LiBRE! 19 je dostupan za preuzimanje

LiBRE! 19 je dostupan za preuzimanje

 

Saznajte naše mišljenje o Ugovoru Republike Srbije sa Microsoftom i da li je to samo po sebi najveći problem IT industrije Srbije. Saznajte šta je to Crypto Party i kako je protekao drugi po redu LUGoNS Crypto Party. Šta novo donose nove verzije Slackware, Lubuntu i Androida? I još mnogo toga iz sveta slobodnog softvera.

Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite novi broj.

LiBRE! tim

Dan Slobode Softvera

 

 

Dan slobode softvera

Dan slobode softvera http://softwarefreedomday.org je godišnja proslava Slobodnog softvera širom sveta. Osmišljen da upozna javnost sa Slobodnom softverom. Obeležava se svake treće subote u septembru.

Slobodan softver

Slobodni softver je stvar slobode, a ne cene.

Slobodni softver je stvar slobode korisnika da pokreću, umnožavaju, raspodeljuju, proučavaju, menjaju i poboljšavaju softver. Preciznije, on se odnosi na četiri vrste sloboda, koje se pružaju njegovim korisnicima:

1. Slobodu pokretanja programa, za bilo koju svrhu.
2. Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa vašim potrebama. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
3. Slobodu raspodeljivanja primeraka programa, kako biste mogli da pomognete bližnjem.
4. Slobodu poboljšavanja programa i objavljivanja vaših izmena u javnosti, kako bi cela zajednica imala koristi. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
   

Definiciju Slobodnog softvera možete pročitati na
http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html

GNU/Linuks

1983. Ričard Stolman (Richard Stallman) najavljuje GNU projekat (GNU’s not Unix – GNU nije UNIX) http://www.gnu.org. Svojim manifestom poziva istomišljenike da mu pomognu u projektu i objašnjava principe slobode softvera. Rad na razvoju GNU operativnog sistema, Ričard Stolman počinje u januaru 1984. a osniva i Free Software Foundation (FSF) http://www.fsf.org u oktobru 1985. godine. On je tvorac definicije Slobodnog softvera i stvara Copyleft koncept koji je dizajniran tako da obezbedi softversku slobodu za sve. On voli da kaže da Slobodan softver treba shvatiti kao slobodu govora a ne kao besplatno pivo („think of free as in free speech, not as in free beer“). U suštini ove njegove rečenice je pojašnjenje engleske reči „free“ koja može da znači i sloboda i besplatno i znači da je prava sloboda samo ako daje mogućnost svakome da menja, prilagođava svojim potrebama i stvara novu upotrebnu vrednost koju deli drugima a ne samo kao mogućnost besplatnog nekritičkog konzumiranja. GNU je kompatabilan sa UNIX-om ali to je sasvim drugačiji sistem koji se ne oslanja na Uniks, jer nije slobodan.

Prvi GNU je imao problem nedostatka pravog slobodnog kernel-a koji je morao brzo da reši. Rešenje je došlo iz Finske. Na Univerzitetu u Helsinkiju, tadašnji student Linus Torvalds (Linus Torvalds) iz hobija je razvio kernel http://kernel.org koji je bio sličan UNIX-ovom. Svoj rad je objavio u aprilu 1991. sa namerom da proveri upotrebnu vrednost svog rada. Ovaj novi kernel je nazvao po iskrivljenom izgovoru svoga imena, Linux. Prvih par verzija Linux kernel-a, Linus je objavio pod licencom koju je sam definisao a koja je zabranjivala izmene i bilo kakvu komercijalnu upotrebu. U februaru 1992. godine verziju 0.12 Linux kernel-a licencira sa GNUGeneral Public License. Ovo će dati mogućnost da dođe do integracije Linux kernel-a u GNU projekat gde će zameniti još nezavršeni GNU Hurd kernel. Ovako formiran operativni sistem danas nazivamo punim imenom GNU/Linux operativnim sistemom.

Spajanje GNU projekta i Linux kernel-a zaokružilo je priču stvaranja jednog novog slobodnog operativnog sistema i zajednica je mogla da krene u distribuciju GNU/Linuksa. Među prvim takvim projektima je bio SLS (Softlanding Linux System). Prva verzija SLS-a je objavljena krajem 1992. godine. Jan Murdok (Ian Murdock) koji je napustio razvoj SLS-a osnovao je Debian projekt http://www.debian.org. Debian je postao najpopularnija GNU/Linuks distribucija iz koje je izvučen najveći broj derivata u svetu GNU/Linuksa. Iz SLS-a nastaje Slackware Linux distribucija http://www.slackware.com. Prva verzija Slackware Linux distribucije objavljena je 17. jula 1993. Kompanija Red Hat http://www.redhat.com je uvidela mogućnost da napravi svoju distribuciju i da distribuiranje, održavanje i podršku za tu distribuciju naplaćuje. Red Hat pokreće i slobodni Fedora projekat http://www.fedoraproject.org. Uz već nabrojane distribucije danas su Ubuntu http://www.ubuntu.com i Linuks Mint http://www.linuxmint.com. Listu skoro svih distribucija i informacije o njima možete naći na http://distrowatch.com.

Više o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Slobodnog softvera, o Slobodnom softveru u Srbiji i regionu možete saznati i naučiti čitajući LiBRE! časopis o Slobodnom softveru http://libre.lugons.org.

Zašto Slobodan softver? Zašto GNU/Linuks?

Razlozi su višestruki.

Sloboda, zajednica, izbor, bezbednost, cena, legalnost, licenca. Slobodni ste da radite šta hoćete i kako hoćete. Imate veliki izbor distribucija, okruženja radne površi, programa. Distribucije dolaze sa preinstaliram osnovnim programima, drajverima. Nema straha od virusa, plavog ekrana smrti, slučajno obrisan sistemskih fajlova… Laka instalacija programa kroz softver menadžer. Jednostavno osvežavanje, nadogradnja sistema i programa. Mogućnost korišćenja sistema bez instalacije na hard disk putem live CD/DVD-a. Operativni sistem za poneti: Mogućnost instalacije i korišćenja operativnog sistema sa usb memorije…

Sve mane koje su vezane za korišćenje GNU/Linuksa prouzrokovane su Vlasničkim softverom (proprietary software) koji je standard u nekim oblastima računara i nije ga moguće zameniti, zaobići. Znači, kada pričamo o nerešivim problemima na GNU/Linuksa oni su (in)direktna posledica filosofije Vlasničkog softvera, jer upravo zbog takve filosofije GNU/Linuksa zajednica nije u mogućnosti da utiče na rešavanje problema.

Na sreću tih problema sve je manje. Igranje popularnih naslova igrica nije više crna rupa GNU/Linuksa. Ostaje da dođe bolja podrška za hardver od strane proizvođača u vidu drajvera, propratnih programa i usluga i da dođe popularni Vlasnički softver: Photoshop, 3DMax, MS Office…

Zašto je Linuks bolji http://www.whylinuxisbetter.net/index_ser.php
Nabavite GNU/Linuks http://getgnulinux.org/hr/
GNU/GPL licenca  http://broker824.blogspot.com/2013/07/gnu-licenca-za-upotrebu-softvera.html
Ričard Metju Stalman http://broker824.blogspot.com/2012/07/ricard-metju-stalman-ricard-metju.html

Izvor članka: http://zeljko.popivoda.com

 

Mint Srbija okupljanje članova!

Okupljanje Linux korisnika u Beogradu, Sava Centar 29.04.2012. početak u 13:00h.

O čemu se radi?
Opušteno okupljanje uz ćaskanje i piće. Priča je skroz neformalna i bez neke utvrđene tematike. Linux je tu više kao neka spojnica koja nas povezuje, nego obavezna tematika.

Prisutni?
Za sada je dolazak potvrdilo preko 30 ljudi.
Pored organizatora LinuxMint Srbija biće prisutni i ljudi iz Slackware Srbija, Ubuntu Srbija, Linux udruženja građana Novog Sada i mnogi drugi.
Takođe očekujemo prijatelje iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske…

Gde se održava?
Okupljanje i druženje se održava u kongresnoj sali Sava Centra 29.04.2012. u Beogradu sa početkom od 13:00h u koktel varijanti i opuštenoj atmosferi. Ulaz u sava centar je iz ulice Milentija Popovića, u svakom slučaju biće postavljeni putokazi kao sali u kojoj je organizovano koktel okupljanje, veoma je lako za nalaženje.

Plan i program?
Plan i program za ovo okupljanje će biti sadržan u vidu uvodne reči Dobrodošlice organizatora kao i prijatelja zajednice. Ostatak dana je slobodan za grickalice, piće, pričanje, upoznavanje.

Ne koristim Linux ali bih došao na okupljanje?
Svi ljudi dobre volje su dobrodošli na okupljanje i upoznavanje.

Koga da kontaktiram za više informacija?
Za sve dodatne informacije vezane za okupljanje, lokaciju, pitanja, sugestije, saveti najbole je obratiti se na forumu direktno na privatne poruke, korisniku Vladimir ili Icy_Blue, na mejlove ili na kontakt telefone.
Osobe koje možete kontaktirati su:

Vladimir Kramar
info AT mint-srbija.com
+381(0)62 490 408

Iva Balabanovič
iva AT mint-srbija.com
+381(0)60 577 8803


Nadamo se velikom odzivu i dobrom druženju!


Autor: Vladimir Kramar
Izvor: portal Mint Srbija
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


U vreme pisanja članka dolazak su potvrdil njih 30, sada je ta cifra 120 a možda i veća.
Skup će biti održana kako je navedeno u Sava Centru, tačnije u japnaskom salonu.
Galerija Japanskog salona.


Tema o skupu na Mint Srbija zajednici

Još jedan uspeh domaće Linuks zajednice

Pre nekoliko dana pažnju mi je privukao mail koji sam dobio kao član jednog od domaćih foruma posvećenih Linux operativnom sistemu. Mail u kome stoji obaveštenje da se forum gasi zbog neaktivnosti posetilaca/članova, obaveza administratora… Razloga je bilo dosta, ali sama poruka da se još jedan od malobrojnih foruma koji su posvećeni tematici „onog drugog sistema koji nije Windows“ gasi je za mene bila poražavajuća i na neki način tužna.

Sve je tada upućivalo na to da se domaći forum posvećen Slackware Linux distribuciji (za one koji ne znaju, jedna od prvih Linux distribucija uopšte) gasi i nestaje… sve je tada upućivalo na to da će portal i forum Slackware Srbija prestati da postoji, nestati i ostati samo u sećanju malobrojnih posetilaca i zaljubljenika u ovu distribuciju… Ipak, nakon nekoliko dana desilo se nešto veoma neobično… da verujem u čuda, ovo što se desilo nazvao bih upravo takvim imenom. Na jednom od najvećih foruma na našim prostorima, veoma ozbiljnom, kvalitetnom i sadržajno neprevaziđenom forumu kod nas, pojavila se iskra nade. Pojavila se inicijativa da se forum Slackware Srbija održi i da opstane… inicijativa je potekla od grupe Linux korisnika sa MyCity foruma.

Ideja je vrlo brzo prihvaćena, počelo se o tome pričati, razvijena je veoma zanimljiva diskusija i na forumu kome je pretio kraj. Javio se veliki broj starih članova, aktiviralo se i nekoliko novih ljudi, svi do jednog su pokazali veliku želju da kraj Slackware Srbije ipak postane novi početak. Probudili su se uspavani, vratili oni za koje smo mislili da su potpuno napustili forum, i za prethodnih nekoliko dana završen je lavovski deo posla. Uz ogromnu i nesebičnu pomoć Predraga Damnjanovića (Peca na MyCity-ju), vlasnika i glavnog administratora na MyCity forumima koji je ustupio domen i hosting i pružio stručnu pomoć oko prebacivanja portala i foruma na novu lokaciju u veoma kratkom roku dovedeno na svoje mesto.

„Ponovo radi bioskop“ bila je jedna od prvih tema na novom portalu i krilatica koja je zaplovila domaćim internet vodama, pojavila se na Tweeter i Facebook mrežama, i ubrzo vratila osmeh na lice svima koji su bili zabrinuti za sudbinu Slackware Srbija foruma.

Meni lično sve ovo mnogo znači. Sve što se u ovih nekoliko dana izdešavalo pokazuje koliko volja i entuzijazam pojedinca mogu da budu veoma jak impuls i zamajac celoj zajednici. Ponovo verujem da se sve može kad se hoće… bez obzira na ovo hladno vreme i sneg, meni je u srcu i mislima sunce, +30 i veseli cvrkut ptica.  

Da, Božić Bato, verujem ja i u tebe još uvek. Molio bih te da pročitaš taj mail koji sam ti poslao malopre… ništa strašno, nemam ja mnogo želja na tom spisku, a kao što vidiš jedna je već ispunjena :)

Portal Slekver Srpske zajednice
Forum Slekver Srpske zajednice