Ubuntu filozofija

Ubuntu?!? Reč je o humanosti, milosrđu, etici, reč je o osnovnom smislu reči "ljudsko" biće, reč je o onome što bi smo svi trebali biti, reč je o Ubuntuu. Šta je Ubuntu? Ubuntu je socio-religijsko-filozofski pravac koji vuće korene iz subsaharske Afrike. Najčešće je vezan za Bantu crnce i kulturu. Sama rec Ubuntu potiče iz Bantu jezika (mnozina). Zulu narod ima običaj da kaže "Umuntu Ngumuntu Ngabantu", što znači "da čovek može da postane čovek, samo kroz druge ljude", što je u stvari i esencija Ubuntu filozofije. Ubuntu filozofija kaže da je tvoj bol i moj bol, da je tvoje bogatstvo i moje bogatstvo, tvoja sreća je i moja sreća. Osnova je odgovornost i saosećanje, ka drugim ljudima oko nas. Ubuntu je zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nećemu većem i širem od nas samih. Harmonija ljudskosti i saosećajnosti u cilju izgradnje zajednice, zajednice ljudi, ravnopravnih ljudi po svim osnovama. Naš prijatelj koji pomaže svom prijatelju u nevolji je tada i sam u problemu, mi ćemo mu pomoći da ga prebrodi, a indirektno pomažemo i njegovom prijatelju, tako i mi sami preuzimamo na sebe deo tog bola i patnje, svesno ili ne, nebitno je. Jednostavno čovek ne može da bude ljudsko biće, ako je sam i izolovan. Da bi postao ljudsko biće čovek mora da oseti druga ljudska bića oko sebe, da oseti saosećanje, milosrđe, ljubav, da primi pomoć. Da nauči i shvati važnost davanja i pomoći, jer ako ne daješ deo sebe i ne pomažeš onima kojima je pomoć potrebna, onda nisi ljudsko biće, ne nosiš Ubuntu, odnosno Ubuntu nije deo tebe. Svi ljudi su neraskidivo vezani sa ljudima iz svoje blizine. Svi mi imamo prijatelje koji opet imaju svoje prijatelje. Svakodnevno mi pomažemo našim bližnjim i primamo pomoć od prijatelja, naši prijatelji pomažu nama, a primaju pomoć od svojih prijatelja. Tako se stvara jedna velika neraskidiva mreza koju cine jedinke, ljudi. Kroz mrezu se prenose znanja, vestine, ljubav, saosećajnost. Prenoseći znanje na jedinke iz svoje okoline, mi to znanje dalje predajemo kroz njih na njihovu okolinu u kojoj smo mi samo deo, isto tako primamo ono što nam stiže iz najbliže okoline, a to je nešto što je krenulo ko zna odakle. Jasno je da zajednica kao takva nema granica ni krajeva. Pošto su svi ljudi povezani međusobno, onda su i svi ljudi prijatelji međusobno, što direktno što indirektno. Oni koji imaju Ubuntu u sebi neće čekati da im neko zatrazi pomoć ili da podeli nešto sa njima. Oni će to uraditi sami. Nelson Mandela je svojevremeno rekao: - Ako dođeš u selo, ne treba da tražiš hranu, ljudi će ti je sami dati. Smisao je da celokupna zajednica ima napredak, da svima bude bolje, ako je neko oko nas gladan, žedan, postoji nešto što mu nedostaje, onda i naša zajednica nije na nivou na kojem bi trebalo i trpi, svi koji mogu bi trebalo da se potrude da je poprave, ne zbog sebe samih kao jedinki, nego zbog zajednice i sebe kao dela te zajednice. Iako koncept Ubuntua nije težak za razumevanje u osnovi, smisao i posledice su dubokosmislene. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, nebitno da li je taj neko nama blizak ili poznat. Iako ceo koncept deluje utopistički, nije baš tako. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, imao je snažne implikacije na političku scenu cele subsaharske Afrike. Takođe religijski je našao uporište u hrišćanstvu jer je dosta blizak sa nekim gledištima. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu, svojevremeno boreći se baš za koncept Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda. Ne želim da teoretišem nešto dublje i dalje, jer to nije smisao ovog teksta. Želeo sam samo da ukažem na nešto što potiće iz, po nama primitivnog društva, a ima tako univerzalnu veličinu. Na filozofiju koju nisu stvorili moderni mislioci iz "savremenog sveta" kojim se tako divimo svakodnevno na dubokoumnim i univerzalnim mislima. Na filozofiju koja je nastajala vekovima, sa kolena na koleno, bez imena tvorca i onoga koji će sve zasluge na sebe preuzeti. Filozofiju toliko humanu da je to u modernom svetu prosto nemoguće pojmiti. Filozofiju koja je nastala sa čovekom kao bićem tamo negde u Africi kao deo elementarne borbe za opstanak u divljini i koja je deo našeg genetskog koda, koja se još uvek razvija i evoluira kako se razivaja i evoluira ljudsko biće. Zašto bi neko pomagao nekome bez razloga ili koristi? To je osnovna antiteza Ubuntua ili malo drugačije rečeno, zašto bi svako od nas bio čovek i ljudsko biće, kada može da bude samo čovek i životinja? Na ova pitanja ja nemam univerzalni odgovor, ali znam da se odgovor nalazi u nama samima, u našim genima, svako od nas bi to trebao da oseti i da vidi. Svako od nas bi takođe trebalo da se zapita da li nosi Ubuntu u sebi? Koliko je spreman da pomogne zajednici u kojoj živi? Koliko je spreman da se posveti onima kojima je njegova posvećenost bitna? Koliko je spreman da nesebično podeli sa nekim ono što je sa mukom stekao? Modernim jezikom govoreći, Ubuntu znaci biti altruista, čovek koji daje i pomaže bez plate i želje za revanšizmom. Mene lično koncept Ubuntua opisuje u potpunosti i sretan sam sto sam sebe u nećemu našao.:) 

Dan Slobode Softvera

 

 

Dan slobode softvera

Dan slobode softvera http://softwarefreedomday.org je godišnja proslava Slobodnog softvera širom sveta. Osmišljen da upozna javnost sa Slobodnom softverom. Obeležava se svake treće subote u septembru.

Slobodan softver

Slobodni softver je stvar slobode, a ne cene.

Slobodni softver je stvar slobode korisnika da pokreću, umnožavaju, raspodeljuju, proučavaju, menjaju i poboljšavaju softver. Preciznije, on se odnosi na četiri vrste sloboda, koje se pružaju njegovim korisnicima:

1. Slobodu pokretanja programa, za bilo koju svrhu.
2. Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa vašim potrebama. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
3. Slobodu raspodeljivanja primeraka programa, kako biste mogli da pomognete bližnjem.
4. Slobodu poboljšavanja programa i objavljivanja vaših izmena u javnosti, kako bi cela zajednica imala koristi. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
   

Definiciju Slobodnog softvera možete pročitati na
http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html

GNU/Linuks

1983. Ričard Stolman (Richard Stallman) najavljuje GNU projekat (GNU’s not Unix – GNU nije UNIX) http://www.gnu.org. Svojim manifestom poziva istomišljenike da mu pomognu u projektu i objašnjava principe slobode softvera. Rad na razvoju GNU operativnog sistema, Ričard Stolman počinje u januaru 1984. a osniva i Free Software Foundation (FSF) http://www.fsf.org u oktobru 1985. godine. On je tvorac definicije Slobodnog softvera i stvara Copyleft koncept koji je dizajniran tako da obezbedi softversku slobodu za sve. On voli da kaže da Slobodan softver treba shvatiti kao slobodu govora a ne kao besplatno pivo („think of free as in free speech, not as in free beer“). U suštini ove njegove rečenice je pojašnjenje engleske reči „free“ koja može da znači i sloboda i besplatno i znači da je prava sloboda samo ako daje mogućnost svakome da menja, prilagođava svojim potrebama i stvara novu upotrebnu vrednost koju deli drugima a ne samo kao mogućnost besplatnog nekritičkog konzumiranja. GNU je kompatabilan sa UNIX-om ali to je sasvim drugačiji sistem koji se ne oslanja na Uniks, jer nije slobodan.

Prvi GNU je imao problem nedostatka pravog slobodnog kernel-a koji je morao brzo da reši. Rešenje je došlo iz Finske. Na Univerzitetu u Helsinkiju, tadašnji student Linus Torvalds (Linus Torvalds) iz hobija je razvio kernel http://kernel.org koji je bio sličan UNIX-ovom. Svoj rad je objavio u aprilu 1991. sa namerom da proveri upotrebnu vrednost svog rada. Ovaj novi kernel je nazvao po iskrivljenom izgovoru svoga imena, Linux. Prvih par verzija Linux kernel-a, Linus je objavio pod licencom koju je sam definisao a koja je zabranjivala izmene i bilo kakvu komercijalnu upotrebu. U februaru 1992. godine verziju 0.12 Linux kernel-a licencira sa GNUGeneral Public License. Ovo će dati mogućnost da dođe do integracije Linux kernel-a u GNU projekat gde će zameniti još nezavršeni GNU Hurd kernel. Ovako formiran operativni sistem danas nazivamo punim imenom GNU/Linux operativnim sistemom.

Spajanje GNU projekta i Linux kernel-a zaokružilo je priču stvaranja jednog novog slobodnog operativnog sistema i zajednica je mogla da krene u distribuciju GNU/Linuksa. Među prvim takvim projektima je bio SLS (Softlanding Linux System). Prva verzija SLS-a je objavljena krajem 1992. godine. Jan Murdok (Ian Murdock) koji je napustio razvoj SLS-a osnovao je Debian projekt http://www.debian.org. Debian je postao najpopularnija GNU/Linuks distribucija iz koje je izvučen najveći broj derivata u svetu GNU/Linuksa. Iz SLS-a nastaje Slackware Linux distribucija http://www.slackware.com. Prva verzija Slackware Linux distribucije objavljena je 17. jula 1993. Kompanija Red Hat http://www.redhat.com je uvidela mogućnost da napravi svoju distribuciju i da distribuiranje, održavanje i podršku za tu distribuciju naplaćuje. Red Hat pokreće i slobodni Fedora projekat http://www.fedoraproject.org. Uz već nabrojane distribucije danas su Ubuntu http://www.ubuntu.com i Linuks Mint http://www.linuxmint.com. Listu skoro svih distribucija i informacije o njima možete naći na http://distrowatch.com.

Više o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Slobodnog softvera, o Slobodnom softveru u Srbiji i regionu možete saznati i naučiti čitajući LiBRE! časopis o Slobodnom softveru http://libre.lugons.org.

Zašto Slobodan softver? Zašto GNU/Linuks?

Razlozi su višestruki.

Sloboda, zajednica, izbor, bezbednost, cena, legalnost, licenca. Slobodni ste da radite šta hoćete i kako hoćete. Imate veliki izbor distribucija, okruženja radne površi, programa. Distribucije dolaze sa preinstaliram osnovnim programima, drajverima. Nema straha od virusa, plavog ekrana smrti, slučajno obrisan sistemskih fajlova… Laka instalacija programa kroz softver menadžer. Jednostavno osvežavanje, nadogradnja sistema i programa. Mogućnost korišćenja sistema bez instalacije na hard disk putem live CD/DVD-a. Operativni sistem za poneti: Mogućnost instalacije i korišćenja operativnog sistema sa usb memorije…

Sve mane koje su vezane za korišćenje GNU/Linuksa prouzrokovane su Vlasničkim softverom (proprietary software) koji je standard u nekim oblastima računara i nije ga moguće zameniti, zaobići. Znači, kada pričamo o nerešivim problemima na GNU/Linuksa oni su (in)direktna posledica filosofije Vlasničkog softvera, jer upravo zbog takve filosofije GNU/Linuksa zajednica nije u mogućnosti da utiče na rešavanje problema.

Na sreću tih problema sve je manje. Igranje popularnih naslova igrica nije više crna rupa GNU/Linuksa. Ostaje da dođe bolja podrška za hardver od strane proizvođača u vidu drajvera, propratnih programa i usluga i da dođe popularni Vlasnički softver: Photoshop, 3DMax, MS Office…

Zašto je Linuks bolji http://www.whylinuxisbetter.net/index_ser.php
Nabavite GNU/Linuks http://getgnulinux.org/hr/
GNU/GPL licenca  http://broker824.blogspot.com/2013/07/gnu-licenca-za-upotrebu-softvera.html
Ričard Metju Stalman http://broker824.blogspot.com/2012/07/ricard-metju-stalman-ricard-metju.html

Izvor članka: http://zeljko.popivoda.com

 

Mint Srbija okupljanje članova!

Okupljanje Linux korisnika u Beogradu, Sava Centar 29.04.2012. početak u 13:00h.

O čemu se radi?
Opušteno okupljanje uz ćaskanje i piće. Priča je skroz neformalna i bez neke utvrđene tematike. Linux je tu više kao neka spojnica koja nas povezuje, nego obavezna tematika.

Prisutni?
Za sada je dolazak potvrdilo preko 30 ljudi.
Pored organizatora LinuxMint Srbija biće prisutni i ljudi iz Slackware Srbija, Ubuntu Srbija, Linux udruženja građana Novog Sada i mnogi drugi.
Takođe očekujemo prijatelje iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske…

Gde se održava?
Okupljanje i druženje se održava u kongresnoj sali Sava Centra 29.04.2012. u Beogradu sa početkom od 13:00h u koktel varijanti i opuštenoj atmosferi. Ulaz u sava centar je iz ulice Milentija Popovića, u svakom slučaju biće postavljeni putokazi kao sali u kojoj je organizovano koktel okupljanje, veoma je lako za nalaženje.

Plan i program?
Plan i program za ovo okupljanje će biti sadržan u vidu uvodne reči Dobrodošlice organizatora kao i prijatelja zajednice. Ostatak dana je slobodan za grickalice, piće, pričanje, upoznavanje.

Ne koristim Linux ali bih došao na okupljanje?
Svi ljudi dobre volje su dobrodošli na okupljanje i upoznavanje.

Koga da kontaktiram za više informacija?
Za sve dodatne informacije vezane za okupljanje, lokaciju, pitanja, sugestije, saveti najbole je obratiti se na forumu direktno na privatne poruke, korisniku Vladimir ili Icy_Blue, na mejlove ili na kontakt telefone.
Osobe koje možete kontaktirati su:

Vladimir Kramar
info AT mint-srbija.com
+381(0)62 490 408

Iva Balabanovič
iva AT mint-srbija.com
+381(0)60 577 8803


Nadamo se velikom odzivu i dobrom druženju!


Autor: Vladimir Kramar
Izvor: portal Mint Srbija
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


U vreme pisanja članka dolazak su potvrdil njih 30, sada je ta cifra 120 a možda i veća.
Skup će biti održana kako je navedeno u Sava Centru, tačnije u japnaskom salonu.
Galerija Japanskog salona.


Tema o skupu na Mint Srbija zajednici