Ubuntu filozofija

Ubuntu?!? Reč je o humanosti, milosrđu, etici, reč je o osnovnom smislu reči "ljudsko" biće, reč je o onome što bi smo svi trebali biti, reč je o Ubuntuu. Šta je Ubuntu? Ubuntu je socio-religijsko-filozofski pravac koji vuće korene iz subsaharske Afrike. Najčešće je vezan za Bantu crnce i kulturu. Sama rec Ubuntu potiče iz Bantu jezika (mnozina). Zulu narod ima običaj da kaže "Umuntu Ngumuntu Ngabantu", što znači "da čovek može da postane čovek, samo kroz druge ljude", što je u stvari i esencija Ubuntu filozofije. Ubuntu filozofija kaže da je tvoj bol i moj bol, da je tvoje bogatstvo i moje bogatstvo, tvoja sreća je i moja sreća. Osnova je odgovornost i saosećanje, ka drugim ljudima oko nas. Ubuntu je zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nećemu većem i širem od nas samih. Harmonija ljudskosti i saosećajnosti u cilju izgradnje zajednice, zajednice ljudi, ravnopravnih ljudi po svim osnovama. Naš prijatelj koji pomaže svom prijatelju u nevolji je tada i sam u problemu, mi ćemo mu pomoći da ga prebrodi, a indirektno pomažemo i njegovom prijatelju, tako i mi sami preuzimamo na sebe deo tog bola i patnje, svesno ili ne, nebitno je. Jednostavno čovek ne može da bude ljudsko biće, ako je sam i izolovan. Da bi postao ljudsko biće čovek mora da oseti druga ljudska bića oko sebe, da oseti saosećanje, milosrđe, ljubav, da primi pomoć. Da nauči i shvati važnost davanja i pomoći, jer ako ne daješ deo sebe i ne pomažeš onima kojima je pomoć potrebna, onda nisi ljudsko biće, ne nosiš Ubuntu, odnosno Ubuntu nije deo tebe. Svi ljudi su neraskidivo vezani sa ljudima iz svoje blizine. Svi mi imamo prijatelje koji opet imaju svoje prijatelje. Svakodnevno mi pomažemo našim bližnjim i primamo pomoć od prijatelja, naši prijatelji pomažu nama, a primaju pomoć od svojih prijatelja. Tako se stvara jedna velika neraskidiva mreza koju cine jedinke, ljudi. Kroz mrezu se prenose znanja, vestine, ljubav, saosećajnost. Prenoseći znanje na jedinke iz svoje okoline, mi to znanje dalje predajemo kroz njih na njihovu okolinu u kojoj smo mi samo deo, isto tako primamo ono što nam stiže iz najbliže okoline, a to je nešto što je krenulo ko zna odakle. Jasno je da zajednica kao takva nema granica ni krajeva. Pošto su svi ljudi povezani međusobno, onda su i svi ljudi prijatelji međusobno, što direktno što indirektno. Oni koji imaju Ubuntu u sebi neće čekati da im neko zatrazi pomoć ili da podeli nešto sa njima. Oni će to uraditi sami. Nelson Mandela je svojevremeno rekao: - Ako dođeš u selo, ne treba da tražiš hranu, ljudi će ti je sami dati. Smisao je da celokupna zajednica ima napredak, da svima bude bolje, ako je neko oko nas gladan, žedan, postoji nešto što mu nedostaje, onda i naša zajednica nije na nivou na kojem bi trebalo i trpi, svi koji mogu bi trebalo da se potrude da je poprave, ne zbog sebe samih kao jedinki, nego zbog zajednice i sebe kao dela te zajednice. Iako koncept Ubuntua nije težak za razumevanje u osnovi, smisao i posledice su dubokosmislene. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, nebitno da li je taj neko nama blizak ili poznat. Iako ceo koncept deluje utopistički, nije baš tako. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, imao je snažne implikacije na političku scenu cele subsaharske Afrike. Takođe religijski je našao uporište u hrišćanstvu jer je dosta blizak sa nekim gledištima. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu, svojevremeno boreći se baš za koncept Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda. Ne želim da teoretišem nešto dublje i dalje, jer to nije smisao ovog teksta. Želeo sam samo da ukažem na nešto što potiće iz, po nama primitivnog društva, a ima tako univerzalnu veličinu. Na filozofiju koju nisu stvorili moderni mislioci iz "savremenog sveta" kojim se tako divimo svakodnevno na dubokoumnim i univerzalnim mislima. Na filozofiju koja je nastajala vekovima, sa kolena na koleno, bez imena tvorca i onoga koji će sve zasluge na sebe preuzeti. Filozofiju toliko humanu da je to u modernom svetu prosto nemoguće pojmiti. Filozofiju koja je nastala sa čovekom kao bićem tamo negde u Africi kao deo elementarne borbe za opstanak u divljini i koja je deo našeg genetskog koda, koja se još uvek razvija i evoluira kako se razivaja i evoluira ljudsko biće. Zašto bi neko pomagao nekome bez razloga ili koristi? To je osnovna antiteza Ubuntua ili malo drugačije rečeno, zašto bi svako od nas bio čovek i ljudsko biće, kada može da bude samo čovek i životinja? Na ova pitanja ja nemam univerzalni odgovor, ali znam da se odgovor nalazi u nama samima, u našim genima, svako od nas bi to trebao da oseti i da vidi. Svako od nas bi takođe trebalo da se zapita da li nosi Ubuntu u sebi? Koliko je spreman da pomogne zajednici u kojoj živi? Koliko je spreman da se posveti onima kojima je njegova posvećenost bitna? Koliko je spreman da nesebično podeli sa nekim ono što je sa mukom stekao? Modernim jezikom govoreći, Ubuntu znaci biti altruista, čovek koji daje i pomaže bez plate i želje za revanšizmom. Mene lično koncept Ubuntua opisuje u potpunosti i sretan sam sto sam sebe u nećemu našao.:) 

LiBRE! 21 je dostupan za preuzimanje

LiBRE! 21 je dostupan za preuzimanje

 

 

Upoznajte se sa slobodnim hardverom. Predstavljamo projekat potpuno otvorenog laptopa i Raspberry PI. Zabrinuti smo za privatnost na internetu, analiziramo realizaciju strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji, predstavljamo OS koji može da udahne novi život u prastari hardver i još mnogo toga iz sveta slobodnog softvera.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

LiBRE! 18 je dostupan za preuzimanje

LiBRE! 18 je dostupan za preuzimanje

Ovog meseca smo bili vredni: izdali smo prvi LiBRE! specijal (priručnik Scribus 1.4) i uspeli smo da pripremimo novi redovni broj koji je sada pred vama. Nadamo se da ćete nam zato oprostiti zbog malog kašnjenja ovog redovnog izdanja.

LiBRE! projekat se još uvek dobro drži, uprkos osetnom padu aktivnosti u svim FLOSS zajednicama u Srbiji. Ekonomska kriza je konačno počela da uzima danak, potkopavajući svaki društveno korisni rad. Projekti koji se mogu podvesti pod kategoriju ​društveno korisnog rada ​su uvek nisko na skali prioriteta,​ jer ne donose ​profit niti se od tog rada može živeti.

Međutim, FLOSS aktivisti se još uvek bore protiv vetrenjača u Srbiji, pa možda čak i u regionu. Ne vredi objašnjavati prednosti slobodnog softvera u neuređenim državama u kojima je piraterija ako ne prećutno odobravana, onda barem često ignorisana. Ovakav odnos prema softveru će se uskoro mnogima „obiti o glavu”.

Država Srbija je počela da nezgrapnim koracima uređuje i ovu oblast. Potpisala je ugovor sa Microsoft-om kojim se legalizuje softver u svim državnim organima. Bojimo se da ovo nije korak napred u pravcu borbe protiv piraterije nego više uvođenje monopola jedne platforme. Reč urednika nije mesto za detaljnu analizu ovog ugovora. Možemo samo da najavimo opširniji tekst o njegovim posledicama za sledeći broj.

Ovom najavom želimo da podstaknemo sve ljude u FLOSS zajednicama u Srbiji da se pregrupišu i organizovano deluju u javnosti kako bi se bar ublažile već najavljene posledice ovog ugovora.

Prvi korak je svakako obelodanjivanje sadržaja dokumenta i analiza njegovih posledica. Za tu svrhu LiBRE! svim srpskim FLOSS zajednicama nudi prostor da u narednim brojevima objave svoje viđenje ovog problema. Što bolje upoznamo javnost sa problemom, iz više uglova, lakše ćemo ga rešiti.

Vredi se boriti, u protivnom, OSS projekti u Srbiji neće imati budućnost, a srpska softverska industrija biće svedena na razvoj aplikacija za samo jednu platformu.

Na kraju želimo sve vas da podsetimo da je LiBRE! projekat otvoren za sve one koji žele da mu se priključe bilo u svojstvu autora, grafičara ili dizajnera. Naročito nam trebaju autori za rubrike „Internet, mreže i komunikacije”, „Serveri” i „Mobilni kutak”. Svoje tekstove nam možete slati na našu već poznatu adresu libre [et] lugons [dot] org.

Do čitanja :)


Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.


LiBRE! tim

LiBRE! 17 je dostupan za preuzimanje

LiBRE! 17 je dostupan za preuzimanje

Saznajte kako je protekao prvi balkanski računarski kongres održan u Novom Sadu i kakva su iskustva u korišćenju Linuxa u Radio-televiziji Republike Srpske, razmislite o korišćenju slobodnog softvera za obrazovanje dece uz novi serijal članaka i informišite se iz prve ruke o novom FLOSS portalu lutherus.org.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

BalCCon 2013

 

Prvi Balkan kompjuter kongres – BalCCon, održaće se 6. i 7. septembra u Novom Sadu. Balkan kompjuter kongres zamišljen je kao dvodnevno okupljanje međunarodne hakerske zajednice u organizaciji Udruženja Linux korisnika Novog Sada – LUGoNS-a. Tokom kongresa održaće se brojne prezentacije, radionice kao i predavanja sa osvrtom i na društveno-političke teme. Jedan deo kongresa biće posvećen „Hakerskom centru“ u kome će hakeri imati mogućnost da predstave svoje radove i projekte. 

Matična strana:
https://balccon.org/


Napomena

Pošto je termin "haker" postao sinonim za visokotehnološki kriminal, da ne ispadne ovo na kraju "kongres kriminalaca" postaviću ovde dve veze gde se objašnjava pravo-izvorno značenje reči "haker".

Možete pogledati ovde ili ovde.

Pojam haker, kreker, lamer

 

 Haker, cracker, lamer - u cemu je razlika?

 

Razlika je velika, i ovaj tekst će pokušati da vam raščlani ova tri pojma i objasni šta svaki od njih znači. Mnogi ljudi, posebno oni koji rade u našim medijima (štampa, radio i tv stanice...) nazivaju sve i svašta hakerima i hakovanjem. Gotovo svako sada može da ode u neku TV stanicu, kaže da je haker, i odmah će se oko njega okupiti novinari i tražiti od njega intervju. Čak šta više, intervju će da urade bez ijednog dokaza da intervjuišu hakera! Na taj način ne samo što pokazuju da su neprofesionalni, već izazivaju i ogorčenje kod određenog broja gledaoca koji su bar malo upućeni u hakersku kulturu.
Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom značenju opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti računara i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom životu. Kao što vidite, ovde se nigde ne spominje da su hakeri zli, da nanose štetu drugima i da su opasni po svet. Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istražuju ono što je sakriveno u hardveru i softveru. Prostije rečeno, oni su pronalazači onoga što je ili neko sakrio od oči javnosti ili pronalazači propusta koji su napravljeni greškom! Kod prvog slučaja, kada kažemo "sakrio" mislimo obično na programe, mada se i u hardveru može sakriti dosta toga. Hakeri su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da saznaju i ne vole kad je nešto sakriveno od njih. U programima može dosta toga da se sakrije, naročito u programima čiji je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je ceo Windows i skoro svi programi koji rade pod njim! U takvim programima mogu da se recimo sakriju podprogrami za špijuniranje i programi koji će samo odabranim ljudima omogućiti pristup zabranjenim resursima, poput vaših hard-diskova. Može se, dakle, slobodno reći da hakeri ne vole da neko nekome ugrožava privatnost, i zato proučavaju računare, sa željom da nađu uljeze u njima. Oni se zalažu za apsolutnu privatnost, što je uostalom i ljudsko pravo, i svi bi po pravilu trebali da imaju potpunu privatnost. Takođe, ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju, u šta smo se i uverili u proteklih pola veka! Jednom rečju, oni su za apsolutnu ravnopravnost, za razotkrivanje svih tajni i za privatnost. Kod drugog slučaja, ljudi puno puta nesvesno prave greške, koje mogu da se iskoriste za ugrozavanje nečije privatnosti. Na primer, programer koji je pisao neku Java funkciju u browseru Internet Explorer je zaboravio da napiše rutinu za proveru dužine nekog podatka koji učitana strana definiše. I sada, ako neko pronađe propust i namerno napravi stranu koja iskorišćava propust, i ako neko ko ima pomenuti browser učita tu stranu, IE će uraditi nešto što po pravilu ne bi smeo, i na taj način ošteti posetioca strane. Hakeri traže takve propuste, i ako ih nađu, obaveštavaju svet o tome kako bi proizvođač datog programa ispravio propust i kako bi krajnji korisnici preduzeli određene korake i na taj način zastitili sebe na vreme. Hakeri su mišljenja da je bolje da svi znaju za određeni propust nego da "niko" ne zna, zato što veruju da ipak neko zna za propust, i to koristi da bi špijunirao nekoga. Kada ne bi bilo hakera, danas bi imali browsere, mail, news i icq klijente i servere prepunih bezbednosnih propusta, u proseku bi svaki klijent i server imao oko 5 propusta. Do sada je ukupno pronađeno više od 10.000 hiljada propusta, i pitanje je da li baš niko ne bi znao za te propuste, naročito ako kažemo da je za neke propuste dokazano da su namerno napravljeni! Pitanje "zašto namerno" je ovde suvišno, i baš zbog ovih razloga hakeri postoje, vredno rade i otkrivaju nove tajne. Dnevno se u proseku oko 5 novih propusta pronađe!
Sa druge strane, hakeri su časni ljudi, pošteni, civilizovani, imaju svoju kulturu! Hakerska kultura im ne dopušta da propuste koje otkriju iskoriste u nehumane svrhe. Ako nađu neki propust, oni moraju da obaveste javnost o tome, i ne smeju da ga iskoriste da bi ugrozili nečiju privatnost ili napravili štetu bilo kome.

Sada jedan savet kako proveriti da li je dotični haker. Prvo ga pitajte da li je do sada naneo nekome štetu koristeći računar. Ako odgovori potvrdno, ili čak počne da se hvali time - imate posla sa crackerom, jer hakeri ne nanose štetu drugima. Zatim ga pitajte šta je otkrio. Ako kaže "nista, koristim već pronadjene propuste" - imate posla sa lamerom, jer je haker samo onaj koji pronađe nešto jedinstveno, što još niko nije pronašao. Upravo zbog toga ne može svako da bude haker, baš kao što ne može svako da bude doktor nauka!
Crackeri (cita se 'krekeri') su isto pronalazači, inteligetni ljudi, ali oni, između ostalog, koriste svoje znanje i svoja otkrića da bi nekome naneli štetu. Crackeri pišu viruse i trojance, upadaju na servere i prave štetu na njima (uglavnom tako što izmene prvu stranu sajta i ostave neku poruku).

Lameri su uglavnom klinci, koji nisu nista otkrili i koji takođe nanose štetu drugima, obično da bi ukrali neku šifru za Internet ili uništili nekome disk koristeći trojance, viruse, pa čak i exploite, koje su crackeri napisali. Oni su gotovani, nauče kako se koriste trojanci i onda prave štetu poštenom svetu, misleći da su hakeri. Mnogi od njih ne znaju čak ni kako funkcioniše Internet. Cilj im je samo da naprave neku pakost koristeći izum nekog crackera. 

Onog trenutka kada haker svojim pronalaskom napravi nekome štetu - odmah prestaje da bude haker i postaje cracker! Sasvim je pogrešno reći "hakeri su uhakovali sajt..", kao i "hakeri su napravili novog crva...". Hakeri uopšte ne nanose štetu, to čine crackeri i lameri. I potpuno je pogrešno mrzeti hakere. One koje treba mrzeti i prezirati su crackeri i lameri! Hakeri su pronalazači, naučnici, i ne može se postati haker preko noći. Profesija "haker" je veoma cista, poštena, plemenita i velikim trudom stečena profesija.

Na kraju, biti haker znači biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za računarom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike računara i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči!

 Izvor teksta: http://www.mycity.rs

 

Upotreba skripte baby_to_sleep :)

Inspirisan  prinovama mojih drugara (deda i ujak) i inspirisan ovim video prilogom

onako sa nogu i na brzinu, bez ikakve pripreme ili obrade videa, snimio sam i postavio nešto slično.

Jednostavna ali jako zanimljiva bash shell skriptica. U omiljeni tekst editor snimiti kod ispod u /home/ime direktorijum, sa naslovom recimo baby_to_sleep

#!/bin/bash
## za uspavljivanje beba bez muke :)
### do godinu dana uzrasta

while [ 1 = 1 ]
do
#eject CDROM
eject

#pull CDROM tray back in
eject -t
done

Pokretanje skripta
$ chmod +x baby_to_sleep
$ ./baby_to_sleep

I potom ćemo dobiti ljuljašku za našeg mališana :D

 

LiBRE! 14 je dostupan za preuzimanje

 

 

Napokon smo odlučili šta ćemo sa našim Facebook fun page-om i Twitter nalogom. Poslužiće nam za prenošenje vesti iz FLOSS sveta. Još samo da nam se jave zainteresovani saradnici koji bi to mogli da rade. Sa postojećim brojem ljudi to još nismo u stanju da sprovedemo u delo, pa ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da nam se jave i tako doprinesu daljem unapređenju našeg zajedničkog projekta. Autori i drugi zainteresovani budući saradnici mogu i dalje da nam se javljaju na našu već poznatu adresu elektronske pošte libre [et] lugons [tačka] org.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite četrnaesti broj.

LiBRE! tim

LiBRE! 13 je dostupan za preuzimanje 

I dalje smo u potrazi za novim autorima. Na jednom sastanku redakcije na IRC kanalu #floss-magazin na irc.freenode.net serveru, novi autori su nam priznali da su imali straha da se prijave. Strah dolazi iz nesigurnosti u sopstveno znanje i sposobnosti, i iz predubeđenja da mi mnogo tražimo od autora. Kasnije su se i sami uverili da opravdanih razloga za strah nije bilo. Rekli su nam da nismo suviše zahtevni a svoje znanje i sposobnosti su prvom prilikom i dokazali. Da nam ne biste slepo verovali na reč, dođite i sami na naš IRC kanal i uverite se kako sve funkcioniše! Za sva pitanja, na raspolaganju vam je i već poznata adresa e-pošte libre@lugons.org.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

LiBRE! 12 je dostupan za preuzimanje!

 

 

Prošlo je skoro godinu dana otkada smo izdali naš nulti broj (13.05.2012),
tako da je ovaj 12. broj pomalo jubilarni.

Svi koji imaju dobre ideje za promociju našeg časopisa, neka nam se jave na
već poznatu adresu elektronske pošte libre@lugons.org. Saradnik sa najboljom idejom će biti odmah promovisan u šefa marketinga (ukoliko to želi).

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

LiBRE! 11 je dostupan za preuzimanje

 

 

Saznajte šta je zaista FLOSS, naučite kako da napravite dobru žurku uz pomoć programa Mixxx, informišite se o programu za slušanje radio stanica putem interneta – Great Little Radio Player (delo domaćeg autora) i razmislite o primeni filozofije slobodnog softvera u svakodnevnom životu.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite jedanaesti broj.

LiBRE! tim

 'LiBRE časopis broj 09'

 

 

Izašao je novi deveti broj na ukupno 48 strana. Uz stalne rubrike dolazi i nova rubrika o hardveru.
Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

'LiBRE časopis broj 08'

 

 

Prolazi prva kalendarska godina LiBRE! časopisa a na vratima kuca druga. Za ovaj prelazni period pripremili smo novogodišnji broj časopisa LiBRE!. Dosta prostora smo dali novogodišnjim čestitkama jer tako i treba da bude u novogodišnjem broju ali nismo zanemarili redovan sadržaj i zato ovaj broj časopisa dolazi na 58 stranica. Potrudili smo se i uspeli da novogodišnji broj izdamo u PDF i ePUB formatu.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

Srećni praznici! Čitamo se i u 2013.!

LiBRE! tim

 LiBRE! časopis broj 06

 

  

Prošlo je više od šest meseci od izlaska probnog broja. Časopis je do danas preuzet u skoro 14.000 primeraka. 

Oko 120 komentara je ostavljeno na sajtu.Posetioci sajta najčešće pristupaju sajtu preko Mozilla Firefox 52,4% i MS Windowsa 47,81%, najviše ih dolazi iz Srbije 60,75%, a prepoznaju nas po terminu Libre časopis 41,43%, najposećenija stranica je Preuzimanje 63,01%, a najviše posetilaca nam šalje portal Linux za sve 25,36%; što nas na kraju dovodi do brojke od 40.903 poseta sa napomenom da u jednom periodu od oko mesec dana statistika nije bila u funkciji.

Pred vama je šesti broj dostupan za preuzimanje. Ne nameravamo da se ovde zaustavimo. Idemo zajedno dalje!

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

LiBRE! časopis broj 05

 Dragi prijatelji zadovoljstvo nam je objaviti da je izašao peti broj časopisa LiBRE!

Nadamo se da smo ispunili vaša očekivanja. Ipak, ako imate primedbi, predloga,
pohvala, ako želite da nam pomognete i doprinesete daljem razvoju časopisa
pišite nam putem https://libre.lugons.org/index.php/kontakt/ ili na našu već
poznatu adresu libre@lugons.org.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

https://libre.lugons.org/index.php/libre-tim/ 

LiBRE! tim

  Manifest GNU-a

 

 

Donji manifest GNU-a je napisao Ričard Stalman na početku projekta GNU, da bi pozvao na učešće i podršku. Prvih nekoliko godina, Manifest je neznatno ažuriran kako bi izrazio izgradnju, ali sada izgleda da je najbolje da se ostavi neizmenjen jer ga je videla većina ljudi.

Od tada smo saznali za mnoge uobičajene nesporazume koji su mogli da budu izbegnuti drugačijim izborom reči. Fusnote dodane 1993. pomažu da se ti delovi razjasne.

Za ažurne informacije o dostupnom GNU-ovom softveru, molimo da pogledate informacije dostupne na našem veb serveru, a posebno naš spisak softvera. Za informacije o načinu na koji nam možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.

Šta je GNU? Gnu nije Uniks!

GNU, što znači Gnu nije Uniks, je naziv potpunog softverskog sistema saglasnog sa Uniksom, koji pišem da bih ga besplatno dao svima koji mogu da ga koriste.(1) Pomaže mi nekolicina drugih dobrovoljaca. Prilozi u vremenu, novcu, programima i opremi su nam veoma potrebni.

Za sada imamo uređivač teksta Emaks sa Lispom za pisanje naredbi uređivača, popravljač izvornog koda, generator raščlanjivača saglasan sa Jakom, povezivač i oko 35 pomoćnih programa. Ljuska (interpretator naredbi) je skoro dovršena. Novi prenosivi optimizujući prevodilac za Ce je preveo sam sebe i možda će biti objavljen ove godine. Početno jezgro postoji, ali je potrebno još dosta odlika da bi se imitirao Uniks. Čim jezgro i prevodilac budu dovršeni, biće moguće raspodeljivati sistem GNU pogodan za razvoj programa. Koristićemo TeX za formatiranje teksta, ali se radi i na enrofu. Koristićemo i slobodni, prenosivi prozorski sistem Iks. Posle ovoga dodaćemo prenosivi Opšti Lisp, igru Carstvo, unakrsnu tabelu i stotine drugih stvari, zajedno sa dokumentacijom. Nadamo se da ćemo na kraju obezbediti sve one korisne stvari koje se obično isporučuju sa sistemom Uniks i više od toga.

GNU će moći da pokreće programe za Uniks, ali neće biti istovetan Uniksu. Ugradićemo sva poboljšanja koja su se pokazala kao praktična na osnovu našeg iskustva sa drugim operativnim sistemima. Konkretno, planiramo da imamo duža imena datoteka, brojeve verzija datoteka, neprobojan sistem datoteka, možda dopunu naziva datoteka, podršku za prikaz nezavisan od terminala i možda prozorski sistem zasnovan na Lispu kroz koji nekolicina programa u Lispu i obični programi za Uniks mogu da dele ekran. I Ce i Lisp će biti dostupni kao sistemski programski jezici. Pokušaćemo da podržimo UUCP, MIT-ov Haosnet i Internetske protokole za komuniciranje.

GNU je prevashodno namenjen mašinama sa virtualnom memorijom u klasi 68000/16000, jer su one najlakše za prilagođavanje. Dodatni trud da se on prilagodi manjim mašinama je ostavljen nekom ko želi da ga koristi na njima.

Kako bismo izbegli strašnu zabunu, molim vas da slovo „G“ u reči „GNU“ izgovarate kao „G“, kada se ta reč odnosi na naš projekat.^[1]

Zašto moram da napravim GNU

Smatram da je zlatno pravilo da, ukoliko mi se program sviđa, moram da ga podelim i sa drugima kojima se sviđa. Prodavci softvera žele da podele korisnike i onda da im vladaju, primoravanjem svakog korisnika da se složi da ne deli sa drugima. Ja odbijam da ovako razbijem solidarnost sa drugim korisnicima. Ne mogu čiste svesti da potpišem ugovor o neobjavljivanju ili ugovor o softverskoj licenci. Godinama sam radio u Laboratoriji za veštačku inteligenciju (LVI) kako bih se odupro takvim tendencijama i drugim negostoljubivostima, ali na kraju su preterali: nisam mogao da ostanem u instituciji gde mi se tako nešto nameće protiv moje volje.

Kako bih mogao da nastavim da koristim računare čista obraza, odlučio sam da sastavim dovoljan korpus slobodnog softvera kako bih bio u mogućnosti da uopšte ne koristim softver koji nije slobodan. Napustio sam LVI kako bih uskratio MIT-u svaki pravni izgovor da me spreče od raspodele GNU-a.

Zašto će GNU biti saglasan sa Uniksom

Uniks nije za mene idealan sistem, ali nije ni tako loš. Osnovne osobine Uniksa se čine dobrim, i mislim da bih mogao da popunim nedostatke u Uniksu bez njihovog kvarenja. Osim toga, sistem saglasan sa Uniksom bi mnogi prihvatili.

Kako će GNU biti dostupan

GNU nije u javnom vlasništvu. Svakom će biti dozvoljeno da menja i raspodeljuje GNU, ali nijednom raspodeljivaču neće biti dozvoljeno da spreči dalju raspodelu. Takoreći, vlasničke izmene neće biti dozvoljene. Hoću da osiguram da sve verzije GNU-a ostanu slobodne.

Zašto mnogi programeri žele da pomognu

Našao sam mnogo drugih programera koji su zagrejani za GNU i žele da pomognu.

Mnogo programera je nesrećno zbog komercijalizacije sistemskog softvera. Ona im možda omogućava da više zarađuju, ali ona i zahteva da se osećaju kao da su u sukobu sa drugim programerima umesto da ih doživljavaju kao drugove. Osnovni čin prijateljstva među programerima je deljenje programa; današnji uobičajeni marketinški ugovori iz korena zabranjuju programerima da se odnose jedni prema drugima kao prema prijateljima. Kupac softvera mora da izabere između prijateljstva i poštovanja zakona. Prirodno, mnogi odlučuju da je prijateljstvo važnije, ali oni koji veruju u zakon se često ne osećaju lagodno ni sa jednim izborom. Oni postaju cinični i počinju da misle da je programiranje samo način za sticanje novca.

Radeći na GNU-u i koristeći njega, a ne vlasničke programe, možemo biti gostoljubivi prema svima i poštovati zakon. Uz sve to, GNU služi kao primer za ugled i barjak koji okuplja druge da nam se pridruže u deljenju. Ovo nam može pružiti osećaj harmonije koji je nemoguć ako koristimo neslobodni softver. Za polovinu programera sa kojima razgovaram, ovo je važna vrsta sreće koju novac ne može da zameni.

Kako možete pomoći

(U današnje vreme, da biste videli spisak zadataka na kojima možete raditi, pogledajte GNU-ov spisak zadataka. Za druge načine na koje možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.)

Molim proizvođače računara za priloge u mašinama i novcu. Molim pojedince za priloge u programima i radu.

Ukoliko priložite računare, možete očekivati da će GNU na njima biti osposobljen za pokretanje ranije. Mašine bi trebalo da budu potpuni sistemi, spremni za upotrebu, dozvoljeni za upotrebu u stambenoj zoni, i bez potrebe za komplikovanim hlađenjem ili napajanjem.

Našao sam veoma mnogo programera voljnih da prilože povremeni rad GNU-u. Za većinu projekata takav povremeni razdeljeni rad bi bio veoma težak za upravljanje; nezavisno napisani delovi ne bi mogli da međusobno funkcionišu. Ali kod konkretnog posla zamene Uniksa, ovaj problem ne postoji. Potpun sistem Uniksa sadrži stotine pomoćnih programa, od kojih je svaki opisan odvojeno. Većina propisa o sprezi je zacrtana saglasnošću sa Uniksom. Ako svaki donator napiše saglasnu zamenu za jedan Uniksov pomoćni program i učini da ona na pravi način zamenjuje original na sistemu Uniksa, onda će ovi pomoćni programi funkcionisati na pravi način kada se sastave. Čak i ako Marfi stvori nekoliko neočekivanih problema, spajanje ovih delova će biti izvodljiv zadatak. (Jezgro će zahtevati bližu saradnju i njega će razvijati manja, kompaktnija grupa.)

Ukoliko dobijem priloge u novcu, moći ću da budem u mogućnosti da zaposlim par ljudi na stalnom ili povremenom radu. Plata neće biti visoka po programerskim standardima, ali ja tražim ljude za koje je izgradnja duha zajedništva isto toliko važna kao i zarađivanje. Ovo vidim kao način omogućavanja posvećenim ljudima da posvete njihovu punu snagu radu na GNU-u pošteđujući ih potrebe da zarađuju za život na drugi način.

Zašto će svi korisnici računara imati koristi

Kada se jednom napravi GNU, svako će moći da nabavi dobar sistemski softver besplatno, baš kao što diše vazduh.(2)

Ovo znači mnogo više od izbegavanja cene za Uniksovu licencu. Ovo znači da će se izbeći mnogo nepotrebnog udvostručavanja truda u sistemskom programiranju. Ovaj trud može da se umesto toga usmeri u unapređivanje mogućnosti softvera.

Potpuni izvorni kod sistema će biti dostupan svima. Kao posledica ovoga, korisnik kome su potrebne promene u sistemu će uvek imati slobodu da ih sam načini, ili da zaposli programera ili firmu da ih načine umesto njega. Korisnici više neće biti prepušteni na milost i nemilost jednom programeru ili firmi koja poseduje izvorni kod a u poziciji je da jedina menja softver.

Škole će moći da obezbede bolje obrazovno okruženje koje će podsticati sve učenike da proučavaju i poboljšavaju sistemski kod. U računarskoj laboratoriji na Harvardu je važilo pravilo da se nijedan program ne može instalirati na sistem ako mu izvorni kod nije dostupan javnosti, i oni su se pridržavali tog pravila, odbijajući da instaliraju određene programe. To me je veoma inspirisalo.

Na kraju, prestaće suvišna razmatranja o tome ko poseduje sistemski softver, i šta sa njim sme a šta ne sme da se radi.

Ugovori koji primoravaju ljude da plate za korišćenje programa, uključujući licenciranje primeraka, uvek nose ogromnu cenu po društvo kroz nezgrapne mehanizme koji su potrebni da se ustanovi koliko (to jest, koje programe) neko mora da plati. Samo policijska država može da primora svakog da se pokori. Uzmimo za primer svemirsku stanicu gde se vazduh mora proizvoditi po visokoj ceni: naplaćujući svakom ko diše po litru vazduha može da bude pošteno, ali nošenje gas maske sa meračem po ceo dan i noć se ne može tolerisati čak i ako svi mogu da priušte da plate račun za vazduh. I sveprisutne TV kamere koje nadgledaju da možda ne skidate maske su sramota. Bolje je podržati fabriku vazduha porezom po glavi stanovnika i otarasiti se maski.

Kopiranje celog ili delova programa je za programera isto toliko prirodno kao i disanje, i isto toliko produktivno. I moralo bi da bude isto toliko besplatno.

Neki prigovori ciljevima GNU-a koji se sa lakoćom opovrgavaju

„Niko ga neće koristiti ako je besplatan, jer to znači da se ne može pouzdati u podršku.“

„Mora se platiti za program da bi se platilo obezbeđivanje podrške.“

Ako bi ljudi radije platili za GNU i podršku nego nabavili GNU besplatno bez podrške, firma koja obezbeđuje samo podršku ljudima koji su nabavili GNU besplatno bi trebalo da bude profitabilna.(3)

Moramo da napravimo razliku između podrške u obliku stvarnog programiranja i običnog održavanja. Ovo prvo je nešto na šta se ne može osloniti kod prodavaca softvera. Ako vaš problem ne muči dovoljno ljudi, prodavac će vam reći da se gubite.

Ako vaše poslovanje mora da se osloni na podršku, jedini način je da posedujete sav potreban izvorni kod i alate. Tada možete zaposliti bilo koju osobu da vam reši problem; vi niste prepušteni na milost i nemilost jednoj osobi. Sa Uniksom, zbog cene izvornog koda, većina firmi o ovome ne vredi ni da razmišlja. Sa GNU-om, ovo će biti jednostavno. Još uvek će biti moguće da ne postoji kompetentna osoba, ali za ovaj problem nije kriv način raspodele. GNU ne rešava sve svetske probleme, već samo neke od njih.

U međuvremenu, korisnicima koji ne znaju ništa o računarima je potrebno održavanje: obavljanje poslova koje bi oni lako uradili, samo što ne znaju kako.

Takve usluge bi mogle da obezbede firme koje prodaju samo usluge održavanja i popravke. Ukoliko je tačno da će korisnici radije utrošiti novac za proizvod sa podrškom, onda će oni isto toliko biti voljni da kupe podršku a da proizvod dobiju besplatno. Firme za podršku će se nadmetati u kvalitetu i ceni; korisnici neće biti vezani ni za jednu određenu firmu. Za to vreme, oni od nas kojima podrška nije potrebna će moći da koriste program bez potrebe da plaćaju podršku.

„Ne možete da dosegnete mnogo ljudi bez reklame, a da biste to omogućili morate da naplaćujete za program.“

„Ne vredi reklamirati program koji ljudi mogu da dobiju besplatno.“

Postoje razni oblici besplatnog ili veoma jeftinog publiciteta koji mogu da se iskoriste za informisanje velikog broja korisnika računara o nečemu kao što je GNU. Verovatno se može dopreti do većeg broja korisnika računara reklamom. Ako je ovo stvarno tako, posao koji reklamira uslugu umnožavanja i slanja GNU-a poštom za novac bi trebalo da bude dovoljno uspešan da isplati reklamiranje i stvori zaradu. Na taj način će ga plaćati samo korisnici koji imaju koristi od reklamiranja.

Sa druge strane, ukoliko mnogo ljudi dobije GNU od svojih prijatelja, i takve firme ne uspeju, ovo će pokazati da reklama nije bila stvarno potrebna za širenje GNU-a. Zašto zagovornici slobodnog tržišta ne puste slobodno tržište da o ovome samo odluči?(4)

„Mojoj firmi je za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom potreban vlasnički operativni sistem.“

GNU će izbaciti softver operativnih sistema iz sveta konkurencije. Nećete biti u mogućnosti da ostvarite prednost u ovoj oblasti, ali ni vaši konkurenti neće moći da ostvare prednost nad vama. Vi i oni ćete se takmičiti u drugim oblastima, zajednički napredujući u ovoj. Ako je vaša delatnost prodaja operativnog sistema, GNU vam se neće sviđati, ali to je vaš problem. Ako je vaša delatnost nešto drugo, GNU vas može spasti od uvlačenja u skupi posao prodaje operativnih sistema.

Voleo bih da vidim kako se izgradnja GNU-a podržava poklonima velikog broja proizvođača i korisnika, smanjujući troškove za sve.(5)

„Zar programeri ne zaslužuju nagradu za kreativnost?“

Ukoliko išta zaslužuje nagradu, onda je to doprinos društvu. Kreativnost može da predstavlja doprinos društvu, ali samo ako je društvu dopušteno da koristi njene rezultate. Ako programeri zaslužuju nagradu zbog stvaranja inovativnih programa, po nekoj analogiji zaslužuju i da budu kažnjeni ako sprečavaju korišćenje tih programa.

„Zar programeru ne bi trebalo dozvoliti da traži nagradu za svoju kreativnost?“

Nema ništa loše u želji da se rad isplati, ili traženja da se uveća nečiji prihod, sve dok se ne koriste destruktivna sredstva. Ali sredstva koja su danas uobičajena na polju softvera su zasnovana na destrukciji.

Izvlačenje novca od korisnika programa sprečavajući ih da ga koriste je destruktivno, jer ograničenja smanjuju dužinu korišćenja i broj načina na koji program može da se koristi. Ovim se smanjuje količina dobra koje čovečanstvo dobija od programa. Kada je namerno odlučeno da se ograniči, štetne posledice te odluke predstavljaju namernu destrukciju.

Razlog zbog kojeg dobar građanin ne koristi takva destruktivna sredstva da bi postao bogatiji je, što ako bi svi tako činili, svi bismo postali siromašniji usled međusobne destruktivnosti. Ovo je Kantovska etika ili Zlatno pravilo. Kako mi se ne sviđaju posledice koje bi usledile ukoliko bi svako nagomilavao informacije, moram da to shvatim kao pogrešno. Izuzetno, želja da se bude nagrađen za kreativnost ne opravdava lišavanje sveta u celini te kreativnosti ili njenog dela.

„Neće li programeri umreti od gladi?“

Mogao bih da odgovorim da niko nije primoran da bude programer. Većina nas ne može da zaradi novac za stajanje na ulici i kreveljenje. Ali, zauzvrat, mi nismo osuđeni da provedemo živote u stajanju na ulici i kreveljenju, i gladovanju. Jednostavno, radimo nešto drugo.

Ali to je pogrešan odgovor jer prihvata skrivenu pretpostavku onoga koji je postavio to pitanje da programerima neće biti isplaćen ni dinar bez vlasništva nad softverom. Sve ili ništa.

Međutim, pravi razlog zašto programeri neće umreti od gladi je što će još uvek biti moguće da budu plaćeni za programiranje, samo ne toliko kao sada.

Sprečavanje kopiranja nije jedina osnova za poslovanje zasnovano na softveru. To je najčešća osnova jer donosi najviše novca. Kad bi bilo zabranjeno ili odbijeno od strane kupaca, softverski posao bi prešao na druge načine organizacije koji se sada ređe koriste. Uvek postoje razni načini da se organizuje bilo koji posao.

Verovatno programiranje neće biti toliko unosno na novim osnovama kao što je sada, ali to nije argument protiv promene. Ne smatra se nepravdom visina sadašnjih plata prodavaca. Kada bi programeri isto toliko zarađivali, i to bi bila nepravda. (U praksi bi oni i dalje značajno više zarađivali.)

„Zar ljudi nemaju pravo da kontrolišu kako im se koristi kreativnost?“

„Kontrola nad korišćenjem ideja“ zapravo predstavlja kontrolu nad životima drugih ljudi, i obično se koristi da im zagorča život.

Ljudi koji su pažljivo proučavali pitanje prava intelektualne svojine(6) (na primer pravnici) kažu da ne postoje suštinska prava na intelektualnu svojinu. Vrste takozvanih prava na intelektualnu svojinu koje propisuje vlada su stvorene posebnim pravnim aktima u konkretne svrhe.

Na primer, sistem patenata je uspostavljen kako bi podstakao pronalazače da otkriju detalje svojih izuma. Njegov cilj je da pomogne društvu, a ne pronalazačima. Tada je životni vek patenta od 17 godina bio kratak kada se uporedi sa brzinom napretka tehnologije. Kako su patenti od značaja samo za proizvođače, za koje su cena i namera ugovora o licenciranju mali kada se uporede sa uspostavljanjem proizvodnje, patenti često ne čine mnogo štete. Oni ne smetaju većini pojedinaca koji koriste patentirane proizvode.

Ideja o autorskim pravima nije postojala u stara vremena, kada su tvorci često kopirali druge u neintelektualnim delima. Ova praksa je bila korisna, i bila je jedini način da njihova dela prežive, pa makar i delimično. Sistem autorskih prava je stvoren isključivo za svrhu podsticanja stvaranja. U domenu za koji je zamišljen — knjige, koje su ekonomično mogle da se kopiraju samo preko štamparske prese — on je činio malo štete, i nije predstavljao prepreku većini pojedinaca koji čitaju knjige.

Sva prava intelektualne svojine su samo licence koje daruje društvo, jer se mislilo, ispravno ili pogrešno, da će društvo kao celina od njih imati koristi. Ali u konkretnoj situaciji moramo da se zapitamo: da li je za nas bolje da dozvolimo takvo licenciranje? Za šta ovlašćujemo određenu osobu?

Današnji programi su veoma različiti od knjiga pre stotinu godina. Činjenica da je najlakši način da se program umnoži umnožavanje programa između bližnjih, činjenica da program poseduje i izvorni kod i objektni kod koji se razlikuju, i činjenica da se program koristi, a ne čita i ne uživa, se kombinuju, stvarajući situaciju u kojoj osoba koja nameće autorska prava šteti društvu kao celini i materijalno i duhovno, a to ne bi smela da radi bez obzira na to da li joj zakon to dozvoljava ili ne.

„Uz konkurenciju se bolje radi.“

Paradigma konkurencije je trka: nagrađivanjem pobednika, podstičemo svakoga da trči brže. Kad kapitalizam stvarno ovako funkcioniše, to je dobro, ali njegovi branioci greše u pretpostavci da on uvek ovako funkcioniše. Ako trkači zaborave za šta se nudi nagrada i namere da pobede po svaku cenu, oni mogu da razviju drugačije strategije, kao što je napadanje drugih trkača. Ako se trkači potuku, svi će zakasniti.

Vlasnički i tajni softver su moralni ekvivalenti trkača koji se tuku. Tužno je što je to tako, ali jedini sudija koji postoji se ne protivi tuči — on je samo propisuje („Na svakih deset metara protivnika možete da udarite jednom“). A trebalo bi da ih razdvoji i kazni za sam pokušaj tuče.

„Neće li svi prestati da programiraju bez novčanog podsticaja?“

U stvari, mnogi ljudi će programirati uz apsolutno nikakav novčani podsticaj. Programiranje nekima predstavlja neodoljivu fascinaciju, i to obično onima koji su u njemu najbolji. Ne manjka profesionalnih muzičara koji se bave muzikom, iako tako ne postoji nada da time zarade za život.

Ali, u stvari, ovo pitanje, iako često postavljano, nije primereno situaciji. Plaćanje programerima neće nestati, već će se samo smanjiti. Dakle, pravo pitanje je da li će iko programirati sa smanjenim novčanim podsticajem? Moje iskustvo pokazuje da hoće.

Preko deset godina mnogi od najboljih programera u svetu su radili u Laboratoriji za veštačku inteligenciju, za mnogo manje novca nego što su mogli da zarade bilo gde drugde. Ali su zaradili mnogo vrsta nenovčanih nagrada: na primer, slavu i zahvalnost. Osim toga, kreativnost je i zabavna, što je samo po sebi nagrada.

Ali, kada im je ponuđena prilika da obavljaju isti interesantan posao za mnogo novca, većina njih je napustila posao.

Ono što pokazuju činjenice je da će ljudi programirati i iz drugih razloga osim bogatstva; ali ako im se omogući i da puno zarade, to će očekivati i zahtevati. Organizacije sa niskim zaradama lošije prolaze od onih sa visokim zaradama, ali se to ne bi dešavalo ukoliko bi one sa većim zaradama bile zabranjene.

„Očajnički su nam potrebni programeri. Ukoliko oni zahtevaju da prestanemo da pomažemo bližnjima, moramo da ih poslušamo.“

Nikada nećete biti toliko očajni da poslušate ovakvu vrstu zahteva. Setite se: „Milione za odbranu, ali ni dinara za harač!“^[2]

„Programeri moraju nekako da zarađuju za život.“

Gledano na kratke staze, ovo je tačno. Međutim, postoje brojni načini na koje programeri mogu da zarade za život bez prodavanja prava na korišćenje programa. Taj način je sada uobičajen jer programerima i biznismenima donosi najviše novca, a ne zato što je jedini način da se zarađuje za život. Lako je naći druge načine ukoliko želite da ih nađete. Evo nekoliko primera.

Proizvođač koji napravi novu vrstu računara će platiti za prilagođavanje operativnog sistema novom hardveru.

Prodaja usluga obuke i održavanja može takođe da uposli programere.

Ljudi sa novim idejama bi mogli da raspodeljuju programe kao friver(7), tražeći priloge od zadovoljnih korisnika, ili prodajući usluge održavanja. Sretao sam ljude koji već uspešno rade na takav način.

Korisnici sa sličnim potrebama mogu da stvore korisničke grupe i plaćaju članarinu. Grupa bi sklopila ugovor sa programerskim firmama da pišu programe koje bi članovi grupe želeli da koriste.

Sve vrste izgradnje mogu se finansirati softverskim porezom:

Pretpostavimo da je svako ko kupi računar obavezan da plati x procenata cene za račun softverskog poreza. Vlada bi ovo davala agenciji kao što je NZS (Nacionalna zadužbina za softver) za pokrivanje troškova razvoja softvera.

Ali, ako kupac računara sam priloži za izgradnju softvera, bio bi izuzet iz plaćanja poreza. Mogao bi da uloži u projekat po svom izboru — često birajući ga jer se nada da će koristiti njegov rezultat kada on bude završen. Može da bude zaslužan za bilo koji iznos priloga do punog iznosa poreza koji je morao da plati.

Ukupni porez bi mogao da bude izabran glasanjem oporezovanih, i izvagan u skladu sa iznosom koji će im biti naplaćen.

Posledice bi bile sledeće:

• Zajednica korisnika računara bi podržavala izgradnju softvera.
• Ova zajednica bi odlučivala o tome koji nivo podrške joj je potreban.
• Korisnici koji posvećuju posebnu pažnju tome na koje projekte je potrošen njihov deo mogu ovo sami da izaberu.
  

Dugoročno gledano, oslobađanje programa je korak napred prema posleoskudičnom svetu, u kome niko neće morati da naporno radi samo da bi zaradio za život. Ljudi će moći da se posvete aktivnostima koje su zabavne, kao što je programiranje, posle provođenja neophodnih deset sati nedeljno na neophodnim poslovima kao što su zakonodavstvo, porodično savetovanje, opravka robota i istraživanje asteroida. Neće biti potrebe da se zarađuje za život od programiranja.

Mi smo već sada veoma smanjili obim posla koji celo društvo mora da obavi za celokupnu produktivnost, ali samo mali deo ovoga se pretvorio u slobodno vreme za radnike jer je neophodno mnogo neproduktivnih uz produktivne aktivnosti. Glavni uzroci ovoga su birokratija i izometrične borbe protiv konkurencije. Slobodni softver će veoma smanjiti ove otežavajuće okolnosti u proizvodnji softvera. Mi to moramo da uradimo, kako bi se tehnički dobici u produktivnosti pretvorili u smanjenje posla koji moramo da obavimo.

Fusnote

1. Ovde je izbor reči bio nepažljiv. Namera je bila da niko neće morati da plati za dozvolu da koristi sistem GNU-a. Ali reči ovo ne stavljaju do znanja, i ljudi ih često interpretiraju kao da neće morati ili će morati veoma malo da plate za primerke GNU-a. Ovo nikad nije bila željena zamisao. Kasnije, manifest pominje mogućnost postojanja firmi koje nude uslugu raspodele zarad profita. Kasnije sam naučio da pažljivo razlikujem „slobodno“ (engl. free) u smislu slobode i „besplatno“ (engl. free) u smislu cene. Slobodni softver je softver koji korisnici mogu da raspodeljuju i menjaju. Neki korisnici mogu da dobiju primerke besplatno, dok drugi plaćaju za dobijanje primeraka, i ako plaćanje pomaže unapređenju softvera, tim bolje. Bitno je da svako ko poseduje primerak ima slobodu da sarađuje u njegovom korišćenju sa drugima.
2. Ovo je drugo mesto na kome nisam pažljivo napravio razliku između dva različita značenja reči „slobodno“ (engl. free = „slobodno“ ili „besplatno“). Rečenica takva kakva je nije pogrešna — možete da nabavite primerke GNU-ovog softvera besplatno, od vaših prijatelja ili preko mreže. Ali ona navodi na pogrešan zaključak.
3. Danas postoji nekoliko takvih firmi.
4. Zadužbina za slobodni softver se 10 godina uglavnom finansira iz službe za raspodelu, iako je dobrotvorna organizacija, a ne firma. Možete i da naručujete stvari od ZSS-a.
5. Nekoliko računarskih firmi je 1991. sponzorisalo održavanje GNU-ovog prevodioca za Ce.
6. Osamdesetih još uvek nisam shvatao koliko je zbunjujuće govoriti o „pitanju“ „intelektualne svojine“. Taj izraz je očito nastao iz predrasude. Činjenica da on izjednačava mnoge različite zakone, koji pokreću sasvim različita pitanja, je tananija. Sada svima tražim da u potpunosti odbace izraz „intelektualna svojina“, kako ne bi nekoga naveli da zaključe da ovi zakoni čine jedno celovito pitanje. Način na koji se može biti jasniji je da se o patentima, autorskim pravima i robnim markama raspravlja odvojeno. Pogledajte dalje objašnjenje načina na koji ovaj izraz širi konfuziju i dvosmislenost.
7. Naknadno smo naučili da razlikujemo „slobodan softver“ i „friver“. Izraz „friver“ označava softver koji možete da ponovo raspodeljujete, ali obično vam nije dozvoljeno da ga proučavate i menjate njegov izvorni kod, pa većina frivera nije slobodan softver. Pogledajte stranicu „zbunjujuće reči i sintagme“ za više informacija.
   

Primedbe prevodioca:

1. Ova napomena se odnosi na englesku verziju. [SR]
2. Poznata izjava Tomasa Džefersona. [SR]
   

Izvor: www.gnu.org

Kreator Linuxa kaže da je Nvidia najgora kompanija

Kompanija Nvidia je uspela da napravi mnogo prijatelja, ali je sa druge strane uspela mnogima i da "stane na žulj", i to tamo gde baš i nema mnogo smisla za tako nešto. Tvorac Linux open source softvera Linus Torvalds nedavno je (14. juna) izneo svoje mišljenje o Nvidiji koje je donelo dosta polemika. On je na jednoj javnoj prezentaciji optužio Nvidiju da je kriva za neuspeh isporučivanja drajvera za Linux. Tom prilikom on je ovu kompaniju nazvao "najgorom kompanijom ikada", a koliko je bio iznerviran govori i činenica da je završio svoj govor sa rečima "Nvidia: F*** You!".

Nije se ustručavao ni da pokaže srednji prst ka Nvidiji tom prilikom, a njegov komentar možete videti negde oko 49-og minuta videa u prilogu koji prikazuje njegov nastup. Dakle Nvidia radi odličan posao kada su u pitanju drajveri za Windows RT, dok joj prema rečima Torvaldsa nedostaje prijateljstvo prema open-source Linux zajednici.


Video prilozi

Prvi broj časopisa LiBRE je objavljen! 

Časopis o slobodnom softveru

Nakon što je nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru preuzet u preko 2000 primeraka, prepoznali smo želju zajednice da čita i saznaje novosti iz jednog ovakvog časopisa i održali smo reč da ćemo za mesec dana objaviti sledeći, prvi broj.

Naš tim je tim volontera, entuzijasta i zaljubljenika u slobodu, okupljenih oko zajedničke ideje. Radili smo punom parom u proteklih mesec dana kako bi prvi broj časopisa LiBRE! obradovao sve zainteresovane i postao dostupan svima.

Preuzmite besplatno već danas prvi broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru sa našeg sajta: https://libre.lugons.org

LiBRE! tim 

Novosti u vezi FLOSS magazina Libre

Ćirilica:
Уводимо нову рубрику у часопис већ од првог броја, која ће да се бави активностима FLOSS заједница из земље и окружења (предавања, промоције, окупљања и сл.). [Када кажемо земље из окружења мислимо пре свега на земље бивше СФРЈ]. Радни назив ове нове рубрике је LoCo scena (LoCo→Local Community). Међутим, нешто нам се и не свиђа овај радни назив па смо у потрази за новим у коме ће да фигурише израз ЛоЗа (од Локална/е Заједница/е). Покушавали смо на синоћњем састанку да се договоримо о коначном имену ове рубрике и дошли до идеје ЛоЗа у региону. Међутим, осим што нас је ново име асоцирало на ракију, до коначног решења нисмо успели да дођемо. :) Зато смо одлучили да затражимо помоћ од вас. Шаљите овде у теми ваше предлоге о томе како бисте волели да се зове нова рубрика у часопису а чије су карактеристике горе наведене. Рок за уважавање предлога је петак, 08.06.2012. у 20:00 часова. Уколико се питате зашто је рок овако мали, оправдаћемо вашу сумњу, први број ускоро стиже!

ЛиБРЕ! тим

Latinica:
Uvodimo novu rubriku u časopis već od prvog broja, koja će da se bavi aktivnostima FLOSS zajednica iz zemlje i okruženja (predavanja, promocije, okupljanja i sl.). [Kada kažemo zemlje iz okruženja mislimo pre svega na zemlje bivše SFRJ]. Radni naziv ove nove rubrike je LoCo scena (LoCo→Local Community). Međutim, nešto nam se i ne sviđa ovaj radni naziv pa smo u potrazi za novim u kome će da figuriše izraz LoZa (od Lokalna/e Zajednica/e). Pokušavali smo na sinoćnjem sastanku da se dogovorimo o konačnom imenu ove rubrike i došli do ideje LoZa u regionu. Međutim, osim što nas je novo ime asociralo na rakiju, do konačnog rešenja nismo uspeli da dođemo. :) Zato smo odlučili da zatražimo pomoć od vas. Šaljite ovde u temi vaše predloge o tome kako biste voleli da se zove nova rubrika u časopisu a čije su karakteristike gore navedene. Rok za uvažavanje predloga je petak, 08.06.2012. u 20:00 časova. Ukoliko se pitate zašto je rok ovako mali, opravdaćemo vašu sumnju, prvi broj uskoro stiže!

LiBRE! tim

https://libre.lugons.org/

Nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru je objavljen!

Nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru je objavljen!

Sa ponosom vam predstavljamo nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru. Svoj novi časopis o slobodnom softveru preuzmite besplatno već danas u sekciji za preuzimanje na našem sajtu: https://libre.lugons.org/.

Nulti broj LiBRE! časopisa je probni broj koji je poslužio LiBRE! projektnom timu da se organizuje i uhoda u ovaj volonterski posao, kao i da napravi internet infrastrukturu neophodnu za dalji prijatan rad u ovom projektu.

Pozivamo vas da nam iznesete sve komentare u vezi LiBRE! časopisa o slobodnom softveru, pozitivne a još poželjnije negativne, kako bi ovaj časopis ubuduće bio što bolji. Takođe pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže u ovom projektu i svojim ličnim radom doprinesu da časopis bude kvalitetniji, raznovrsniji, lepši i redovniji. Svi novi članovi projektnog tima su dobrodošli. Za više informacija o tome kako možete da nam se pridružite pogledajte sekciju "Pridruži se" na našem sajtu.

Ovom prilikom takođe želimo da se zahvalimo svim ljudima koji su na bilo koji način doprineli da ovaj časopis ugleda svetlost dana.

LiBRE! tim