavio zadatak da razvije prozorski sistem (prozorski sistem Iks). Prirodno je ocenjivati veličinu doprinosa koji ovakvi projekti donose, kroz pojedinačne programe koji su razvijeni u okviru projekta.

Šta bismo zaključili ako bismo pokušali da ocenimo doprinos projekta GNU na ovaj način? Jedan prodavac sistema na CD-ROM-ova je otkrio da je u njegovoj „distribuciji Linuksa“ udeo GNU-ovog softvera najveći, otprilike oko 28% od ukupnog izvornog koda, a on uključuje neke od najvažnijih delova bez kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše. Linuks je imao udeo od oko 3%. (Odnosi 2008. su slični: u skladištu gNewSense-a, Linuks zauzima 1,5% a GNU-ovi paketi 15%.) Dakle, ukoliko ćete da birate naziv sistema na osnovu toga ko je napisao programe koji čine taj sistem, najbolja varijanta, koja bi se ograničila na jedan izvor, bila bi „GNU“.

Ali mi ne smatramo da je ovo ispravan način da se razmatra ovo pitanje. Projekat GNU nije bio i nije projekat razvoja određenih softverskih paketa. On nije projekat izgradnje prevodioca za Ce, iako smo u okviru Projekta GNU izgradili i prevodilac za Ce. On nije projekat izgradnje uređivača teksta, iako smo u okviru njega razvili jedan uređivač. Projekat GNU je pokrenut da izgradi potpun slobodni uniksoliki sistem: GNU.

Mnogi ljudi su značajno doprineli slobodnom softveru koji čini sistem, i svi oni zaslužuju da im se oda priznanje. Ali razlog zbog koga je GNU združeni sistem, a ne samo skup korisnih programa, je što je Projekat GNU osnovan sa namerom da takav sistem napravi. Sačinili smo spisak programa koji su neophodni da se napravi potpun slobodan sistem, i sistematski smo tražili, pisali, ili tražili ljude koji bi pisali, sve sa tog spiska. Napisali smo i ključne ali nezanimljive (1) delove, jer sistem ne može da funkcioniše bez njih. Neki od delova našeg sistema, programerski alati, su zasebno postali popularni među programerima, ali smo napisali i mnoge delove koji nisu alati (2). Čak smo razvili i igru šaha, GNU-ov šah, jer su za potpun sistem neophodne i dobre igre.

Do ranih devedesetih sastavili smo ceo sistem, isključujući jezgro. Pokrenuli smo i izgradnju jezgra, GNU-ovog Krda, koje se izvršava preko Maha. Razvoj ovog jezgra je bio dosta teži od očekivanog; GNU-ovo Krdo je postalo stabilno tek 2001, ali je daleko od toga da ga ljudi mogu šire koristiti.

Srećom, nismo morali da čekamo Krdo, jer već bio dostupan Linuks. Napisavši Linuks, Linus Torvalds je popunio značajnu prazninu u sistemu GNU. Ljudi su mogli da spoje Linuks sa sistemom GNU i time dobiju potpun slobodni sistem: sistem GNU zasnovan na jezgru Linuks, ili, kraće, sistem GNU sa Linuksom.

Omogućavanje da oni dobro funkcionišu zajedno nije bio lak posao. Neke delove GNU-a (3) je bilo potrebno korenito menjati da bi mogli da rade sa Linuksom. Veliki posao je predstavljalo i združivanje potpunog sistema u vidu distribucije koja bi radila „odmah po raspakivanju“. Ono je zahtevalo rešavanje problema sa instalacijom i pokretanjem sistema — taj problem tada nismo načinjali, jer dotle tada nismo stigli. Ljudi koji su gradili razne distribucije sistema su nam veoma pomogli u osnovnom radu. Ali taj posao, po prirodi stvari, je neko zasigurno morao da obavi.

Projekat GNU podržava sisteme GNU-a sa Linuksom isto kao i pravi^[1] sistem GNU. ZSS je finansirala ponovno pisanje proširenja GNU-ove biblioteke za Ce, koja su u vezi sa Linuksom, tako da su sad ona dobro združena, a najnoviji sistemi GNU-a sa Linuksom bez izmena koriste najnovija izdanja te biblioteke. ZSS je takođe finansirala rane faze razvoja Debijanovog GNU-a sa Linuksom.

Danas postoje mnoge različite varijante sistema GNU sa Linuksom (koje se često nazivaju „distribucijama“). Većina njih sadrži neslobodni softver. Njihovi graditelji prate filozofiju koja se povezuje sa Linuksom, a ne GNU-ovu filozofiju. Ali, postoje i potpuno slobodne distribucije GNU-a sa Linuksom. ZSS obezbeđuje računarske resurse dvema od ovih distribucija, Ututou i gNewSense-u.

Pravljenje slobodne distribucije GNU-a sa Linuksom nije samo stvar eliminisanja raznih neslobodnih programa. Danas uobičajena verzija Linuksa takođe sadrži neslobodne programe. Ovi programi su predviđeni za učitavanje u U/I uređaje u vreme početka izvršavanja sistema, a uključeni su u „izvorni kod“ Linuksa kao nizovi brojeva. Zato održavanje distribucije GNU-a sa Linuksom sada uključuje i održavanje slobodne verzije Linuksa.

Bez obzira na to da li koristite GNU sa Linuksom ili ne, molimo vas da ne zbunjujete javnost upotrebljavajući dvosmisleni naziv „Linuks“. Linuks je jezgro, jedan od najvažnijih delova sistema. Sistem kao celina je u osnovi sistem GNU, sa dodatkom jezgra Linuks. Kada pričate o ovoj kombinaciji, molimo vas da je nazivate „GNU-om sa Linuksom“.

Ukoliko negde želite da pomenete vezu (u smislu veb stranice) ka „GNU-u sa Linuksom“, dobri izbori su ova stranica i stranica http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html. Ukoliko pominjete samo jezgro Linuks, i želite da pomenete vezu za dalje informacije, dobar URL je http://foldoc.doc.ic.ac.uk/foldoc/foldoc.cgi?Linux.

Dodatak: Pored GNU-a, još jedan projekat je nezavisno proizveo slobodan uniksoliki operativni sistem. Ovaj sistem je poznat pod nazivom BSD, a razvijen je na Univerzitetu Berkli. Osamdesetih je bio neslobodan, ali je postao slobodan ranih devedesetih. Slobodni opreativni sistem koji postoji u današnje vreme (4) je skoro sigurno varijanta sistema GNU ili sistema BSD.

Ljudi nas ponekad pitaju da li je i BSD jedna verzija GNU-a, kao što je to GNU sa Linuksom. Primer Projekta GNU je inspirisao graditelje BSD-a da njihov kod učine slobodnim softverom, a eksplicitne molbe GNU-ovih aktivista su im u tome pomogle, ali njihov kod sam po sebi nema skoro ničeg zajedničkog sa GNU-om. Sistemi BSD danas koriste neke GNU-ove programe, a sistem GNU i njegove varijante koriste neke BSD-ove programe, ali, u celini, oni predstavljaju dva razna sistema koji su se razvijali uporedo. Graditelji BSD-a nisu napisali jezgro i dodali ga sistemu GNU, pa stoga nazivi kao što je GNU sa BSD-om ne bi bili odgovarajući.(5)

Fusnote:

1. Ovi nezanimljivi ali ključni delovi uključuju GNU-ov asembler, GAS i povezivač, GLD, a i jedan i drugi su delovi paketa GNU-ovih binarnih alata (GNU Binutils), GNU-ovog arhivara tar, i drugih.
2. Na primer, Burnova ljuska Baš (The Bourne Again SHell — BASH), interpretator PostSkripta Gostskript (Ghostscript), i GNU-ova biblioteka za Ce nisu programerski alati, kao što to nisu ni programi GNUKeš (GNUCash), Gnom i GNU-ov šah.
3. Na primer, GNU-ova biblioteka za Ce.
4. Od kada je ovo napisano, izgrađuje se skoro-slobodni vindovsoliki sistem, ali tehnički on uopšte nije poput GNU-a ili Uniksa, pa ne utiče na ovaj problem. Veliki deo jezgra Solarisa je oslobođen, ali ukoliko biste želeli da na osnovu njega napravite slobodni sistem, morali biste, pored zamene nedostajućih delova jezgra, da ga stavite u GNU ili BSD.
5. Sa druge strane, u godinama koje su usledile posle pisanja ovog članka, GNU-ova biblioteka za Ce je prenesena i na jezgro FriBSD-a, što je omogućilo da se sistem GNU kombinuje sa tim jezgrom. Kao što je to slučaj i sa GNU-om sa Linuksom, i ovo su zaista varijante GNU-a, koje se nazivaju GNU-om sa jFriBSD-om (GNU/kFreeBSD) i GNU-om sa jNetBSD-om (GNU/kNetBSD), u zavisnosti od toga koje jezgro sistem koristi. Obični korisnici uobičajenih kućnih računara teško mogu da razlikuju GNU sa Linuksom od GNU-a sa *BSD-ovima.

Primedbe prevodioca:

1. U engleskom je istaknut određeni član the, što, mišljenja sam, u srpskom ne može drugačije da se predstavi nego uvođenjem prideva „pravi“. [SR]

Autor: Ričard Stalman

  Manifest GNU-a

 

 

Donji manifest GNU-a je napisao Ričard Stalman na početku projekta GNU, da bi pozvao na učešće i podršku. Prvih nekoliko godina, Manifest je neznatno ažuriran kako bi izrazio izgradnju, ali sada izgleda da je najbolje da se ostavi neizmenjen jer ga je videla većina ljudi.

Od tada smo saznali za mnoge uobičajene nesporazume koji su mogli da budu izbegnuti drugačijim izborom reči. Fusnote dodane 1993. pomažu da se ti delovi razjasne.

Za ažurne informacije o dostupnom GNU-ovom softveru, molimo da pogledate informacije dostupne na našem veb serveru, a posebno naš spisak softvera. Za informacije o načinu na koji nam možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.

Šta je GNU? Gnu nije Uniks!

GNU, što znači Gnu nije Uniks, je naziv potpunog softverskog sistema saglasnog sa Uniksom, koji pišem da bih ga besplatno dao svima koji mogu da ga koriste.(1) Pomaže mi nekolicina drugih dobrovoljaca. Prilozi u vremenu, novcu, programima i opremi su nam veoma potrebni.

Za sada imamo uređivač teksta Emaks sa Lispom za pisanje naredbi uređivača, popravljač izvornog koda, generator raščlanjivača saglasan sa Jakom, povezivač i oko 35 pomoćnih programa. Ljuska (interpretator naredbi) je skoro dovršena. Novi prenosivi optimizujući prevodilac za Ce je preveo sam sebe i možda će biti objavljen ove godine. Početno jezgro postoji, ali je potrebno još dosta odlika da bi se imitirao Uniks. Čim jezgro i prevodilac budu dovršeni, biće moguće raspodeljivati sistem GNU pogodan za razvoj programa. Koristićemo TeX za formatiranje teksta, ali se radi i na enrofu. Koristićemo i slobodni, prenosivi prozorski sistem Iks. Posle ovoga dodaćemo prenosivi Opšti Lisp, igru Carstvo, unakrsnu tabelu i stotine drugih stvari, zajedno sa dokumentacijom. Nadamo se da ćemo na kraju obezbediti sve one korisne stvari koje se obično isporučuju sa sistemom Uniks i više od toga.

GNU će moći da pokreće programe za Uniks, ali neće biti istovetan Uniksu. Ugradićemo sva poboljšanja koja su se pokazala kao praktična na osnovu našeg iskustva sa drugim operativnim sistemima. Konkretno, planiramo da imamo duža imena datoteka, brojeve verzija datoteka, neprobojan sistem datoteka, možda dopunu naziva datoteka, podršku za prikaz nezavisan od terminala i možda prozorski sistem zasnovan na Lispu kroz koji nekolicina programa u Lispu i obični programi za Uniks mogu da dele ekran. I Ce i Lisp će biti dostupni kao sistemski programski jezici. Pokušaćemo da podržimo UUCP, MIT-ov Haosnet i Internetske protokole za komuniciranje.

GNU je prevashodno namenjen mašinama sa virtualnom memorijom u klasi 68000/16000, jer su one najlakše za prilagođavanje. Dodatni trud da se on prilagodi manjim mašinama je ostavljen nekom ko želi da ga koristi na njima.

Kako bismo izbegli strašnu zabunu, molim vas da slovo „G“ u reči „GNU“ izgovarate kao „G“, kada se ta reč odnosi na naš projekat.^[1]

Zašto moram da napravim GNU

Smatram da je zlatno pravilo da, ukoliko mi se program sviđa, moram da ga podelim i sa drugima kojima se sviđa. Prodavci softvera žele da podele korisnike i onda da im vladaju, primoravanjem svakog korisnika da se složi da ne deli sa drugima. Ja odbijam da ovako razbijem solidarnost sa drugim korisnicima. Ne mogu čiste svesti da potpišem ugovor o neobjavljivanju ili ugovor o softverskoj licenci. Godinama sam radio u Laboratoriji za veštačku inteligenciju (LVI) kako bih se odupro takvim tendencijama i drugim negostoljubivostima, ali na kraju su preterali: nisam mogao da ostanem u instituciji gde mi se tako nešto nameće protiv moje volje.

Kako bih mogao da nastavim da koristim računare čista obraza, odlučio sam da sastavim dovoljan korpus slobodnog softvera kako bih bio u mogućnosti da uopšte ne koristim softver koji nije slobodan. Napustio sam LVI kako bih uskratio MIT-u svaki pravni izgovor da me spreče od raspodele GNU-a.

Zašto će GNU biti saglasan sa Uniksom

Uniks nije za mene idealan sistem, ali nije ni tako loš. Osnovne osobine Uniksa se čine dobrim, i mislim da bih mogao da popunim nedostatke u Uniksu bez njihovog kvarenja. Osim toga, sistem saglasan sa Uniksom bi mnogi prihvatili.

Kako će GNU biti dostupan

GNU nije u javnom vlasništvu. Svakom će biti dozvoljeno da menja i raspodeljuje GNU, ali nijednom raspodeljivaču neće biti dozvoljeno da spreči dalju raspodelu. Takoreći, vlasničke izmene neće biti dozvoljene. Hoću da osiguram da sve verzije GNU-a ostanu slobodne.

Zašto mnogi programeri žele da pomognu

Našao sam mnogo drugih programera koji su zagrejani za GNU i žele da pomognu.

Mnogo programera je nesrećno zbog komercijalizacije sistemskog softvera. Ona im možda omogućava da više zarađuju, ali ona i zahteva da se osećaju kao da su u sukobu sa drugim programerima umesto da ih doživljavaju kao drugove. Osnovni čin prijateljstva među programerima je deljenje programa; današnji uobičajeni marketinški ugovori iz korena zabranjuju programerima da se odnose jedni prema drugima kao prema prijateljima. Kupac softvera mora da izabere između prijateljstva i poštovanja zakona. Prirodno, mnogi odlučuju da je prijateljstvo važnije, ali oni koji veruju u zakon se često ne osećaju lagodno ni sa jednim izborom. Oni postaju cinični i počinju da misle da je programiranje samo način za sticanje novca.

Radeći na GNU-u i koristeći njega, a ne vlasničke programe, možemo biti gostoljubivi prema svima i poštovati zakon. Uz sve to, GNU služi kao primer za ugled i barjak koji okuplja druge da nam se pridruže u deljenju. Ovo nam može pružiti osećaj harmonije koji je nemoguć ako koristimo neslobodni softver. Za polovinu programera sa kojima razgovaram, ovo je važna vrsta sreće koju novac ne može da zameni.

Kako možete pomoći

(U današnje vreme, da biste videli spisak zadataka na kojima možete raditi, pogledajte GNU-ov spisak zadataka. Za druge načine na koje možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.)

Molim proizvođače računara za priloge u mašinama i novcu. Molim pojedince za priloge u programima i radu.

Ukoliko priložite računare, možete očekivati da će GNU na njima biti osposobljen za pokretanje ranije. Mašine bi trebalo da budu potpuni sistemi, spremni za upotrebu, dozvoljeni za upotrebu u stambenoj zoni, i bez potrebe za komplikovanim hlađenjem ili napajanjem.

Našao sam veoma mnogo programera voljnih da prilože povremeni rad GNU-u. Za većinu projekata takav povremeni razdeljeni rad bi bio veoma težak za upravljanje; nezavisno napisani delovi ne bi mogli da međusobno funkcionišu. Ali kod konkretnog posla zamene Uniksa, ovaj problem ne postoji. Potpun sistem Uniksa sadrži stotine pomoćnih programa, od kojih je svaki opisan odvojeno. Većina propisa o sprezi je zacrtana saglasnošću sa Uniksom. Ako svaki donator napiše saglasnu zamenu za jedan Uniksov pomoćni program i učini da ona na pravi način zamenjuje original na sistemu Uniksa, onda će ovi pomoćni programi funkcionisati na pravi način kada se sastave. Čak i ako Marfi stvori nekoliko neočekivanih problema, spajanje ovih delova će biti izvodljiv zadatak. (Jezgro će zahtevati bližu saradnju i njega će razvijati manja, kompaktnija grupa.)

Ukoliko dobijem priloge u novcu, moći ću da budem u mogućnosti da zaposlim par ljudi na stalnom ili povremenom radu. Plata neće biti visoka po programerskim standardima, ali ja tražim ljude za koje je izgradnja duha zajedništva isto toliko važna kao i zarađivanje. Ovo vidim kao način omogućavanja posvećenim ljudima da posvete njihovu punu snagu radu na GNU-u pošteđujući ih potrebe da zarađuju za život na drugi način.

Zašto će svi korisnici računara imati koristi

Kada se jednom napravi GNU, svako će moći da nabavi dobar sistemski softver besplatno, baš kao što diše vazduh.(2)

Ovo znači mnogo više od izbegavanja cene za Uniksovu licencu. Ovo znači da će se izbeći mnogo nepotrebnog udvostručavanja truda u sistemskom programiranju. Ovaj trud može da se umesto toga usmeri u unapređivanje mogućnosti softvera.

Potpuni izvorni kod sistema će biti dostupan svima. Kao posledica ovoga, korisnik kome su potrebne promene u sistemu će uvek imati slobodu da ih sam načini, ili da zaposli programera ili firmu da ih načine umesto njega. Korisnici više neće biti prepušteni na milost i nemilost jednom programeru ili firmi koja poseduje izvorni kod a u poziciji je da jedina menja softver.

Škole će moći da obezbede bolje obrazovno okruženje koje će podsticati sve učenike da proučavaju i poboljšavaju sistemski kod. U računarskoj laboratoriji na Harvardu je važilo pravilo da se nijedan program ne može instalirati na sistem ako mu izvorni kod nije dostupan javnosti, i oni su se pridržavali tog pravila, odbijajući da instaliraju određene programe. To me je veoma inspirisalo.

Na kraju, prestaće suvišna razmatranja o tome ko poseduje sistemski softver, i šta sa njim sme a šta ne sme da se radi.

Ugovori koji primoravaju ljude da plate za korišćenje programa, uključujući licenciranje primeraka, uvek nose ogromnu cenu po društvo kroz nezgrapne mehanizme koji su potrebni da se ustanovi koliko (to jest, koje programe) neko mora da plati. Samo policijska država može da primora svakog da se pokori. Uzmimo za primer svemirsku stanicu gde se vazduh mora proizvoditi po visokoj ceni: naplaćujući svakom ko diše po litru vazduha može da bude pošteno, ali nošenje gas maske sa meračem po ceo dan i noć se ne može tolerisati čak i ako svi mogu da priušte da plate račun za vazduh. I sveprisutne TV kamere koje nadgledaju da možda ne skidate maske su sramota. Bolje je podržati fabriku vazduha porezom po glavi stanovnika i otarasiti se maski.

Kopiranje celog ili delova programa je za programera isto toliko prirodno kao i disanje, i isto toliko produktivno. I moralo bi da bude isto toliko besplatno.

Neki prigovori ciljevima GNU-a koji se sa lakoćom opovrgavaju

„Niko ga neće koristiti ako je besplatan, jer to znači da se ne može pouzdati u podršku.“

„Mora se platiti za program da bi se platilo obezbeđivanje podrške.“

Ako bi ljudi radije platili za GNU i podršku nego nabavili GNU besplatno bez podrške, firma koja obezbeđuje samo podršku ljudima koji su nabavili GNU besplatno bi trebalo da bude profitabilna.(3)

Moramo da napravimo razliku između podrške u obliku stvarnog programiranja i običnog održavanja. Ovo prvo je nešto na šta se ne može osloniti kod prodavaca softvera. Ako vaš problem ne muči dovoljno ljudi, prodavac će vam reći da se gubite.

Ako vaše poslovanje mora da se osloni na podršku, jedini način je da posedujete sav potreban izvorni kod i alate. Tada možete zaposliti bilo koju osobu da vam reši problem; vi niste prepušteni na milost i nemilost jednoj osobi. Sa Uniksom, zbog cene izvornog koda, većina firmi o ovome ne vredi ni da razmišlja. Sa GNU-om, ovo će biti jednostavno. Još uvek će biti moguće da ne postoji kompetentna osoba, ali za ovaj problem nije kriv način raspodele. GNU ne rešava sve svetske probleme, već samo neke od njih.

U međuvremenu, korisnicima koji ne znaju ništa o računarima je potrebno održavanje: obavljanje poslova koje bi oni lako uradili, samo što ne znaju kako.

Takve usluge bi mogle da obezbede firme koje prodaju samo usluge održavanja i popravke. Ukoliko je tačno da će korisnici radije utrošiti novac za proizvod sa podrškom, onda će oni isto toliko biti voljni da kupe podršku a da proizvod dobiju besplatno. Firme za podršku će se nadmetati u kvalitetu i ceni; korisnici neće biti vezani ni za jednu određenu firmu. Za to vreme, oni od nas kojima podrška nije potrebna će moći da koriste program bez potrebe da plaćaju podršku.

„Ne možete da dosegnete mnogo ljudi bez reklame, a da biste to omogućili morate da naplaćujete za program.“

„Ne vredi reklamirati program koji ljudi mogu da dobiju besplatno.“

Postoje razni oblici besplatnog ili veoma jeftinog publiciteta koji mogu da se iskoriste za informisanje velikog broja korisnika računara o nečemu kao što je GNU. Verovatno se može dopreti do većeg broja korisnika računara reklamom. Ako je ovo stvarno tako, posao koji reklamira uslugu umnožavanja i slanja GNU-a poštom za novac bi trebalo da bude dovoljno uspešan da isplati reklamiranje i stvori zaradu. Na taj način će ga plaćati samo korisnici koji imaju koristi od reklamiranja.

Sa druge strane, ukoliko mnogo ljudi dobije GNU od svojih prijatelja, i takve firme ne uspeju, ovo će pokazati da reklama nije bila stvarno potrebna za širenje GNU-a. Zašto zagovornici slobodnog tržišta ne puste slobodno tržište da o ovome samo odluči?(4)

„Mojoj firmi je za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom potreban vlasnički operativni sistem.“

GNU će izbaciti softver operativnih sistema iz sveta konkurencije. Nećete biti u mogućnosti da ostvarite prednost u ovoj oblasti, ali ni vaši konkurenti neće moći da ostvare prednost nad vama. Vi i oni ćete se takmičiti u drugim oblastima, zajednički napredujući u ovoj. Ako je vaša delatnost prodaja operativnog sistema, GNU vam se neće sviđati, ali to je vaš problem. Ako je vaša delatnost nešto drugo, GNU vas može spasti od uvlačenja u skupi posao prodaje operativnih sistema.

Voleo bih da vidim kako se izgradnja GNU-a podržava poklonima velikog broja proizvođača i korisnika, smanjujući troškove za sve.(5)

„Zar programeri ne zaslužuju nagradu za kreativnost?“

Ukoliko išta zaslužuje nagradu, onda je to doprinos društvu. Kreativnost može da predstavlja doprinos društvu, ali samo ako je društvu dopušteno da koristi njene rezultate. Ako programeri zaslužuju nagradu zbog stvaranja inovativnih programa, po nekoj analogiji zaslužuju i da budu kažnjeni ako sprečavaju korišćenje tih programa.

„Zar programeru ne bi trebalo dozvoliti da traži nagradu za svoju kreativnost?“

Nema ništa loše u želji da se rad isplati, ili traženja da se uveća nečiji prihod, sve dok se ne koriste destruktivna sredstva. Ali sredstva koja su danas uobičajena na polju softvera su zasnovana na destrukciji.

Izvlačenje novca od korisnika programa sprečavajući ih da ga koriste je destruktivno, jer ograničenja smanjuju dužinu korišćenja i broj načina na koji program može da se koristi. Ovim se smanjuje količina dobra koje čovečanstvo dobija od programa. Kada je namerno odlučeno da se ograniči, štetne posledice te odluke predstavljaju namernu destrukciju.

Razlog zbog kojeg dobar građanin ne koristi takva destruktivna sredstva da bi postao bogatiji je, što ako bi svi tako činili, svi bismo postali siromašniji usled međusobne destruktivnosti. Ovo je Kantovska etika ili Zlatno pravilo. Kako mi se ne sviđaju posledice koje bi usledile ukoliko bi svako nagomilavao informacije, moram da to shvatim kao pogrešno. Izuzetno, želja da se bude nagrađen za kreativnost ne opravdava lišavanje sveta u celini te kreativnosti ili njenog dela.

„Neće li programeri umreti od gladi?“

Mogao bih da odgovorim da niko nije primoran da bude programer. Većina nas ne može da zaradi novac za stajanje na ulici i kreveljenje. Ali, zauzvrat, mi nismo osuđeni da provedemo živote u stajanju na ulici i kreveljenju, i gladovanju. Jednostavno, radimo nešto drugo.

Ali to je pogrešan odgovor jer prihvata skrivenu pretpostavku onoga koji je postavio to pitanje da programerima neće biti isplaćen ni dinar bez vlasništva nad softverom. Sve ili ništa.

Međutim, pravi razlog zašto programeri neće umreti od gladi je što će još uvek biti moguće da budu plaćeni za programiranje, samo ne toliko kao sada.

Sprečavanje kopiranja nije jedina osnova za poslovanje zasnovano na softveru. To je najčešća osnova jer donosi najviše novca. Kad bi bilo zabranjeno ili odbijeno od strane kupaca, softverski posao bi prešao na druge načine organizacije koji se sada ređe koriste. Uvek postoje razni načini da se organizuje bilo koji posao.

Verovatno programiranje neće biti toliko unosno na novim osnovama kao što je sada, ali to nije argument protiv promene. Ne smatra se nepravdom visina sadašnjih plata prodavaca. Kada bi programeri isto toliko zarađivali, i to bi bila nepravda. (U praksi bi oni i dalje značajno više zarađivali.)

„Zar ljudi nemaju pravo da kontrolišu kako im se koristi kreativnost?“

„Kontrola nad korišćenjem ideja“ zapravo predstavlja kontrolu nad životima drugih ljudi, i obično se koristi da im zagorča život.

Ljudi koji su pažljivo proučavali pitanje prava intelektualne svojine(6) (na primer pravnici) kažu da ne postoje suštinska prava na intelektualnu svojinu. Vrste takozvanih prava na intelektualnu svojinu koje propisuje vlada su stvorene posebnim pravnim aktima u konkretne svrhe.

Na primer, sistem patenata je uspostavljen kako bi podstakao pronalazače da otkriju detalje svojih izuma. Njegov cilj je da pomogne društvu, a ne pronalazačima. Tada je životni vek patenta od 17 godina bio kratak kada se uporedi sa brzinom napretka tehnologije. Kako su patenti od značaja samo za proizvođače, za koje su cena i namera ugovora o licenciranju mali kada se uporede sa uspostavljanjem proizvodnje, patenti često ne čine mnogo štete. Oni ne smetaju većini pojedinaca koji koriste patentirane proizvode.

Ideja o autorskim pravima nije postojala u stara vremena, kada su tvorci često kopirali druge u neintelektualnim delima. Ova praksa je bila korisna, i bila je jedini način da njihova dela prežive, pa makar i delimično. Sistem autorskih prava je stvoren isključivo za svrhu podsticanja stvaranja. U domenu za koji je zamišljen — knjige, koje su ekonomično mogle da se kopiraju samo preko štamparske prese — on je činio malo štete, i nije predstavljao prepreku većini pojedinaca koji čitaju knjige.

Sva prava intelektualne svojine su samo licence koje daruje društvo, jer se mislilo, ispravno ili pogrešno, da će društvo kao celina od njih imati koristi. Ali u konkretnoj situaciji moramo da se zapitamo: da li je za nas bolje da dozvolimo takvo licenciranje? Za šta ovlašćujemo određenu osobu?

Današnji programi su veoma različiti od knjiga pre stotinu godina. Činjenica da je najlakši način da se program umnoži umnožavanje programa između bližnjih, činjenica da program poseduje i izvorni kod i objektni kod koji se razlikuju, i činjenica da se program koristi, a ne čita i ne uživa, se kombinuju, stvarajući situaciju u kojoj osoba koja nameće autorska prava šteti društvu kao celini i materijalno i duhovno, a to ne bi smela da radi bez obzira na to da li joj zakon to dozvoljava ili ne.

„Uz konkurenciju se bolje radi.“

Paradigma konkurencije je trka: nagrađivanjem pobednika, podstičemo svakoga da trči brže. Kad kapitalizam stvarno ovako funkcioniše, to je dobro, ali njegovi branioci greše u pretpostavci da on uvek ovako funkcioniše. Ako trkači zaborave za šta se nudi nagrada i namere da pobede po svaku cenu, oni mogu da razviju drugačije strategije, kao što je napadanje drugih trkača. Ako se trkači potuku, svi će zakasniti.

Vlasnički i tajni softver su moralni ekvivalenti trkača koji se tuku. Tužno je što je to tako, ali jedini sudija koji postoji se ne protivi tuči — on je samo propisuje („Na svakih deset metara protivnika možete da udarite jednom“). A trebalo bi da ih razdvoji i kazni za sam pokušaj tuče.

„Neće li svi prestati da programiraju bez novčanog podsticaja?“

U stvari, mnogi ljudi će programirati uz apsolutno nikakav novčani podsticaj. Programiranje nekima predstavlja neodoljivu fascinaciju, i to obično onima koji su u njemu najbolji. Ne manjka profesionalnih muzičara koji se bave muzikom, iako tako ne postoji nada da time zarade za život.

Ali, u stvari, ovo pitanje, iako često postavljano, nije primereno situaciji. Plaćanje programerima neće nestati, već će se samo smanjiti. Dakle, pravo pitanje je da li će iko programirati sa smanjenim novčanim podsticajem? Moje iskustvo pokazuje da hoće.

Preko deset godina mnogi od najboljih programera u svetu su radili u Laboratoriji za veštačku inteligenciju, za mnogo manje novca nego što su mogli da zarade bilo gde drugde. Ali su zaradili mnogo vrsta nenovčanih nagrada: na primer, slavu i zahvalnost. Osim toga, kreativnost je i zabavna, što je samo po sebi nagrada.

Ali, kada im je ponuđena prilika da obavljaju isti interesantan posao za mnogo novca, većina njih je napustila posao.

Ono što pokazuju činjenice je da će ljudi programirati i iz drugih razloga osim bogatstva; ali ako im se omogući i da puno zarade, to će očekivati i zahtevati. Organizacije sa niskim zaradama lošije prolaze od onih sa visokim zaradama, ali se to ne bi dešavalo ukoliko bi one sa većim zaradama bile zabranjene.

„Očajnički su nam potrebni programeri. Ukoliko oni zahtevaju da prestanemo da pomažemo bližnjima, moramo da ih poslušamo.“

Nikada nećete biti toliko očajni da poslušate ovakvu vrstu zahteva. Setite se: „Milione za odbranu, ali ni dinara za harač!“^[2]

„Programeri moraju nekako da zarađuju za život.“

Gledano na kratke staze, ovo je tačno. Međutim, postoje brojni načini na koje programeri mogu da zarade za život bez prodavanja prava na korišćenje programa. Taj način je sada uobičajen jer programerima i biznismenima donosi najviše novca, a ne zato što je jedini način da se zarađuje za život. Lako je naći druge načine ukoliko želite da ih nađete. Evo nekoliko primera.

Proizvođač koji napravi novu vrstu računara će platiti za prilagođavanje operativnog sistema novom hardveru.

Prodaja usluga obuke i održavanja može takođe da uposli programere.

Ljudi sa novim idejama bi mogli da raspodeljuju programe kao friver(7), tražeći priloge od zadovoljnih korisnika, ili prodajući usluge održavanja. Sretao sam ljude koji već uspešno rade na takav način.

Korisnici sa sličnim potrebama mogu da stvore korisničke grupe i plaćaju članarinu. Grupa bi sklopila ugovor sa programerskim firmama da pišu programe koje bi članovi grupe želeli da koriste.

Sve vrste izgradnje mogu se finansirati softverskim porezom:

Pretpostavimo da je svako ko kupi računar obavezan da plati x procenata cene za račun softverskog poreza. Vlada bi ovo davala agenciji kao što je NZS (Nacionalna zadužbina za softver) za pokrivanje troškova razvoja softvera.

Ali, ako kupac računara sam priloži za izgradnju softvera, bio bi izuzet iz plaćanja poreza. Mogao bi da uloži u projekat po svom izboru — često birajući ga jer se nada da će koristiti njegov rezultat kada on bude završen. Može da bude zaslužan za bilo koji iznos priloga do punog iznosa poreza koji je morao da plati.

Ukupni porez bi mogao da bude izabran glasanjem oporezovanih, i izvagan u skladu sa iznosom koji će im biti naplaćen.

Posledice bi bile sledeće:

• Zajednica korisnika računara bi podržavala izgradnju softvera.
• Ova zajednica bi odlučivala o tome koji nivo podrške joj je potreban.
• Korisnici koji posvećuju posebnu pažnju tome na koje projekte je potrošen njihov deo mogu ovo sami da izaberu.
  

Dugoročno gledano, oslobađanje programa je korak napred prema posleoskudičnom svetu, u kome niko neće morati da naporno radi samo da bi zaradio za život. Ljudi će moći da se posvete aktivnostima koje su zabavne, kao što je programiranje, posle provođenja neophodnih deset sati nedeljno na neophodnim poslovima kao što su zakonodavstvo, porodično savetovanje, opravka robota i istraživanje asteroida. Neće biti potrebe da se zarađuje za život od programiranja.

Mi smo već sada veoma smanjili obim posla koji celo društvo mora da obavi za celokupnu produktivnost, ali samo mali deo ovoga se pretvorio u slobodno vreme za radnike jer je neophodno mnogo neproduktivnih uz produktivne aktivnosti. Glavni uzroci ovoga su birokratija i izometrične borbe protiv konkurencije. Slobodni softver će veoma smanjiti ove otežavajuće okolnosti u proizvodnji softvera. Mi to moramo da uradimo, kako bi se tehnički dobici u produktivnosti pretvorili u smanjenje posla koji moramo da obavimo.

Fusnote

1. Ovde je izbor reči bio nepažljiv. Namera je bila da niko neće morati da plati za dozvolu da koristi sistem GNU-a. Ali reči ovo ne stavljaju do znanja, i ljudi ih često interpretiraju kao da neće morati ili će morati veoma malo da plate za primerke GNU-a. Ovo nikad nije bila željena zamisao. Kasnije, manifest pominje mogućnost postojanja firmi koje nude uslugu raspodele zarad profita. Kasnije sam naučio da pažljivo razlikujem „slobodno“ (engl. free) u smislu slobode i „besplatno“ (engl. free) u smislu cene. Slobodni softver je softver koji korisnici mogu da raspodeljuju i menjaju. Neki korisnici mogu da dobiju primerke besplatno, dok drugi plaćaju za dobijanje primeraka, i ako plaćanje pomaže unapređenju softvera, tim bolje. Bitno je da svako ko poseduje primerak ima slobodu da sarađuje u njegovom korišćenju sa drugima.
2. Ovo je drugo mesto na kome nisam pažljivo napravio razliku između dva različita značenja reči „slobodno“ (engl. free = „slobodno“ ili „besplatno“). Rečenica takva kakva je nije pogrešna — možete da nabavite primerke GNU-ovog softvera besplatno, od vaših prijatelja ili preko mreže. Ali ona navodi na pogrešan zaključak.
3. Danas postoji nekoliko takvih firmi.
4. Zadužbina za slobodni softver se 10 godina uglavnom finansira iz službe za raspodelu, iako je dobrotvorna organizacija, a ne firma. Možete i da naručujete stvari od ZSS-a.
5. Nekoliko računarskih firmi je 1991. sponzorisalo održavanje GNU-ovog prevodioca za Ce.
6. Osamdesetih još uvek nisam shvatao koliko je zbunjujuće govoriti o „pitanju“ „intelektualne svojine“. Taj izraz je očito nastao iz predrasude. Činjenica da on izjednačava mnoge različite zakone, koji pokreću sasvim različita pitanja, je tananija. Sada svima tražim da u potpunosti odbace izraz „intelektualna svojina“, kako ne bi nekoga naveli da zaključe da ovi zakoni čine jedno celovito pitanje. Način na koji se može biti jasniji je da se o patentima, autorskim pravima i robnim markama raspravlja odvojeno. Pogledajte dalje objašnjenje načina na koji ovaj izraz širi konfuziju i dvosmislenost.
7. Naknadno smo naučili da razlikujemo „slobodan softver“ i „friver“. Izraz „friver“ označava softver koji možete da ponovo raspodeljujete, ali obično vam nije dozvoljeno da ga proučavate i menjate njegov izvorni kod, pa većina frivera nije slobodan softver. Pogledajte stranicu „zbunjujuće reči i sintagme“ za više informacija.
   

Primedbe prevodioca:

1. Ova napomena se odnosi na englesku verziju. [SR]
2. Poznata izjava Tomasa Džefersona. [SR]
   

Izvor: www.gnu.org