Posiks (POSIX)

Posiks (engl. POSIX, skraćenica od Portable Operating System Interface[1] (dosl. „Prenosivo programsko okruženje operativnog sistema“)) je zajedničko ime za porodicu povezanih standarda koje definiše Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) . Cilj standarda je da definiše oblik i ponašanje programskog okruženja (API-ja) operativnog sistema, ljuske i komandi kompatibilnih sa operativnim sistemom juniks, i ako se standard može odnositi na bilo koji operativni sistem. U početku, ime je označavalo samo standard IEEE Std 1003.1-1988, iz 1988. godine. Formalno ime porodice standarda Posiksa je IEEE 1003 a međunarodno ime za ove standarde je ISO/IEC 9945. Svi standardi ove porodice standarda su deo projekta koji je započet oko 1985. godine.

Ranije poznat pod imenom IEEE-IX, Posiks (POSIX) je dobio ime po predlogu RičardaStolmana na zahtev Instituta inžinjera elektrotehnike i elektronike da se nađe ime koje se lako pamti.[2]

Pregled

Posiksove definicije korisničkog i programskog okruženja operativnog sistema su zapisane u 17 odvojenih dokumenata.[3] Standardizovana komandna linija i programiranje ljuske je zasnovano na ljusci Korn. Mnogi programi korisničkog nivoa, servisi i alatke, uključujući AWK, echo i ed su takođe standardizovani, skupa sa servisima programskog okruženja poput interfejsa za ulaz/izlaz (I/O, engl. Input/Output, I/O), ponašanjem terminala i mrežnim interfejsom. Posiks obuhvata i standardnu biblioteku za nitno programiranje, koje danas podržava većina popularnih operativnih sistema.

Dokumentacija koja opisuje Posiks standarde je podijeljena na tri dela:

• Standard za jezgro (engl. POSIX Kernel API), koji obuhvata proširenja za Posiks.1 (engl. POSIX.1) i opisuje:
  • Servise za rad u realnom vremenu
  • Proširenja za rad u realnom vremenu
  • Interfejs za bezbednost
  • Interfejs za korišćenje niti
  • Pristup datotečnim sistemima preko mreže
  • Komunikaciju procesa preko mreže
• Standard za komande i alatke (engl. POSIX Commands and Utilities), koji opisuje proširenja za prenosivost, ispravke i njihova proširenja i alatke za kontrolu, sigurnost i automatsko održavanje sistema)
• Testiranje usklađenosti sa Posiks standardom
  

Paket za proveru usklađenosti sa Posiks standardom dolazi uz sam standard. Naziva se PCTS (od engl. POSIX Conformance Test Suite).[4]

Operativni sistemi usklađeni sa Posiksom

U zavisnosti od stepena usklađenosti određenog operativnog sistema sa Posiks standardom, on može biti u potpunosti ili delimično usklađen. Proizvodi koji su u potpunosti usklađeni i kao takvi potvrđeni od strane IEEE se mogu pronaći na sajtu te organizacije.[5]

Reference

1. ^ „POSIX“. Standards. IEEE
2. ^ „POSIX® 1003.1 FAQ Version 1.12“. 2. 2. 2006. Pristupljeno 16. jul 2006
3. ^ „Introduction“. GNU/Linux C Programming
4. ^ „POSIX“. NIST
5. ^ „POSIX Certification“. IEEE
   

Vidi još

• Juniks
  
  
  
   Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

  Manifest GNU-a

 

 

Donji manifest GNU-a je napisao Ričard Stalman na početku projekta GNU, da bi pozvao na učešće i podršku. Prvih nekoliko godina, Manifest je neznatno ažuriran kako bi izrazio izgradnju, ali sada izgleda da je najbolje da se ostavi neizmenjen jer ga je videla većina ljudi.

Od tada smo saznali za mnoge uobičajene nesporazume koji su mogli da budu izbegnuti drugačijim izborom reči. Fusnote dodane 1993. pomažu da se ti delovi razjasne.

Za ažurne informacije o dostupnom GNU-ovom softveru, molimo da pogledate informacije dostupne na našem veb serveru, a posebno naš spisak softvera. Za informacije o načinu na koji nam možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.

Šta je GNU? Gnu nije Uniks!

GNU, što znači Gnu nije Uniks, je naziv potpunog softverskog sistema saglasnog sa Uniksom, koji pišem da bih ga besplatno dao svima koji mogu da ga koriste.(1) Pomaže mi nekolicina drugih dobrovoljaca. Prilozi u vremenu, novcu, programima i opremi su nam veoma potrebni.

Za sada imamo uređivač teksta Emaks sa Lispom za pisanje naredbi uređivača, popravljač izvornog koda, generator raščlanjivača saglasan sa Jakom, povezivač i oko 35 pomoćnih programa. Ljuska (interpretator naredbi) je skoro dovršena. Novi prenosivi optimizujući prevodilac za Ce je preveo sam sebe i možda će biti objavljen ove godine. Početno jezgro postoji, ali je potrebno još dosta odlika da bi se imitirao Uniks. Čim jezgro i prevodilac budu dovršeni, biće moguće raspodeljivati sistem GNU pogodan za razvoj programa. Koristićemo TeX za formatiranje teksta, ali se radi i na enrofu. Koristićemo i slobodni, prenosivi prozorski sistem Iks. Posle ovoga dodaćemo prenosivi Opšti Lisp, igru Carstvo, unakrsnu tabelu i stotine drugih stvari, zajedno sa dokumentacijom. Nadamo se da ćemo na kraju obezbediti sve one korisne stvari koje se obično isporučuju sa sistemom Uniks i više od toga.

GNU će moći da pokreće programe za Uniks, ali neće biti istovetan Uniksu. Ugradićemo sva poboljšanja koja su se pokazala kao praktična na osnovu našeg iskustva sa drugim operativnim sistemima. Konkretno, planiramo da imamo duža imena datoteka, brojeve verzija datoteka, neprobojan sistem datoteka, možda dopunu naziva datoteka, podršku za prikaz nezavisan od terminala i možda prozorski sistem zasnovan na Lispu kroz koji nekolicina programa u Lispu i obični programi za Uniks mogu da dele ekran. I Ce i Lisp će biti dostupni kao sistemski programski jezici. Pokušaćemo da podržimo UUCP, MIT-ov Haosnet i Internetske protokole za komuniciranje.

GNU je prevashodno namenjen mašinama sa virtualnom memorijom u klasi 68000/16000, jer su one najlakše za prilagođavanje. Dodatni trud da se on prilagodi manjim mašinama je ostavljen nekom ko želi da ga koristi na njima.

Kako bismo izbegli strašnu zabunu, molim vas da slovo „G“ u reči „GNU“ izgovarate kao „G“, kada se ta reč odnosi na naš projekat.^[1]

Zašto moram da napravim GNU

Smatram da je zlatno pravilo da, ukoliko mi se program sviđa, moram da ga podelim i sa drugima kojima se sviđa. Prodavci softvera žele da podele korisnike i onda da im vladaju, primoravanjem svakog korisnika da se složi da ne deli sa drugima. Ja odbijam da ovako razbijem solidarnost sa drugim korisnicima. Ne mogu čiste svesti da potpišem ugovor o neobjavljivanju ili ugovor o softverskoj licenci. Godinama sam radio u Laboratoriji za veštačku inteligenciju (LVI) kako bih se odupro takvim tendencijama i drugim negostoljubivostima, ali na kraju su preterali: nisam mogao da ostanem u instituciji gde mi se tako nešto nameće protiv moje volje.

Kako bih mogao da nastavim da koristim računare čista obraza, odlučio sam da sastavim dovoljan korpus slobodnog softvera kako bih bio u mogućnosti da uopšte ne koristim softver koji nije slobodan. Napustio sam LVI kako bih uskratio MIT-u svaki pravni izgovor da me spreče od raspodele GNU-a.

Zašto će GNU biti saglasan sa Uniksom

Uniks nije za mene idealan sistem, ali nije ni tako loš. Osnovne osobine Uniksa se čine dobrim, i mislim da bih mogao da popunim nedostatke u Uniksu bez njihovog kvarenja. Osim toga, sistem saglasan sa Uniksom bi mnogi prihvatili.

Kako će GNU biti dostupan

GNU nije u javnom vlasništvu. Svakom će biti dozvoljeno da menja i raspodeljuje GNU, ali nijednom raspodeljivaču neće biti dozvoljeno da spreči dalju raspodelu. Takoreći, vlasničke izmene neće biti dozvoljene. Hoću da osiguram da sve verzije GNU-a ostanu slobodne.

Zašto mnogi programeri žele da pomognu

Našao sam mnogo drugih programera koji su zagrejani za GNU i žele da pomognu.

Mnogo programera je nesrećno zbog komercijalizacije sistemskog softvera. Ona im možda omogućava da više zarađuju, ali ona i zahteva da se osećaju kao da su u sukobu sa drugim programerima umesto da ih doživljavaju kao drugove. Osnovni čin prijateljstva među programerima je deljenje programa; današnji uobičajeni marketinški ugovori iz korena zabranjuju programerima da se odnose jedni prema drugima kao prema prijateljima. Kupac softvera mora da izabere između prijateljstva i poštovanja zakona. Prirodno, mnogi odlučuju da je prijateljstvo važnije, ali oni koji veruju u zakon se često ne osećaju lagodno ni sa jednim izborom. Oni postaju cinični i počinju da misle da je programiranje samo način za sticanje novca.

Radeći na GNU-u i koristeći njega, a ne vlasničke programe, možemo biti gostoljubivi prema svima i poštovati zakon. Uz sve to, GNU služi kao primer za ugled i barjak koji okuplja druge da nam se pridruže u deljenju. Ovo nam može pružiti osećaj harmonije koji je nemoguć ako koristimo neslobodni softver. Za polovinu programera sa kojima razgovaram, ovo je važna vrsta sreće koju novac ne može da zameni.

Kako možete pomoći

(U današnje vreme, da biste videli spisak zadataka na kojima možete raditi, pogledajte GNU-ov spisak zadataka. Za druge načine na koje možete pomoći, pogledajte http://www.gnu.org/help.)

Molim proizvođače računara za priloge u mašinama i novcu. Molim pojedince za priloge u programima i radu.

Ukoliko priložite računare, možete očekivati da će GNU na njima biti osposobljen za pokretanje ranije. Mašine bi trebalo da budu potpuni sistemi, spremni za upotrebu, dozvoljeni za upotrebu u stambenoj zoni, i bez potrebe za komplikovanim hlađenjem ili napajanjem.

Našao sam veoma mnogo programera voljnih da prilože povremeni rad GNU-u. Za većinu projekata takav povremeni razdeljeni rad bi bio veoma težak za upravljanje; nezavisno napisani delovi ne bi mogli da međusobno funkcionišu. Ali kod konkretnog posla zamene Uniksa, ovaj problem ne postoji. Potpun sistem Uniksa sadrži stotine pomoćnih programa, od kojih je svaki opisan odvojeno. Većina propisa o sprezi je zacrtana saglasnošću sa Uniksom. Ako svaki donator napiše saglasnu zamenu za jedan Uniksov pomoćni program i učini da ona na pravi način zamenjuje original na sistemu Uniksa, onda će ovi pomoćni programi funkcionisati na pravi način kada se sastave. Čak i ako Marfi stvori nekoliko neočekivanih problema, spajanje ovih delova će biti izvodljiv zadatak. (Jezgro će zahtevati bližu saradnju i njega će razvijati manja, kompaktnija grupa.)

Ukoliko dobijem priloge u novcu, moći ću da budem u mogućnosti da zaposlim par ljudi na stalnom ili povremenom radu. Plata neće biti visoka po programerskim standardima, ali ja tražim ljude za koje je izgradnja duha zajedništva isto toliko važna kao i zarađivanje. Ovo vidim kao način omogućavanja posvećenim ljudima da posvete njihovu punu snagu radu na GNU-u pošteđujući ih potrebe da zarađuju za život na drugi način.

Zašto će svi korisnici računara imati koristi

Kada se jednom napravi GNU, svako će moći da nabavi dobar sistemski softver besplatno, baš kao što diše vazduh.(2)

Ovo znači mnogo više od izbegavanja cene za Uniksovu licencu. Ovo znači da će se izbeći mnogo nepotrebnog udvostručavanja truda u sistemskom programiranju. Ovaj trud može da se umesto toga usmeri u unapređivanje mogućnosti softvera.

Potpuni izvorni kod sistema će biti dostupan svima. Kao posledica ovoga, korisnik kome su potrebne promene u sistemu će uvek imati slobodu da ih sam načini, ili da zaposli programera ili firmu da ih načine umesto njega. Korisnici više neće biti prepušteni na milost i nemilost jednom programeru ili firmi koja poseduje izvorni kod a u poziciji je da jedina menja softver.

Škole će moći da obezbede bolje obrazovno okruženje koje će podsticati sve učenike da proučavaju i poboljšavaju sistemski kod. U računarskoj laboratoriji na Harvardu je važilo pravilo da se nijedan program ne može instalirati na sistem ako mu izvorni kod nije dostupan javnosti, i oni su se pridržavali tog pravila, odbijajući da instaliraju određene programe. To me je veoma inspirisalo.

Na kraju, prestaće suvišna razmatranja o tome ko poseduje sistemski softver, i šta sa njim sme a šta ne sme da se radi.

Ugovori koji primoravaju ljude da plate za korišćenje programa, uključujući licenciranje primeraka, uvek nose ogromnu cenu po društvo kroz nezgrapne mehanizme koji su potrebni da se ustanovi koliko (to jest, koje programe) neko mora da plati. Samo policijska država može da primora svakog da se pokori. Uzmimo za primer svemirsku stanicu gde se vazduh mora proizvoditi po visokoj ceni: naplaćujući svakom ko diše po litru vazduha može da bude pošteno, ali nošenje gas maske sa meračem po ceo dan i noć se ne može tolerisati čak i ako svi mogu da priušte da plate račun za vazduh. I sveprisutne TV kamere koje nadgledaju da možda ne skidate maske su sramota. Bolje je podržati fabriku vazduha porezom po glavi stanovnika i otarasiti se maski.

Kopiranje celog ili delova programa je za programera isto toliko prirodno kao i disanje, i isto toliko produktivno. I moralo bi da bude isto toliko besplatno.

Neki prigovori ciljevima GNU-a koji se sa lakoćom opovrgavaju

„Niko ga neće koristiti ako je besplatan, jer to znači da se ne može pouzdati u podršku.“

„Mora se platiti za program da bi se platilo obezbeđivanje podrške.“

Ako bi ljudi radije platili za GNU i podršku nego nabavili GNU besplatno bez podrške, firma koja obezbeđuje samo podršku ljudima koji su nabavili GNU besplatno bi trebalo da bude profitabilna.(3)

Moramo da napravimo razliku između podrške u obliku stvarnog programiranja i običnog održavanja. Ovo prvo je nešto na šta se ne može osloniti kod prodavaca softvera. Ako vaš problem ne muči dovoljno ljudi, prodavac će vam reći da se gubite.

Ako vaše poslovanje mora da se osloni na podršku, jedini način je da posedujete sav potreban izvorni kod i alate. Tada možete zaposliti bilo koju osobu da vam reši problem; vi niste prepušteni na milost i nemilost jednoj osobi. Sa Uniksom, zbog cene izvornog koda, većina firmi o ovome ne vredi ni da razmišlja. Sa GNU-om, ovo će biti jednostavno. Još uvek će biti moguće da ne postoji kompetentna osoba, ali za ovaj problem nije kriv način raspodele. GNU ne rešava sve svetske probleme, već samo neke od njih.

U međuvremenu, korisnicima koji ne znaju ništa o računarima je potrebno održavanje: obavljanje poslova koje bi oni lako uradili, samo što ne znaju kako.

Takve usluge bi mogle da obezbede firme koje prodaju samo usluge održavanja i popravke. Ukoliko je tačno da će korisnici radije utrošiti novac za proizvod sa podrškom, onda će oni isto toliko biti voljni da kupe podršku a da proizvod dobiju besplatno. Firme za podršku će se nadmetati u kvalitetu i ceni; korisnici neće biti vezani ni za jednu određenu firmu. Za to vreme, oni od nas kojima podrška nije potrebna će moći da koriste program bez potrebe da plaćaju podršku.

„Ne možete da dosegnete mnogo ljudi bez reklame, a da biste to omogućili morate da naplaćujete za program.“

„Ne vredi reklamirati program koji ljudi mogu da dobiju besplatno.“

Postoje razni oblici besplatnog ili veoma jeftinog publiciteta koji mogu da se iskoriste za informisanje velikog broja korisnika računara o nečemu kao što je GNU. Verovatno se može dopreti do većeg broja korisnika računara reklamom. Ako je ovo stvarno tako, posao koji reklamira uslugu umnožavanja i slanja GNU-a poštom za novac bi trebalo da bude dovoljno uspešan da isplati reklamiranje i stvori zaradu. Na taj način će ga plaćati samo korisnici koji imaju koristi od reklamiranja.

Sa druge strane, ukoliko mnogo ljudi dobije GNU od svojih prijatelja, i takve firme ne uspeju, ovo će pokazati da reklama nije bila stvarno potrebna za širenje GNU-a. Zašto zagovornici slobodnog tržišta ne puste slobodno tržište da o ovome samo odluči?(4)

„Mojoj firmi je za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom potreban vlasnički operativni sistem.“

GNU će izbaciti softver operativnih sistema iz sveta konkurencije. Nećete biti u mogućnosti da ostvarite prednost u ovoj oblasti, ali ni vaši konkurenti neće moći da ostvare prednost nad vama. Vi i oni ćete se takmičiti u drugim oblastima, zajednički napredujući u ovoj. Ako je vaša delatnost prodaja operativnog sistema, GNU vam se neće sviđati, ali to je vaš problem. Ako je vaša delatnost nešto drugo, GNU vas može spasti od uvlačenja u skupi posao prodaje operativnih sistema.

Voleo bih da vidim kako se izgradnja GNU-a podržava poklonima velikog broja proizvođača i korisnika, smanjujući troškove za sve.(5)

„Zar programeri ne zaslužuju nagradu za kreativnost?“

Ukoliko išta zaslužuje nagradu, onda je to doprinos društvu. Kreativnost može da predstavlja doprinos društvu, ali samo ako je društvu dopušteno da koristi njene rezultate. Ako programeri zaslužuju nagradu zbog stvaranja inovativnih programa, po nekoj analogiji zaslužuju i da budu kažnjeni ako sprečavaju korišćenje tih programa.

„Zar programeru ne bi trebalo dozvoliti da traži nagradu za svoju kreativnost?“

Nema ništa loše u želji da se rad isplati, ili traženja da se uveća nečiji prihod, sve dok se ne koriste destruktivna sredstva. Ali sredstva koja su danas uobičajena na polju softvera su zasnovana na destrukciji.

Izvlačenje novca od korisnika programa sprečavajući ih da ga koriste je destruktivno, jer ograničenja smanjuju dužinu korišćenja i broj načina na koji program može da se koristi. Ovim se smanjuje količina dobra koje čovečanstvo dobija od programa. Kada je namerno odlučeno da se ograniči, štetne posledice te odluke predstavljaju namernu destrukciju.

Razlog zbog kojeg dobar građanin ne koristi takva destruktivna sredstva da bi postao bogatiji je, što ako bi svi tako činili, svi bismo postali siromašniji usled međusobne destruktivnosti. Ovo je Kantovska etika ili Zlatno pravilo. Kako mi se ne sviđaju posledice koje bi usledile ukoliko bi svako nagomilavao informacije, moram da to shvatim kao pogrešno. Izuzetno, želja da se bude nagrađen za kreativnost ne opravdava lišavanje sveta u celini te kreativnosti ili njenog dela.

„Neće li programeri umreti od gladi?“

Mogao bih da odgovorim da niko nije primoran da bude programer. Većina nas ne može da zaradi novac za stajanje na ulici i kreveljenje. Ali, zauzvrat, mi nismo osuđeni da provedemo živote u stajanju na ulici i kreveljenju, i gladovanju. Jednostavno, radimo nešto drugo.

Ali to je pogrešan odgovor jer prihvata skrivenu pretpostavku onoga koji je postavio to pitanje da programerima neće biti isplaćen ni dinar bez vlasništva nad softverom. Sve ili ništa.

Međutim, pravi razlog zašto programeri neće umreti od gladi je što će još uvek biti moguće da budu plaćeni za programiranje, samo ne toliko kao sada.

Sprečavanje kopiranja nije jedina osnova za poslovanje zasnovano na softveru. To je najčešća osnova jer donosi najviše novca. Kad bi bilo zabranjeno ili odbijeno od strane kupaca, softverski posao bi prešao na druge načine organizacije koji se sada ređe koriste. Uvek postoje razni načini da se organizuje bilo koji posao.

Verovatno programiranje neće biti toliko unosno na novim osnovama kao što je sada, ali to nije argument protiv promene. Ne smatra se nepravdom visina sadašnjih plata prodavaca. Kada bi programeri isto toliko zarađivali, i to bi bila nepravda. (U praksi bi oni i dalje značajno više zarađivali.)

„Zar ljudi nemaju pravo da kontrolišu kako im se koristi kreativnost?“

„Kontrola nad korišćenjem ideja“ zapravo predstavlja kontrolu nad životima drugih ljudi, i obično se koristi da im zagorča život.

Ljudi koji su pažljivo proučavali pitanje prava intelektualne svojine(6) (na primer pravnici) kažu da ne postoje suštinska prava na intelektualnu svojinu. Vrste takozvanih prava na intelektualnu svojinu koje propisuje vlada su stvorene posebnim pravnim aktima u konkretne svrhe.

Na primer, sistem patenata je uspostavljen kako bi podstakao pronalazače da otkriju detalje svojih izuma. Njegov cilj je da pomogne društvu, a ne pronalazačima. Tada je životni vek patenta od 17 godina bio kratak kada se uporedi sa brzinom napretka tehnologije. Kako su patenti od značaja samo za proizvođače, za koje su cena i namera ugovora o licenciranju mali kada se uporede sa uspostavljanjem proizvodnje, patenti često ne čine mnogo štete. Oni ne smetaju većini pojedinaca koji koriste patentirane proizvode.

Ideja o autorskim pravima nije postojala u stara vremena, kada su tvorci često kopirali druge u neintelektualnim delima. Ova praksa je bila korisna, i bila je jedini način da njihova dela prežive, pa makar i delimično. Sistem autorskih prava je stvoren isključivo za svrhu podsticanja stvaranja. U domenu za koji je zamišljen — knjige, koje su ekonomično mogle da se kopiraju samo preko štamparske prese — on je činio malo štete, i nije predstavljao prepreku većini pojedinaca koji čitaju knjige.

Sva prava intelektualne svojine su samo licence koje daruje društvo, jer se mislilo, ispravno ili pogrešno, da će društvo kao celina od njih imati koristi. Ali u konkretnoj situaciji moramo da se zapitamo: da li je za nas bolje da dozvolimo takvo licenciranje? Za šta ovlašćujemo određenu osobu?

Današnji programi su veoma različiti od knjiga pre stotinu godina. Činjenica da je najlakši način da se program umnoži umnožavanje programa između bližnjih, činjenica da program poseduje i izvorni kod i objektni kod koji se razlikuju, i činjenica da se program koristi, a ne čita i ne uživa, se kombinuju, stvarajući situaciju u kojoj osoba koja nameće autorska prava šteti društvu kao celini i materijalno i duhovno, a to ne bi smela da radi bez obzira na to da li joj zakon to dozvoljava ili ne.

„Uz konkurenciju se bolje radi.“

Paradigma konkurencije je trka: nagrađivanjem pobednika, podstičemo svakoga da trči brže. Kad kapitalizam stvarno ovako funkcioniše, to je dobro, ali njegovi branioci greše u pretpostavci da on uvek ovako funkcioniše. Ako trkači zaborave za šta se nudi nagrada i namere da pobede po svaku cenu, oni mogu da razviju drugačije strategije, kao što je napadanje drugih trkača. Ako se trkači potuku, svi će zakasniti.

Vlasnički i tajni softver su moralni ekvivalenti trkača koji se tuku. Tužno je što je to tako, ali jedini sudija koji postoji se ne protivi tuči — on je samo propisuje („Na svakih deset metara protivnika možete da udarite jednom“). A trebalo bi da ih razdvoji i kazni za sam pokušaj tuče.

„Neće li svi prestati da programiraju bez novčanog podsticaja?“

U stvari, mnogi ljudi će programirati uz apsolutno nikakav novčani podsticaj. Programiranje nekima predstavlja neodoljivu fascinaciju, i to obično onima koji su u njemu najbolji. Ne manjka profesionalnih muzičara koji se bave muzikom, iako tako ne postoji nada da time zarade za život.

Ali, u stvari, ovo pitanje, iako često postavljano, nije primereno situaciji. Plaćanje programerima neće nestati, već će se samo smanjiti. Dakle, pravo pitanje je da li će iko programirati sa smanjenim novčanim podsticajem? Moje iskustvo pokazuje da hoće.

Preko deset godina mnogi od najboljih programera u svetu su radili u Laboratoriji za veštačku inteligenciju, za mnogo manje novca nego što su mogli da zarade bilo gde drugde. Ali su zaradili mnogo vrsta nenovčanih nagrada: na primer, slavu i zahvalnost. Osim toga, kreativnost je i zabavna, što je samo po sebi nagrada.

Ali, kada im je ponuđena prilika da obavljaju isti interesantan posao za mnogo novca, većina njih je napustila posao.

Ono što pokazuju činjenice je da će ljudi programirati i iz drugih razloga osim bogatstva; ali ako im se omogući i da puno zarade, to će očekivati i zahtevati. Organizacije sa niskim zaradama lošije prolaze od onih sa visokim zaradama, ali se to ne bi dešavalo ukoliko bi one sa većim zaradama bile zabranjene.

„Očajnički su nam potrebni programeri. Ukoliko oni zahtevaju da prestanemo da pomažemo bližnjima, moramo da ih poslušamo.“

Nikada nećete biti toliko očajni da poslušate ovakvu vrstu zahteva. Setite se: „Milione za odbranu, ali ni dinara za harač!“^[2]

„Programeri moraju nekako da zarađuju za život.“

Gledano na kratke staze, ovo je tačno. Međutim, postoje brojni načini na koje programeri mogu da zarade za život bez prodavanja prava na korišćenje programa. Taj način je sada uobičajen jer programerima i biznismenima donosi najviše novca, a ne zato što je jedini način da se zarađuje za život. Lako je naći druge načine ukoliko želite da ih nađete. Evo nekoliko primera.

Proizvođač koji napravi novu vrstu računara će platiti za prilagođavanje operativnog sistema novom hardveru.

Prodaja usluga obuke i održavanja može takođe da uposli programere.

Ljudi sa novim idejama bi mogli da raspodeljuju programe kao friver(7), tražeći priloge od zadovoljnih korisnika, ili prodajući usluge održavanja. Sretao sam ljude koji već uspešno rade na takav način.

Korisnici sa sličnim potrebama mogu da stvore korisničke grupe i plaćaju članarinu. Grupa bi sklopila ugovor sa programerskim firmama da pišu programe koje bi članovi grupe želeli da koriste.

Sve vrste izgradnje mogu se finansirati softverskim porezom:

Pretpostavimo da je svako ko kupi računar obavezan da plati x procenata cene za račun softverskog poreza. Vlada bi ovo davala agenciji kao što je NZS (Nacionalna zadužbina za softver) za pokrivanje troškova razvoja softvera.

Ali, ako kupac računara sam priloži za izgradnju softvera, bio bi izuzet iz plaćanja poreza. Mogao bi da uloži u projekat po svom izboru — često birajući ga jer se nada da će koristiti njegov rezultat kada on bude završen. Može da bude zaslužan za bilo koji iznos priloga do punog iznosa poreza koji je morao da plati.

Ukupni porez bi mogao da bude izabran glasanjem oporezovanih, i izvagan u skladu sa iznosom koji će im biti naplaćen.

Posledice bi bile sledeće:

• Zajednica korisnika računara bi podržavala izgradnju softvera.
• Ova zajednica bi odlučivala o tome koji nivo podrške joj je potreban.
• Korisnici koji posvećuju posebnu pažnju tome na koje projekte je potrošen njihov deo mogu ovo sami da izaberu.
  

Dugoročno gledano, oslobađanje programa je korak napred prema posleoskudičnom svetu, u kome niko neće morati da naporno radi samo da bi zaradio za život. Ljudi će moći da se posvete aktivnostima koje su zabavne, kao što je programiranje, posle provođenja neophodnih deset sati nedeljno na neophodnim poslovima kao što su zakonodavstvo, porodično savetovanje, opravka robota i istraživanje asteroida. Neće biti potrebe da se zarađuje za život od programiranja.

Mi smo već sada veoma smanjili obim posla koji celo društvo mora da obavi za celokupnu produktivnost, ali samo mali deo ovoga se pretvorio u slobodno vreme za radnike jer je neophodno mnogo neproduktivnih uz produktivne aktivnosti. Glavni uzroci ovoga su birokratija i izometrične borbe protiv konkurencije. Slobodni softver će veoma smanjiti ove otežavajuće okolnosti u proizvodnji softvera. Mi to moramo da uradimo, kako bi se tehnički dobici u produktivnosti pretvorili u smanjenje posla koji moramo da obavimo.

Fusnote

1. Ovde je izbor reči bio nepažljiv. Namera je bila da niko neće morati da plati za dozvolu da koristi sistem GNU-a. Ali reči ovo ne stavljaju do znanja, i ljudi ih često interpretiraju kao da neće morati ili će morati veoma malo da plate za primerke GNU-a. Ovo nikad nije bila željena zamisao. Kasnije, manifest pominje mogućnost postojanja firmi koje nude uslugu raspodele zarad profita. Kasnije sam naučio da pažljivo razlikujem „slobodno“ (engl. free) u smislu slobode i „besplatno“ (engl. free) u smislu cene. Slobodni softver je softver koji korisnici mogu da raspodeljuju i menjaju. Neki korisnici mogu da dobiju primerke besplatno, dok drugi plaćaju za dobijanje primeraka, i ako plaćanje pomaže unapređenju softvera, tim bolje. Bitno je da svako ko poseduje primerak ima slobodu da sarađuje u njegovom korišćenju sa drugima.
2. Ovo je drugo mesto na kome nisam pažljivo napravio razliku između dva različita značenja reči „slobodno“ (engl. free = „slobodno“ ili „besplatno“). Rečenica takva kakva je nije pogrešna — možete da nabavite primerke GNU-ovog softvera besplatno, od vaših prijatelja ili preko mreže. Ali ona navodi na pogrešan zaključak.
3. Danas postoji nekoliko takvih firmi.
4. Zadužbina za slobodni softver se 10 godina uglavnom finansira iz službe za raspodelu, iako je dobrotvorna organizacija, a ne firma. Možete i da naručujete stvari od ZSS-a.
5. Nekoliko računarskih firmi je 1991. sponzorisalo održavanje GNU-ovog prevodioca za Ce.
6. Osamdesetih još uvek nisam shvatao koliko je zbunjujuće govoriti o „pitanju“ „intelektualne svojine“. Taj izraz je očito nastao iz predrasude. Činjenica da on izjednačava mnoge različite zakone, koji pokreću sasvim različita pitanja, je tananija. Sada svima tražim da u potpunosti odbace izraz „intelektualna svojina“, kako ne bi nekoga naveli da zaključe da ovi zakoni čine jedno celovito pitanje. Način na koji se može biti jasniji je da se o patentima, autorskim pravima i robnim markama raspravlja odvojeno. Pogledajte dalje objašnjenje načina na koji ovaj izraz širi konfuziju i dvosmislenost.
7. Naknadno smo naučili da razlikujemo „slobodan softver“ i „friver“. Izraz „friver“ označava softver koji možete da ponovo raspodeljujete, ali obično vam nije dozvoljeno da ga proučavate i menjate njegov izvorni kod, pa većina frivera nije slobodan softver. Pogledajte stranicu „zbunjujuće reči i sintagme“ za više informacija.
   

Primedbe prevodioca:

1. Ova napomena se odnosi na englesku verziju. [SR]
2. Poznata izjava Tomasa Džefersona. [SR]
   

Izvor: www.gnu.org

Ričard Metju Stalman
 

Ričard Metju Stalman (često navođen kao RMS) (rođen 16 marta, 1953) je osnivač pokreta slobodnog softvera, GNU projekta, i Fondacije za slobodan softver. Dokazan programer, njegova glavna dostignuća uključuju Emacs (kasnije GNU Emacs), GNU C kompajler, i GNU debager. Takođe je autor GNU GeneralPublic License (GNU GPL or GPL), najupotrebljivanije licence slobodnog softvera, koja je započela copyleft koncept. 

  Još od sredine -1990-ih, Stalman je uloljio većinu svog vremena u političkim kampanjama, zagovornik slobodanog softvera i vodeći kampanje protiv softverskih patenata i proširavanja zakona o kopirajtu. Vreme koje provodi programirajući posvećuje razvoju GNU Emacs-a. Zarađuje bivajući plaćen za otprilike pola predavanja koja održi. 

  Slika Ričarda Stalmana sa korica O'Reilly knjige Borba Ričarda Stalmana za slobodan softver od Sem Vilijamsa (2002).

Biografija 

Stalman je rođen u Menhetnu to Alice Lippman. Njegov prvi kontakt sa računarom je bio tokom završne godine srednje škole tokom 1969. Zaposlilo se u IBM New York Scientific Center, Stalman je proveo leto nakon završetka srednje škole pišući svoj prvi program, predprocesor za PL/I programming language programski jezik na IBM 360. Kasnije je rekao: "Najpre sam ga napiso u PL/I, zatim sam ga ponovo počeo u asembleru kada je PL/I program postao prevelik da stane u računar".

Istovremeno je bio i dobrovoljni asistent u laboratoriji katedre za biologiju pri Rockefeller University Rokfeler univerzitetu. Iako mu je karijera već krenula u pravcu matematike i fizike, njegov analitički um je impresionirao upravnika laboratorije tako da je nekoliko godina nakon odlaska na koledž, njegova majka primila telefonski poziv. Ona se priseća: "Bio je to profesor sa Rokfeler univerziteta". "Želeo je da sazna kako je Ričardu. Bio je iznenađen kada je saznao da se bavi računarima. Uvek je mislio da će Ričard imati uspešnu karijeru kao biolog."

U junu 1971, kao brucoš na Harvard University Univerzitetu Harvard (diplomirao sa BA iz Fizike tokom 1974), Stalman postaje programer na MIT-u Laboratoriju za veštačku inteligenciju, gde postaje deo hakerske zajednice. Tokom ovih godina bio je poznatiji po svojim inicijalima - "RMS". U prvom izdanju Hakerskog rečnika, je napisao, "'Ričard Stalman' je samo moje zemaljsko ime; možete me zvati 'rms'.

Propadanje hakerske kulture MIT-a 

Tokom 1980s osamdesetih, hakerska zajednica u kojoj je Stalman živeo je počela da se razuđuje. Pojava "portabilnog softvera" — softvera koji se može pokrenuti na različitim računarima — zančilo je da mogućnost da korisnici priloagođavaju i dele softver koji dolazi sa računarom predstavlja problem u biznis modelu proizvođača računara. Ne bi li sprečili da se njihov softver koristi na računarima drugih proizvođača prestali su da distribuiraju izvorni kod i počeli su da ograničavaju kopiranje i redistribuciju svog sofvtera zaštićujući ga autorskim pravima. Takav softver je postojao i ranije, ali više se od njega nije moglo pobeći. 

U 1980 Ričard Grinblat, jedan od hakera u laboratoriji za veštačku inteligenciju, je osnovao Lisp Machines Incorporated da bi prodavao Lisp machines, koje su on i Tom Knight Tom Najt napravili u laboratoriji. Grinblat je odbio spoljašnje investicije, verujući da bi se dobici ostvareni prodaje mašina mogli uložiti u dalji rast kompanije. Nasuprot tome, Russ Noftsker i drugi hakeri su verovali da je doniranje od strane venture-capital bolji prilaz. Kako nije moglo doći do dogovora, većina preostalih džakera iz laboratorije je osnovalo Symbolics. Symbolics je zaposlio većinu preostalih hakera koji su zatim napustili laboratoriju. Symbolics je naterao Grinblata da da otkaz citirajući polisu MIT-a. Iako su obe kompanije potvrdile proprietary software vlasnički softver, Stalman je verovao da je LMI, za razliku od Symbolics-a, pokušao da izbegne rasturanje laboratorije. 

Tokom dve godine, od 1982 do kraja 1983, Stalman je samostalno uložio trud da spreči programere Symbolics-a da dobiju monopol na kompjutere laboratorije. Do tog vremena, je već bio poslednji haker svoje generacije u laboratoriji. Odbio je budućnost u kojoj bi morao da potpiše ugovor o neotkrivanju i da čidi druge stvari koje bi smatrao izdajom svojih principa, i odabrao je da svoj rad deli sa drugima za šta je smatrao da je u duhu klasične naučne saradnje. 

Stalman tvrdi da korisnici softvera trba da imaju slobodu — naročito, slobodu da "dele sa svojim komšijom" da budu u mogućnosti da uče i čine promene na softveru koji koriste. Stalno je govorio da su pokušaji proizvođača vlasničkog softvera da zabrane ovakve stvari "asocijalni" i "neetički". Fraza "softver želi da bude slobodan" se često pogrešno pripisuje njemu, ali Stalman tvrdi da je ovo pogrešno tumačenje njegove filozofije. Takođe tvrdi da je sloboda bitna zbog dobrobiti korisnika i društva u celini, a ne samo zato što može da vodi boljem softveru. Disledan tome, u januaru 1984, daje otkaz u MIT-u da bi svo vreme posvetio GNU projektu, koji je najavio u Septembru 1983. Nije završio doktorske studije, ali je nagrađen sa četiri počasne doktorske titule. 

Osnivanje GNU-a 

1985e, Stalman je objavio manifestGNU-a, koji prikazuje njegovu motivaciju za kreiranje slobodnog operativnog sistema pod nazivom GNU, koji bi bio kompatibilan sa Unixom. Ime GNU je recursive acronym rekurzivni akronim za GNU's Not Unix. Ubrzo nakon toga, objedinjuje neprofitnu organizaciju Free Software Foundation (FSF) za zapošljavanje programera slobodnog softvera i za pružanje legalne infrastrukture za zajednicu slobodnog softvera.

U 1985oj, Stalman je izumeo i popularizovao koncept copyleft, legalan mehanizam za zaštitu prava na modifikaciju i redistribuciju slobodnog softvera. Prvi put je uključen u GNU Emacs General Public License, a 1989e je objavljena i prva GNU General Public License nezavisno od programa. Do tada je bio završen dobar deo GNU sistema, sa primetnim nedostatkom kernela. Članovi GNU projekta su započeli kernel pod nazivom GNU Hurd 1990-e, ali je riskantna odluka o dizajnu se pokazala kao loša, razvoj Hurda je bio spor. 

Napravivši softverske alatke potrebne za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat (GPL), Stalman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta. 1991e, jedan takav nezavisan projekt je izrodio Linux kernel. On je mogao biti kombinovan sa GNU sistemom i tako da čini potpuni operativni sistem. Većina ljudi koristi ime Linuks da bi se obratili kombinaciji Linuks kernela i GNU sistema, što neki vide kao nepravedno umanjenje značaja GNU projekta. 

Terminologija 

Stalman smatra za veoma važno koje reči ljudi koriste kada pričaju o vezi softvera i slobode. Naročito, i stalno moli ljude da kažu "slobodan softver", "GNU/Linuks", i da izbegavaju termin "Intelektualna svojina". Njegovi zahtevi da ljudi koriste određene termine i njegov stalni trud da objasni ljudima važnost terminologije su izvor stalnog neslaganja među nekim delovima zajednice slobodnog i otvorenog softvera.  

Jedan od njegovih uslova da da intervju novinaru jeste da se novinar složi sa određenom terminologijom. Ponekada čak zahteva od novinara da pročita delove GNU filozofije pre intervjua, "zarad efikasnosti" ovim stilom je zaradio reputaciju da je "težak za održavanje". Poznato je i da je odbijao pozive da drži govor usled neslaganja sa terminologijom.

Slobodan softver 

Stalman prihvata termine kao LibreSoftware, FLOSS (free/libre/open-source software), i "neokovan softver", ali mu se više sviđa "free software" jer je puno energije uloženo u taj izraz. (Sa sličnim razlozima zagovara termin "vlasnički softver" pre nego "softver zatvorenog koda", kada se govori od softveru koji nije slobodan.) 

Termin "slobodan softver", ipak, može značiti "softver bez ograničenja" ili "besplatan softver" ili oba. Tokom godina ljudi su se trudili da nađu neki intuitivniji i nedvosmislen termin. Videti gratis versus libre i open source software. 

Stalman se protivi da termin "otvoreni kod" zameni ternin "slobodan" jer, po njemu, on krije cilj slobode. On odbija intervjue za priče koje bi njegov rad označile sa "otvoreni kod", tvrdeći da bi se time pogrešno predstavili njegovi pogledi. 

GNU/Linuks 

Za više informacija pogledajte članak GNU/Linux naming controversy.

Stalman je zahtevao da se termin GNU/Linuks koristi kada se pominje operativni sistem napravnjen kombinaciom nekompletnog GNU sistema i Linuks kernela. Tvrdi se gubi veza između filozofije GNU projekta i njegovog softvera kada ljudi tu kombinaciju nazivaju "Linuks".

Prava na kopiranje, patenti i oznake 

Stalman tvrdi da je izraz "intelektualna svojina" skovan da bi zbunio ljude, i da se koristi da bi sprečio intelektualnu raspravu o zakonima koji je se tiču spajajući oblasti zakona koji nemaju ništa zajedničko. Iako nije pravnik, on kaže da je pozivanje na ove zakone kao "vlasničke", termin odbija slušaoca kada razmišlja o tome šta da radi sa ovim problemima. 

"Ovi zakoni su se pojavili odvojeno, razvijani su nezavisno, pokrivaju različite aktivnosti, imaju drugačija pravila i uzorkuju različite primene. Zakon o pravu na kopiranje je napravljen da bi promovisao autorstvo i umetnost, i pokriva detalje rada vezanih za umetnost. Zakon o patentima je napravljen da bi ohrabrio objavljivanje ideja, za cenu ograničenog monopola na ove ideje -- cena koja je vredna plaćanja u nekim oblastima ali ne i u drugim. Zakon o oznakama nije namenjen promociji poslovnih aktivnosti, nego jednostavno omogući da kupci znaju šta kupuju".

Terminološki problemi manjeg značaja 

Stalman je preporučio izbegavanje termina koji navode na pogrešan zaključak i korišćenje drugih, naročito: 

• "Patant za softverske ideje" bolje nego uobičajeni izraz "softverski patent", tvrdeći da kasniji daje pogrešan utisak da patent pokriva ceo softver.

• "(UFO) Uniform Fee Only" kao zamenu za "(RAND) Reasonable And Non-Discriminatory", tvrdeći da obavezna autorska prava bilo koje vrste vrše diskriminaciju slobodnog softvera jer distributeri slobodnog softvera ne mogu da izbroje broj kopija koji se koristi. (Ova briga muči veći deo zajednice slobodnog i otvorenog softvera, ipak Stalmanov termin nije u široj upotrebi.)

• Izbegavanje izraza "piraterija" za delo kopiranja informacije , tvrdeći da je izraz "piraterija" označava čin pljačkanja i porobljavanja na moru, i da se taj termin zloupotrebljava od strane današnjih korporacija ne bi li time dali veći začaj činu kopiranja softvera i drugih neopipljivih stvari. 

•  "Corrupt discs" ili "Fake CD's" umesto Compact Discs za digitalne audio diskove koji koriste neku tehnologiju za sprečavanje kopiranja, tvrdeći da oni krše standard po Crvenoj Knjizi primećujući da se u poslednje vreme takvi diskovi štampaju bez logoa "Compact Disc".

• "Treacherous Computing" pre nego "Trusted Computing", tvrdeći da to ograničava slobode korisnika. 

• "Digital Restrictions Management" pre nego "Digital Rights Management" 

Pogledati: "Words to avoid" stranicu na veb sajtu GNU-a. 

Govori 

Još od ranih -1990e devedesetih, većinu svog vremena je proveo kao political campaigner učesnik u političkim kampanjama. Naslovi tri govora koje najčešće drži su"GNU projekat i Pokret slobodnog softvera", "Opasnost od softverskih patenata", i "Autorska prava i zajednica u vremenu računarskih mreža". Dao je i puno izjava na konferencijama , uključujući i prvu Wikimania konferenciju u 2005oj. 

  Ričard stalman drži govor o "Autorskim pravima i zajednici" na Vikimaniji 2005

Kritike 

Stalmana često opisuju kao osobu sa kojom je jako teško raditi. Tim XEmacsa, posebno, ga je napravio listu konkretnih zamerki na rad sa Stalmanom koje su ih primorale da odvoje projekat. Ove žalbe uključuju kritike tehnološke prorode i one koje se tiču međuljudskih odnosa, posebno izdvajaju da je Stalmanov stav ka kompromisu motivisan više politikom nego željom da se dođe do najboljeg tehničkog rešenja. Jamie Zawinski je objavio arhivu e-mejlova koji se tiču istorije razdvajanja između Emac-a i XEmac-a. On citira nedostatke dizajna Emac-a i Stalmanove nesposobnosti da zastupa rad. Stalman, s druge strane, opisuje tim XEmac-a kao nekooperativan. Ulrich Drepper je zapisao svoje žalbe na Stalmana u release notes za glibc 2.2.4, gde ga optužuje za pokušaj "nasilnog preuzimanja" projekta.

Za više informacija pogledajte članak GNU/Linux naming controversy.

Stalmanovo insistiranje na korišćenju izraza "GNU/Linuks" neki opisuju kao samoživost, na primer Linus Torvalds ga je nazvao "jednostavno besmislenim". 

Sporedno 

• Stalman je autor pesme Free Software Song. 

• Stalman je ljubitelj naučne fantastike i povremeno odlazi na konvencije.

• Stalman je POSIX-u (Portable Operating System Interface) dao ime.

• 1977. Stalman je objavio i algoritam za veštačku inteligenciju sistem za održavanje istine nazvanom dependency-directed backtracking. Rad je uradio zajedno sa Gerald Jay Sussmanom. Na taj račun se i šali: "Ovime kompjuter može da izbegne eksploziju kada mu postavite kontradiktorno pitanje".

• Kada je upitan ko su mu bili uzori, odgovorio je da se divi Martin Luter Kingu mlađem, Nelson Mendeli, Aung San Suu Kyi, Ralph Nader, i Dennis Kucinich. Takođe kaže: "Poštujem i Franklin D. Roosevelt i Winston Churchill, i ako se ne slažem sa svime što su uradili."

• Stalman nikada nije naučio programski jezik Java. Malo je programirao na Javi (ostrvo), ali je koristio programski jezik C i Lisp programming language. 

• Stalman nije učestvovao u kontrakulturi tokom šezdesetih, ali nalazi da je njeno odbijanje bogadstva životna inspiracija.

• Stalman je GNU Hurd kernel naipre nazvao "Alix" po tadašnjoj devojci, koja je održavala Unix sisteme i rekla prijatenjima "Trebalo bi da nazovu kernel po meni."

• Stalman tečno govori engleski i francuski, skoro tečno i španski, i snalazi se sa indonežanskim. Učio je latinski, kineski, mađarski i navaho, ali nije dostigao nivo da komunicira na tim jezicima. Smatra da je jezikom ovladao kada može da smišlja dosetke na tom jeziku.

• Tokom 2004. kada su ga pitali, preporučio je ljudima Hugo Chaveza, i da glasaju "Ne" na venecuelanskom referendumu o opozivanju, 2004. 

• Dokumentarni film Revolution OS sadrži intervjue sa Stalmanom.

• Bio je i tema, neki kažu i pokretač mnogih strasnih rasprava.

• Stalman je osnovao i League for Programming Freedom Ligu za Programersku slobodu 1989. da bi se borio protiv softverskih patenata i interface copyright autorskih prava na grafičkim interfejsima. Liga nikada nije dostigla jačinu kojoj se Stalman nadao i vremenom je postala neaktivna.

• Tokom 1999. Stalman je pozvao na razvoj besplatne internet enciklopedije tako što bi svi ljudi pisali članke. Pogledati: GNUPedia.

• Stalman ne ume da pliva.

•  Stalman je u savetodavnom odboru teleSURa,  južnoameričke televizijske stanice.

• Linus Torvald je rekao: “Razmišljajte o Stalmanu kao o vrhunskom filozofu, a o meni kao inženjeru.”

• Stalman je napravio Emacs editor; čiju je popularnost delio i drugi editorvi, koji je prizvao i ratove editora; Stalman na ovo regaovao šaljivo proglašivši sebe za "St. Ignucius" / "St. IGNUcius" (Church of Emacs). 

• Godinama je Stalmanov nalog na računarima Fondacije za Slobodan Softver imao praznu lozinku, jer Stalman veruje u što manje ograda moguće. Ovako je svako mogao da koristi Stalmanom nalog u bilo koje svrhe. Rastom popularnosti interneta i rastom vandalizna i hakovanja sa sistema FSFa bio je primoran da koristi tajnu lozinku. 

 

Ričard Metju Stalman

 

 'LiBRE! časopis broj 02'

  Dostupan je drugi broj časopisa LiBRE! Uspeli smo da i ovo izdanje pripremimo u
roku od mesec dana. Novina je što je sada časopis dostupan i u višoj
rezoluciji. Tim je opet proširen, a nadamo se da je to primetno i po sadržaju
i po izgledu.
Posetite https://libre.lugons.org i preuzmite nov broj.

Možete pogledati poslednji post na
https://libre.lugons.org/index.php/2012/07/libre-casopis-broj-02/

Primili ste ovu poruku jer ste tražili da budete obavešteni o novim
dogadjajima.
Srdačan pozdrav,
LiBRE!

Kreator Linuxa kaže da je Nvidia najgora kompanija

Kompanija Nvidia je uspela da napravi mnogo prijatelja, ali je sa druge strane uspela mnogima i da "stane na žulj", i to tamo gde baš i nema mnogo smisla za tako nešto. Tvorac Linux open source softvera Linus Torvalds nedavno je (14. juna) izneo svoje mišljenje o Nvidiji koje je donelo dosta polemika. On je na jednoj javnoj prezentaciji optužio Nvidiju da je kriva za neuspeh isporučivanja drajvera za Linux. Tom prilikom on je ovu kompaniju nazvao "najgorom kompanijom ikada", a koliko je bio iznerviran govori i činenica da je završio svoj govor sa rečima "Nvidia: F*** You!".

Nije se ustručavao ni da pokaže srednji prst ka Nvidiji tom prilikom, a njegov komentar možete videti negde oko 49-og minuta videa u prilogu koji prikazuje njegov nastup. Dakle Nvidia radi odličan posao kada su u pitanju drajveri za Windows RT, dok joj prema rečima Torvaldsa nedostaje prijateljstvo prema open-source Linux zajednici.


Video prilozi

Prvi broj časopisa LiBRE je objavljen! 

Časopis o slobodnom softveru

Nakon što je nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru preuzet u preko 2000 primeraka, prepoznali smo želju zajednice da čita i saznaje novosti iz jednog ovakvog časopisa i održali smo reč da ćemo za mesec dana objaviti sledeći, prvi broj.

Naš tim je tim volontera, entuzijasta i zaljubljenika u slobodu, okupljenih oko zajedničke ideje. Radili smo punom parom u proteklih mesec dana kako bi prvi broj časopisa LiBRE! obradovao sve zainteresovane i postao dostupan svima.

Preuzmite besplatno već danas prvi broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru sa našeg sajta: https://libre.lugons.org

LiBRE! tim 

Novosti u vezi FLOSS magazina Libre

Ćirilica:
Уводимо нову рубрику у часопис већ од првог броја, која ће да се бави активностима FLOSS заједница из земље и окружења (предавања, промоције, окупљања и сл.). [Када кажемо земље из окружења мислимо пре свега на земље бивше СФРЈ]. Радни назив ове нове рубрике је LoCo scena (LoCo→Local Community). Међутим, нешто нам се и не свиђа овај радни назив па смо у потрази за новим у коме ће да фигурише израз ЛоЗа (од Локална/е Заједница/е). Покушавали смо на синоћњем састанку да се договоримо о коначном имену ове рубрике и дошли до идеје ЛоЗа у региону. Међутим, осим што нас је ново име асоцирало на ракију, до коначног решења нисмо успели да дођемо. :) Зато смо одлучили да затражимо помоћ од вас. Шаљите овде у теми ваше предлоге о томе како бисте волели да се зове нова рубрика у часопису а чије су карактеристике горе наведене. Рок за уважавање предлога је петак, 08.06.2012. у 20:00 часова. Уколико се питате зашто је рок овако мали, оправдаћемо вашу сумњу, први број ускоро стиже!

ЛиБРЕ! тим

Latinica:
Uvodimo novu rubriku u časopis već od prvog broja, koja će da se bavi aktivnostima FLOSS zajednica iz zemlje i okruženja (predavanja, promocije, okupljanja i sl.). [Kada kažemo zemlje iz okruženja mislimo pre svega na zemlje bivše SFRJ]. Radni naziv ove nove rubrike je LoCo scena (LoCo→Local Community). Međutim, nešto nam se i ne sviđa ovaj radni naziv pa smo u potrazi za novim u kome će da figuriše izraz LoZa (od Lokalna/e Zajednica/e). Pokušavali smo na sinoćnjem sastanku da se dogovorimo o konačnom imenu ove rubrike i došli do ideje LoZa u regionu. Međutim, osim što nas je novo ime asociralo na rakiju, do konačnog rešenja nismo uspeli da dođemo. :) Zato smo odlučili da zatražimo pomoć od vas. Šaljite ovde u temi vaše predloge o tome kako biste voleli da se zove nova rubrika u časopisu a čije su karakteristike gore navedene. Rok za uvažavanje predloga je petak, 08.06.2012. u 20:00 časova. Ukoliko se pitate zašto je rok ovako mali, opravdaćemo vašu sumnju, prvi broj uskoro stiže!

LiBRE! tim

https://libre.lugons.org/

Nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru je objavljen!

Nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru je objavljen!

Sa ponosom vam predstavljamo nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru. Svoj novi časopis o slobodnom softveru preuzmite besplatno već danas u sekciji za preuzimanje na našem sajtu: https://libre.lugons.org/.

Nulti broj LiBRE! časopisa je probni broj koji je poslužio LiBRE! projektnom timu da se organizuje i uhoda u ovaj volonterski posao, kao i da napravi internet infrastrukturu neophodnu za dalji prijatan rad u ovom projektu.

Pozivamo vas da nam iznesete sve komentare u vezi LiBRE! časopisa o slobodnom softveru, pozitivne a još poželjnije negativne, kako bi ovaj časopis ubuduće bio što bolji. Takođe pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže u ovom projektu i svojim ličnim radom doprinesu da časopis bude kvalitetniji, raznovrsniji, lepši i redovniji. Svi novi članovi projektnog tima su dobrodošli. Za više informacija o tome kako možete da nam se pridružite pogledajte sekciju "Pridruži se" na našem sajtu.

Ovom prilikom takođe želimo da se zahvalimo svim ljudima koji su na bilo koji način doprineli da ovaj časopis ugleda svetlost dana.

LiBRE! tim

 

Mint Srbija okupljanje članova!

Okupljanje Linux korisnika u Beogradu, Sava Centar 29.04.2012. početak u 13:00h.

O čemu se radi?
Opušteno okupljanje uz ćaskanje i piće. Priča je skroz neformalna i bez neke utvrđene tematike. Linux je tu više kao neka spojnica koja nas povezuje, nego obavezna tematika.

Prisutni?
Za sada je dolazak potvrdilo preko 30 ljudi.
Pored organizatora LinuxMint Srbija biće prisutni i ljudi iz Slackware Srbija, Ubuntu Srbija, Linux udruženja građana Novog Sada i mnogi drugi.
Takođe očekujemo prijatelje iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske…

Gde se održava?
Okupljanje i druženje se održava u kongresnoj sali Sava Centra 29.04.2012. u Beogradu sa početkom od 13:00h u koktel varijanti i opuštenoj atmosferi. Ulaz u sava centar je iz ulice Milentija Popovića, u svakom slučaju biće postavljeni putokazi kao sali u kojoj je organizovano koktel okupljanje, veoma je lako za nalaženje.

Plan i program?
Plan i program za ovo okupljanje će biti sadržan u vidu uvodne reči Dobrodošlice organizatora kao i prijatelja zajednice. Ostatak dana je slobodan za grickalice, piće, pričanje, upoznavanje.

Ne koristim Linux ali bih došao na okupljanje?
Svi ljudi dobre volje su dobrodošli na okupljanje i upoznavanje.

Koga da kontaktiram za više informacija?
Za sve dodatne informacije vezane za okupljanje, lokaciju, pitanja, sugestije, saveti najbole je obratiti se na forumu direktno na privatne poruke, korisniku Vladimir ili Icy_Blue, na mejlove ili na kontakt telefone.
Osobe koje možete kontaktirati su:

Vladimir Kramar
info AT mint-srbija.com
+381(0)62 490 408

Iva Balabanovič
iva AT mint-srbija.com
+381(0)60 577 8803


Nadamo se velikom odzivu i dobrom druženju!


Autor: Vladimir Kramar
Izvor: portal Mint Srbija
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


U vreme pisanja članka dolazak su potvrdil njih 30, sada je ta cifra 120 a možda i veća.
Skup će biti održana kako je navedeno u Sava Centru, tačnije u japnaskom salonu.
Galerija Japanskog salona.


Tema o skupu na Mint Srbija zajednici

Adobe prestaje sa Flash podrškom za Linux

Adobe je objavio da više neće biti novih izdanja Flash Playera za Linuks posle verzije 11.2. Srećom, postoji rešenje u vidu Google Pepper API dodatka.

Korisnici Linuxa koji koriste Google Chrome pregledač i dalje će imati podršku Flash Playera, dok Google za kraj godine najavljuje početak uvoženja podrške nove Pepper verzije Flash playera u Google Chrome.

U svom kratkom obraćanju Adobe je napisao: “Flash Player za Linux posle verzije 11.2 biće dostupan samo u obliku “Pepper” API kao deo Google Chrome-a i neće više biti dostupan za preuzimanje direktno sa Adobe stranica.”

Adobe ipak ne pravi nagli prelazak, pružaće svoju bezbednosnu podršku verziji 11.2 još narednih 5 godina.

Zamerka na Pepper

U toku je promovisanje Pepper API kao spasonosnog rešenja zamene za Flash Player, ali jedna zamerka stoji. Ovo rešenje dostupno je samo ukoliko koristite Google Chrome (kažu “za sada”). Mozilla, kompanija koja stoji iza Firefoxa, ne planira da u svoj pregledač doda ovaj dodatak. Pepper će se uvesti u verzije Google Chrome za Windows i OS X, ali će Adobe nastaviti sa pružanjem podrške Flash Playera za ove dve platforme kao i do sada.

Još jedan uspeh domaće Linuks zajednice

Pre nekoliko dana pažnju mi je privukao mail koji sam dobio kao član jednog od domaćih foruma posvećenih Linux operativnom sistemu. Mail u kome stoji obaveštenje da se forum gasi zbog neaktivnosti posetilaca/članova, obaveza administratora… Razloga je bilo dosta, ali sama poruka da se još jedan od malobrojnih foruma koji su posvećeni tematici „onog drugog sistema koji nije Windows“ gasi je za mene bila poražavajuća i na neki način tužna.

Sve je tada upućivalo na to da se domaći forum posvećen Slackware Linux distribuciji (za one koji ne znaju, jedna od prvih Linux distribucija uopšte) gasi i nestaje… sve je tada upućivalo na to da će portal i forum Slackware Srbija prestati da postoji, nestati i ostati samo u sećanju malobrojnih posetilaca i zaljubljenika u ovu distribuciju… Ipak, nakon nekoliko dana desilo se nešto veoma neobično… da verujem u čuda, ovo što se desilo nazvao bih upravo takvim imenom. Na jednom od najvećih foruma na našim prostorima, veoma ozbiljnom, kvalitetnom i sadržajno neprevaziđenom forumu kod nas, pojavila se iskra nade. Pojavila se inicijativa da se forum Slackware Srbija održi i da opstane… inicijativa je potekla od grupe Linux korisnika sa MyCity foruma.

Ideja je vrlo brzo prihvaćena, počelo se o tome pričati, razvijena je veoma zanimljiva diskusija i na forumu kome je pretio kraj. Javio se veliki broj starih članova, aktiviralo se i nekoliko novih ljudi, svi do jednog su pokazali veliku želju da kraj Slackware Srbije ipak postane novi početak. Probudili su se uspavani, vratili oni za koje smo mislili da su potpuno napustili forum, i za prethodnih nekoliko dana završen je lavovski deo posla. Uz ogromnu i nesebičnu pomoć Predraga Damnjanovića (Peca na MyCity-ju), vlasnika i glavnog administratora na MyCity forumima koji je ustupio domen i hosting i pružio stručnu pomoć oko prebacivanja portala i foruma na novu lokaciju u veoma kratkom roku dovedeno na svoje mesto.

„Ponovo radi bioskop“ bila je jedna od prvih tema na novom portalu i krilatica koja je zaplovila domaćim internet vodama, pojavila se na Tweeter i Facebook mrežama, i ubrzo vratila osmeh na lice svima koji su bili zabrinuti za sudbinu Slackware Srbija foruma.

Meni lično sve ovo mnogo znači. Sve što se u ovih nekoliko dana izdešavalo pokazuje koliko volja i entuzijazam pojedinca mogu da budu veoma jak impuls i zamajac celoj zajednici. Ponovo verujem da se sve može kad se hoće… bez obzira na ovo hladno vreme i sneg, meni je u srcu i mislima sunce, +30 i veseli cvrkut ptica.  

Da, Božić Bato, verujem ja i u tebe još uvek. Molio bih te da pročitaš taj mail koji sam ti poslao malopre… ništa strašno, nemam ja mnogo želja na tom spisku, a kao što vidiš jedna je već ispunjena :)

Portal Slekver Srpske zajednice
Forum Slekver Srpske zajednice

Храм Светог Василија Остршког у Краљеву

Идеја о зидању храма стара је дуже времена. Темељи су освештани 1990, Храм је освештан 2004. године иако потпуно недовршен.

Пошто се радови изводе и даље, молимо Вас да нам помогнете у границама Ваших могућности, како у самом Храму који је отворен сваког дана од 8 до 16,30 часова или на рачун број 355-1132951-58 (Вовођанска банка.Краљево).

                                                                                                                                                 Одбор    

                                                                                                                                                  

Najveća bitka u istoriji čovječanstva - Kurska bitka

Iako mnogi zapadni istoričari, čak i dosta naših pokušavaju da umanje značaj pobede ruske vojske kod Kurska u leto 1943 god, i potpuno nepravedno marginalizuju tako veliku žrtvu Rusije u borbi protiv Hitlerove Nemačke (ta bitka je sasvim sigurno ključna za slom Vermahta i Hitlerovog sna o hiljadugodišnjem Rajhu)....treba istaći da je to bila najveća bitka u istoriji čovečanstva ikad vođena.



U stepama, poljima i plavom ruskom nebu (od 5.jula do 23. avgusta 1943.) sudarilo se više od četri miliona vojnika koji su se borili na život i smrt, upotrebljeno je oko 70 hiljada topova i minobacača, više od 13 hiljada tenkova i samohodnih oruđa i preko 12 hiljada aviona.Nemci su na frontu angažovali u raznim etapama bitke oko 100 divizija.

U toku ruske ofanzive , razbijeno je 30 nemačkih divizija, od kojih je sedam bilo tenkovskih i motorizovanih. Nemci su ovde izgubili oko 500 hiljada ljudi, oko 1.500 hiljada tenkova, 3 hiljade topova i više od 3.700 hiljada aviona.

U prvoj etepi bitke, nemačka Luftvafe je dominirala nebom i ruske jedinice, posebno tenkovske divizije su bile na udaru bombardera i trpile veće gubitke. Malo po malo ruski Jakovi su počeli da uzimaju prevlast i čiste nebo nad kurskom potkovicom, olakšavajući tako kopnenim snagama da napreduju u strahovitoj kontraofanzivi.

I u vazduhu je pravi pakao. Nemački avioni nasrću u talasima pokušavajući da zbrišu odbranu 203. puka. Ali na njih se okomljuju lovci sovjetske 8. gardijske lovačke divizije (iz sastava 2. vazduhoplovne armije). Pilot, poručnik Aleksej Gorovec, čini podvig koji će ući u anale svih borbi u vazduhu. Njegov avion je bio malo zaostao za grupom sovjetskih lovaca. Odjednom je Gorovec primetio grupu od oko 20 nemačkih bombardera, koji su leteli da bombarduju položaje 203. puka. Kako u njihovoj blizini nije primetio lovce iz pratnje, odlučio je da ih napadne. Mitraljeskim rafalom oborio je prvi avion. Zatim su na zemlju pali drugi i treći. Za tili čas, na zemlji se našlo sedam nemačkih aviona, a nešto kasnije oborio je još dva. Zanet borbom nije primetio kako mu se odozgo približavaju četiri nemačka lovca. Snage su bile nejednake, i Gorovec je pogođen obrušavajući svoj zapaljeni avion na tenkovsku kolonu...odvodeći u smrt još fašista.

To je bio jedini pilot na svetu koji je u jednoj borbi oborio devet neprijateljskih aviona. Posmrtno mu je dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.


Dešavalo se da u vazduhu po nekad bude nekoliko stotina aviona istovremeno a da polovina skoro bude oborena.

Pored toga što je bitka kod Kurska bila najveća kopnena, može se takodđe reći da je bila i najveća vazduhoplovna bitka ikad vođena po broju angažovanih aviona .

Rusi su izgubili oko 80 hiljada boraca a taj podatak je objelodanjen 1991 god, jer se sa ruskim gubicima u hladnoratovskom periodu mnogo špekulisalo.

U knjizi „Spaljena zemlja“ , objavljenoj 1970 god. zapodnonemački istoričar P.Karel kaže: „...pobeda Rusa kod Kurska označila je preokret u ratu, i dve godine kasnije neposredno dovela do pada Hitlera, zauzimanja Berlina i poraza Nemačke, izmenivši samim tim oblik čitavog sveta“.

Hardver

Procesor

Procesor (u stvari kratak oblik za reč mikroprocesor, koji se često zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja središnji sastavni deo PC računara. Ova vitalna komponenta je na neki način odgovorna za sve što radi PC računar, pa je slobodno možemo nazvati srcem, ili mozgom računara, kako god vam je draže.
Procesor pored ostalog određuje, u najmanju ruku delimično, koji operativni sistemi će se upotrebiti, koji softverski paket može da radi na PC računaru, koliko mu je električne energije potrebno i koliko će sistem biti stabilan. Procesor takođe uglavnom određuje i koliko će ceo sistem da košta: što je procesor noviji i moćniji, mašina će biti skuplja.
Jasno je da brzina, odnosno radni takt procesora, povećava njegovu sposobnost obrade podataka. Sve što je veći takt, više instrukcija u jedinici vremena se može izvršiti, ali veći radni takt podrazumeva i veća opterećenja, a samim tim i potrošnju energije pa i zagrevanje.
Procesori se takođe razlikuju i po tome koliki prostor mogu da adresiraju. Recimo 32-bitni procesor moze da adresira 232 bita, sto je za današnje pojmove malo. Ovaj problem se prvo pojavio kod serverskih rešenja jer oni zahtevaju puno memorije, a kasnije i kod desktop rešenja. Današnji procesori mogu da adresiraju 264 bita sto je puno tako da neko vreme nece biti potrebno implementirati rešenja čiji je adresni prostor veći.
Dva najveća proizvođača procesora su Intel i AMD, pa, izvolite!
No, pre odluke, evo male pomoći, ukoliko niste baš sigurni šta znače svi oni silni simboli pored naziva nekog procesora u ponudi:

Primer: LGA775, Intel Q8200 Core 2 Quad 2.33GHz/1333/4MB BOX 64bit
Primer 2: SocketAM2+ AMD Phenom X4 Quad-Core 9650 2.30GHz/4MB BOX 64Bit

LGA775, odnosno SocketAM2 – označava slot/socket
Intel, odnosno AMD – označava proizvođača
Q8200, tj. Phenom X4 9650 – oznaka modela
Core 2 Quad, odnosno Quad-Core – serija ima dva jezgra koja međusobno dele zadatke i operacije, što znači da sam processor brže radi i obavlja više operacija u istom vremenskom intervalu
2.33 GHz – brzina (radni takt)
1333 – brzina kojom procesor komunicira sa severnim mostom na matičnoj ploči. U našem slučaju, ona iznosi 1333 MHz.
2MB – količina „keš“ memorije. To je, zapravo, privremena memorija u koju processor smešta podatke koji čekaju na obradu.
BOX – znači da processor dolazi fabriči upakovan u kutiji sa odgovarajućim hladnjakom. Ukoliko u oznaci stoji TRAY, znači da Vi dobijate samo processor, bez hladnjaka.
64bit – kao što je već objašnjeno, ovaj podatak nam govori da je processor 64-bitni



Matična ploča

Kod ploče treba obratiti pažnju na:
1. brzinu procesora;
2. radnu memoriju;
3. slotove za kartice.

Ploča je zapakovana u kutiju i uz nju dobijamo dodatne kablove (za flopi i hard disk), uputstvo za ploču i instalacioni CD.

Ako ne znate ništa o matičnoj ploči, ne znate ništa ni o kompjuteru. Matična ploča je deo hardvera koji povezuje sve komponente u jednu celinu. Takođe omogućava procesoru da manipuliše svim ostalim komponentama, i da ostvari fizičku, a kasnije i softversku komunikaciju sa delovima u računaru.

Najvažniji delovi ploče:
1. Soket (Socket) - mesto koje je rezervisano za ubacivanje procesora. Na jednoj ploči može biti i više soketa za procesore. Ploče sa više soketa se koriste pretežno kod server računara koji opslužuju druge računare. Soketi imaju oznake kao što su Socket AM2 za AMD procesore, Socket 775 za Intel procesore itd. Soket sa strane ima dodatnu polugu koja zaključava procesor. Kada je poluga podignuta, tada procesor može da se pomera, a u protivnom je zaključan. Rupice na soketu su u obliku kvadrata kome nedostaje jedan ili dva ugla, a ti nedostaci su u stvari vodiči kako procesor treba postaviti na soket, jer i njemu sa te strane nedostaju mesingani konektori (pinovi). Znači, prosto je nemoguće pogrešno postaviti procesor.

2. Dimm je mesto u koje stavljamo radnu memoriju. Na ploči postoji više ovakvih mesta i ona imaju oznake po brojevima: Dimm1, Dimm2... Broj dim mesta je bitan jer od njega zavisi mogućnost ubacivanja više memorijskih kartica, a time dobijamo proširenje memorijskog prostora u kome trenutno radimo. Dim je plastično postolje za memoriju u čijoj se unutrašnjosti nalaze konektori koji treba da ostvare kontakt sa ubačenom memorijom. Na krajevima dim postolja su dodaci koje koristimo za fiksiranje ubačene memorije (memorija se zaključa). Stranice dim postolja su spojene na jednom mestu (negde na sredini) i to koristimo kao vodič kako treba staviti memorijski modul koji je takođe na jednom mestu zarezan (negde na sredini).

3. AGP slot je rezervisano mesto gde se stavlja grafička kartica. Ovaj slot se od ostalih na ploči obično razlikuje po boji, braon je. Kao opcija na ovom slotu može se videti i plastični dodatak koji koristimo za zaključavanje kartice. AGP slotovi se razlikuju jedino po tehničkim mogućnostima matične ploče, ali, to i ne morate da pamtite, pošto je ovaj deo bio mali podsetnik iz istorije slotova, ako Vam ikad zatreba da Vam se nađe pri ruci...

PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije između perifernih računarskih komponenti i matične ploče u računaru. Standard poseduje nekoliko revizija i nivoa. PCI-E x16 standard je namenjen grafičkim kartama, dok su za ostale komponente predviđeni sporiji PCI-E portovi. Karakteriše ga veća brzina i propusnost u odnosu na prethodne standarde (ISA, PCI, AGP). Standard omogućava direktnu „čip-na-čip“ komunikaciju. Postoji nekoliko PCI-E formata u zavisnosti od broja „putanja“: x1 (250 MB/s), x2 (500 MB/s), x4 (1000 MB/s), x8 (2000 MB/s), x16 (4000 MB/s) i x32 (8000 MB/s).

4. PCI - su mesta za kartice, obično su bele boje, i na ploči ima više ovakvih slotova. Svaki slot na ploči nalazi svoju primenu kao mesto na kome možemo dodati neki uređaj (modem, zvučna, TV...).

5. Čipset je skup čipova koji komuniciraju između svih uređaja na ploči i bitan je za kvalitet i pouzdan rad ploče. Čipset se razlikuje po proizvođaču čipa i njegovoj podršci za određeni procesor.
U čipset spadaju i čipovi kontrolori I/O (Input/Output) koji omogućuju protok podataka između kartica, memorijskih uređaja, ulaza i izlaza.

6. BIOS, Cmos je čip koji ima više funkcija. Ovaj čip se konstantno napaja preko baterije od 3V i tako održava program koji se nalazi u njemu. Čip ugrađuje proizvođač ploče, a njegov program je zadužen prvenstveno za prepoznavanje i testiranje ispravnosti celog hardvera koji je fizički prikačen na matičnu ploču. Pored ove funkcije, program ima mogućnost nadgledanja raznih paramatera koji utiču na rad svih delova hardvera (temperature, ventilatora, napajanja) i vodi evidenciju o datumu i vremenu. Rad BIOS programa je vidljiv na ekranu odmah posle startovanja računara (crna pozadina i bela slova). BIOS je vrsta čipa - EPROM čiji program možemo zameniti novijom verzijom. Postupak promene programa naziva se fleš biosa. Verzija biosa se vidi pri samom uključivanju računara odmah iznad brzine procesora ili na dnu ekrana. Program koji se nalazi u čipu je prilagođen korisniku i dozvoljava neke izmene kao što su redosled uređaja sa kojih pretražujemo sistem, isključivanje i uključivanje uređaja koji se nalaze na ploči itd.

7. Džamper se sastoji od dva mesingana pina koji mogu biti spojeni plastičnom kapicom (obično crne, crvene ili žute boje) koja u sebi sadrži konektor i tako ustvari pravi most između dva elementa na ploči. Na ploči se obično nalazi džamper (most) koji je zadužen da vrati program u industrijsko tj. prvobitno stanje. Postupak vraćanja biosa na prvobitno stanje se zove klirovanje (Clear Cmos).

Evo i primera: LGA775 iP45,ASUS P5Q Pro PCI-e/DualDDR2/SATA2/RAID/GLAN/SB7.1
Primer 2: SAM2+ AMD790X, Gigabyte GA-MA790X-DS4 PCI-e/DualDDR2/SATA2/RAID/GLAN

LGA775, odnosno SAM2+ – tip podnožja za procesor, u prvom slučaju za Intel, u drugom za AMD
iP45, odnosno AMD790X – tip čipseta (dva čipa, od kojih je jedan severni (Northbridge), a drugi južni (Southbridge))
ASUS, odnosno Gigabyte – proizvođač
P5Q Pro, odnosno GA-MA790X-DS4 – oznaka modela
PCI-e – slot (konektor) na koji se povezuje grafička kartica
DualDDR2 – Dual znači da ploča podržava rad memorije u dva kanala, a DDR2 je tip memorije
SATA2 – ploča podržava hard diskove koji koriste SATA2 (noviji) interfejs za povezivanje
RAID – sistem povezivanja najmanje dva hard diska. Za nesmetan rad računara ti diskovi moraju biti istog modela i kapaciteta
GLAN – GigabitLAN, ploča ima ugrađenu gigabitnu mrežnu karticu. Stariji modeli su sa oznakom LAN
SB7.1 – SoundBlaster 7.1, integrisana zvučna kartica koja podržava 7.1 surround sistem zvučnika



Hard disk

Kada se isključi napajanje računara, sadržaj memorije biva izgubljen. I šta sad? Čvrsti disk PC računara služi kao trajna memorija, medijum za pamćenje velikog kapaciteta i skladište za Vaše, datoteke i aplikacije. Za većinu korisnika, ovaj deo računara je i najvažniji, pošto, uglavnom razmišljamo na sledeći način: „Šta mene briga kako to radi, važno je da imam sve na jednom mestu!“. Za korisnike je veoma važno kolika je količina podataka koju mogu pohraniti na disk. Dakle, što je ta cifra veća, više podataka možete sačuvati. Drugi važan podatak je kojom brzinom možete pristupiti podacima na njemu.
Postoje dva tipa hard diskova, i to, interni i eksterni. Mnogo je načina povezivanja hard diska i matične ploče. Stariji interfejsi su ATA, UDMA, PIO, IDE, a noviji SATA, SATA2. Standard povezivanja za eksterne hard diskove je ESATA.

Primer: SATA2 7200 250GB

SATA2 –interfejs preko koga se hard disk povezuje sa pločom
7200 – broj obrtaja u minutu
250GB – kapacitet hard diska



Memorije

RAM- random access memory je vrsta memorije koja se nalazi u računaru, a u njoj su smešteni podaci koje računar trenutno obrađuje ili sa njima radi. Najvažnija karakteristika radne memorije jeste to što se bilo kojoj memorijskoj lokaciji može direktno pristupiti i nije potreban mehanički pomak komponenti, za razliku od hard diska ili nekih drugih medija za čuvanje kod kojih je potrebno prvo medij za čitanje namestiti na određenu lokaciju, a zatim upisivati ili čitati podatke. Zahvaljujući ovoj karakteristici pristup RAM zadržava znatno veću brzinu protoka podataka od ostalih memorijskih tipova. Podaci ili sadržaj u radnoj memoriji brišu se prilikom gašenja računara, tako da ona nije medij za trajno čuvanje podataka, već se u nju podaci samo privremeno pohranjuju, da bi se nakon upotrebe sačuvali na hard disku. Standardne količine radne memorije za ugodan rad kreću se u rasponu od 512MB starije do 1024 MB novije, ali to uveliko zavisi i o nameni za koje se računar koristi. Za zahtevnije računarske aplikacije, kao što su programi za obradu video zapisa ili čak video igre, ne postoji gornja granica. Dakle, što više, to bolje. Ukoliko ste uz specifikacije računara uz zapis o količini memorije naišli na neke slovne i brojne oznake, reč je o simbolima koji definišu tačnu vrstu radne memorije i brzinu kojom ona komunicira sa ostalim komponentama računara. Danas je najrašireniji tzv. DRAM (Dynamic RAM), koji je unapređivan, tako da su s vremenom nastajali Fast Page Mode DRAM, EDO RAM, XDR DRAM , SDRAM, DDR SDRAM, te trenutno najrasprostranjeniji DDR2, i naravno, najnoviji DDR3. Brzina u MHz koja se pojavljuje uz specifikacije memorije pokazuje na kojoj brzini memorija komunicira sa ostalim komponentama, prvenstveno preko sabirnice (magistrale) sa procesorom. Tu, takođe, važi pravilo da veća frekvencija znači i brži rad, pod uslovom da ostale komponente podržavaju tu brzinu.

Primer: DIMM DDR2 512MB, 667MHz Kingston CL5

DIMM – dual in-line memory module, meorija za desktop računare (SODIMM – za notebook)
DDR2 – vrsta
512MB – kapacitet
667MHz – brzina kojom memorija komunicira sa ostalim komponentana
Kingston – proizvođač
CL5 – CL označava kašnjenje memorije u odnosu na zahtevane operacije. Što je kašnjenje (latencija) manje to memorija radi brže, tako da su modeli sa manjim CL po pravilu brži i skuplji od onih sa većim CL.



USB – flash

Jednostavno, nešto bez čega se ne može zamsliti početak veka. Nema olovaka, nema papira, samo štapić, i sve Vam je dostupno! Veća memorija – više dokumenata možete pohraniti na njega, oblik i boju odaberite sami, i to je to!

Primer: USB Flash Disk 1GB TakeMS Color Line,USB 2.0

TakeMS – proizvođač
Color Line – oznaka modela
1 GB – kapacitet
USB 2.0 – način povezivanja sa računarom



Kućišta

Da bi računar funkcionisao, mora postojati nešto gde ćete smestiti sve delove. Ta „kanta“, nije baš ključni deo računara, ali je bitna zbog napajanja, koje, u većini slučajeva uz nju ide. Naravno, za one kojima je i estetski faktor bitan, ovo ne bi trebalo onda da predstavlja zanemarljivu stavku. Računarska kućišta dolaze u mnogo različitih veličina i formata (engl. form factor). Danas se najviše koristi ATX format iako se sve više proizvode kućišta manjih veličina (mATX format). Kućišta se prilagođavaju formatu matične ploče, tako da postoje i matične ploče ATX, mATX, Mini-ITX i ostali formati.
Takođe, kućište ima podelu i po veličini, pa tako imamo mini tower, mid-sized tower i full-sized tower kućišta. Isto tako kućišta dolaze u raznim oblicima tako da imamo desktop ili pizza kućišta koja su položena vodoravno, te tanka kućišta koja su namenjena za male prostore. Danas se veličina kućišta nastoji svesti na što manje dimenzije, tako da se sve više pojavljuje Mini-ITX standard koji najmanji format od svih navedenih. Već su najavljeni Mac Mini računari koji će biti veličine običnog CD-ROM uređaja dok proizvođači PC računara takvu kategoriju kućišta obično obeležavaju slovima SFF (Small Form Factor). Kompanija Intel već uveliko promoviše svoju tehnologiju postavljanja matičnih ploča u BTX formatu, ali ta tehnologija iziskuje i druge vrste kućišta.

Primer: ATX Middle Tower Thermal Take 500W

ATX – format matične ploče koju je moguće ugraditi
Middle Tower – srednja veličina kućišta
Thermal Take – proizvođač
500W – snaga napajanja koje se nalazi u kućištu



Napajanja

Napajanje, daje napone koji su potrebni za rad svih komponenata racunarskog sistema. Koji su to naponi i koja je njihova uloga? Postoje tri vrste napona +3.3V, +5V i +12V. Osim ovih napona koje daje napajanje, na samoj matičnoj ploči se vrši regulacija u neke specifične vrednosti koje zahtevaju memorije ili procesor i to se postiže uz pomoć posebnih kola koja se nazivaju naponski regulatori. Napon od +3.3V je potreban za napajanje čipset-a, RAM-a, PCI kartica, AGP grafickih katica, PCI-ex grafičkih katrica, kao i većine drugih čipova na matičnoj ploči. Napon od +5V je potreban za napajanje elektronike hard diskova i optičkih uređaja, memorija, PCI katrica, AGP grafičkih kartica, PCI-ex grafičkih kartica, kao i naponskih regulatora na samoj ploči. Napon od +12V je namenjen za napajanje najvećih potrošača kao što su procesor i mostori svih uređaja koji ih poseduju. Pravilan izbor napajanja je jako bitan i trebalo bi da napajanje uvek bude „jače“ bar 20% od maximalne potrošnje svih komponenti. Postavlja se pitanje koliko pojedine komponente računarskog sistema troše? Ovde su date neke orjentacione vrednosti kojima se možemo uvek voditi, ali u „gruboj“ proceni, mada i to nekada znači puno.

Procesor: prosečna potrošnja modernih procesora je od 65W do 125W (Quad core), napaja se sa +12V.
Matična ploča: prosečna potrošnja je oko 25W, mada neke ploče mogu da troše i dosta više.
Grafička karta: prosečna potrošnja je u zavisnosti od toga da li je AGP ili PCI-ex, recimo AGP troše oko 30-40W dok PCI-ex oko 100W, neki modeli znaju da troše i čitavih 250W!
Memorija: prosečna potrošnja je oko 10W po modulu.
Hard disk: prosečna potrošnja je oko 30W, po uređaju.
Optički uređaj: prosečna potrošnja je oko 15W, po uređaju.
PCI modem: prosečna potrošnja je oko 3W.
PCI zvučna kartica: prosečna potrošnja je oko 5W.
PCI mrežna karta: prosečna potrošnja je oko 3W.
USB port: prosečna potrošnja je oko 5W.
Tastatura: prosečna potrošnja je oko 1W.
Miš: prosečna potrošnja je oko 1W.

Kako izabrati dobro napajanje? Prilikom kupovine napajanja ne treba se voditi logikom „što više, to bolje“ jer neka napajanja imaju mali stepen korisnog dejstva, pa recimo nekada 500W može da bude „manje“ od 400W, već treba obratiti pažnju na to koliko struje daje napajanje na određenim naponskim nivoima, a posebno obratiti pažnju na +12V jer tu već važi logika „što više, to bolje“. Naravno, tu postoje i neke dodatne opcije tipa: da li napajanje poseduje nekakvu vrstu zaštite od prenapona, zatim imunost na česte oscilacije mrežnog napona i slično.



Tastatura

Tastatura je periferni uređaj napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontolu operacija koje računar izvršava. Postoji puno različitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga što različiti ljudi pišu na različitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvršenje različitih matematičkih, statističkih ili programerskih funkcija.

Broj tastera na tastaturi varira od 101 za standardne tastature do 104 za windows tatstature pa sve do 130 i više za tastature sa specijalnim tasterima. Takođe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se često koriste kod notebook računara. Internet tastature sadrže dodatne tastere sa različitim dodatnim funkcijama. Npr. za otvaranje brauzera ili klijenta elektronske pošte. Postoji nekoliko različitih vrsta konektora za priključenje tastature na računar. Među njima je npr. standardni AT ((DIN-5) konektor korišćen na matičnim pločama projektovanim za procesore starije od i80486, danas zamenjen standardnim PS/2 ili USB konektorom.

Primer: Codegen ps/2 KB 2004 CA Black

Codegen – proizvođač
ps/2 – konekcija
KB 2004 – oznaka modela
Black – boja tastature



Miš

Miševi se proizvode sa PS/2 i USB priključkom, dok je postojala i stara verzija sa serijskim priključkom. U budućnosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom. Takođe, miševi sa kuglom su zastareli, tako da se danas najviše koriste optički miševi, dok se bežični i laserski još uvek probijaju na tržište običnih korisnika zbog, još uvek, relativne skupoće. Laserski miševi obično uz naziv imaju oznaku „laser“.

Primer: Logitech Optical ps/2 S96 Black
Primer 2: Samsung Pleomax Codrless Laser SCM9300 800dpi Black

Logitech, odnosno Samsung Pleomax – proizvođač
Optical – optički (nema kuglicu)
ps/2 – konekcija
Cordless laser – laserski senzor
S96, odnosno SCM9300 – model
800dpi - rezolucija
Black – boja



MP3 i MP4 plejeri

Ovi uređaji su jedna od najkorisnijih stavki u Vašem životu. Ne samo da Vam pružaju neopisivo zadovoljstvo isključivanja iz dosadne, naporne svakodnevice, već na njih, pored raznih muzičkih i video sadržaja za zabavu, možete staviti i sve neophodne podatke za posao, školu... Osnovna razlika je ta što MP3 player podržava muzičke, a MP4 i video sadržaje. Što je memorija uređaja veća, to više fajlova možete staviti na njega. Radi okvirne orijentacije, na plejer memorijskog kapaciteta od 1 gigabajta (GB) prosečno staje oko 250 pesama. Većina savremenih uređaja ima integrisan i FM tuner, jednostavnije rečeno, radio.

Primer: Premium M377 1GB, MP3, WMA, WAV Silver

Premium ¬– proizvođač
M337 – oznaka modela
1 GB – memorijski kapacitet
MP3, WMA, WAV – podržani formati
Silver – boja



Bar Code čitači

Osnovna uloga im je brzo dekodovanje slike (bar koda) u niz brojeva koji on predstavlja, na osnovu čega se vrši dalja obrada podatka u aplikativnom softveru. Kada je reč o maloprodajnim objektima vrši se brzo pretraživanje baze proizvoda, što omogućava ubrzanje opsluživanja kupaca, kraće zadržavanje na kasi, i na taj način doprinosi povećanju prometa kroz povećanje ugleda prodavnice. Osim proizvodne tehnologije (Wand, CCD i laserski), bar kod čitači se mogu podeliti prema nameni na:

1. Ručne
2. Fiksne omnidirekcione
3. Bežične

Generalno, ručni bar kod čitači se koriste u situacijama kada nije potrebna njihova intenzivna primena (magacini, maloprodaja sa malim brojem kupaca i sl.) pošto ih za to opredeljuje njihova konstrukcija (jedna linija čitanja, pokretni delovi-kabl, padovi itd.). Fiksni omni direkcioni bar kod čitači se koriste u maloprodajnim objektima sa velikim brojem kupaca (samoposluge, robne kuće itd.) kao i u procesu proizvodnje na pokretnim trakama-konvejerima. Bežični bar kod čitači imaju široku upotrebu u industriji i pri radu na terenu, posebno kada su otežani uslovi rada kao što je kiša, čitanje bar koda na velikoj udaljenosti ili otpornost na mehaničke udare.

Bar-kod čitač sastoji se od četiri osnovne komponente: lasera, prateće optike, senzora i logičkog sklopa za dekodiranje. Snop koji oslobađa laser prolazi kroz optički sklop, gde se svetlost prelama u određenim pravcima, pada na bar-kod i reflektuje se nazad prema čitaču, gde senzor prikuplja povratni snop i šalje ga na dešifrovanje. Okruženje čitača može biti različito: uređaji za ručno očitavanje, ili oni sa „stonom“ (vertikalnom) postavkom, koja se lako može pretvoriti u „ležeću“ (horizontalnu).

Primer: Metrologic 5145 CCD Eclipse Laser (RS232)

Metrologic – proizvođač
5145 – oznaka modela
CCD – skraćenica od Charge Couple Device, tehnologija kojom se snimljena slika bar koda digitalizuje, analizira i određuje standard i broj (princip rada sličan kameri)
RS232 – standard
Eclipse Laser – metoda snimanja



Kontroleri

Kontroleri su, u opštem smislu, uređaji koji kontrolišu protok podataka od računara do periferijskih uređaja. Na primer, CD/DVD čitači, monitori, tastature, štampači, svi ovi uređaji koriste kontrolere. Kada kupujete računar, Vi dobijate ugrađene sve neophodne kontrolere za standardne komponente. Za neke dodatne uređaje, morate dokupiti i odgovarajući kontroler. Pri kupovini kontrolera, najbitnije je da se on slaže sa Vašom arhitekturom (AT, PCI, SCSI).

Primer: PCI 4-port IEEE 1394 Card (FireWire)

Evercreation – proizvođač
PCI 4 – arhitektura podržana na matičnoj ploči
IEEE 1394 – podržani standard



Zvučnici

Računarski ili multimedijalni zvučnici su opremljeni sa muškim priključkom koji se uključuje na zvučnu karticu. Računarski zvučnici su obični pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih integrisanih dodataka. Postoji mnogo različitih zvučnika, od najobičnijih stereo zvučnika pa sve do 7.1 surround sistema sa naprednim opcijama.
2.1 – Tri zvučnika čine ovaj sistem zvučnika, svaki od njih predstavlja jedan poseban zvučni kanal, jedan zvučnik zadužen je za bas, dok su druga dva zvučnika zadužena za tonove visoke frenkvencije. Ovakav sistem zvučnika savršen je za slušanje muzike.
5.1 – Sistem zvučnika sastavljen od 6 zvučnika, bas zvučnika (Woofer-a), centralnog zvučnika (satelita), i po 2 zvučnika (satelita) za levi i desni zvučni kanal. Ovakav sistem zvučnika omogućava vam pravi stereo doživljaj i savršen je za slušanje muzike, gledanje filmova, kao i stvaranja sjajne atmosfere prilikom igranja video igara.

Primer: Premium line 2.0 A-2019 Silver

Premium line – proizvođač
2.0 – sistem od dva stereo zvučnika
A-2019 – model
Silver – boja



Web kamere

Ukoliko želite da vidite ili budete viđeni širom cyberspace-a, ovaj proizvod je imperativ za Vas! Jednostavna upotreba, instaliranje, malo zauzeće prostora, i, naravno, skoro nikakva potrošnja električne energije! Kvalitet slike koju kamera reprodukuje je više nego zadovoljavajući. Izražava se u pikselima i ta vrednost direktno korespondira rezoluciji slike, odnosno samoj oštrini slike, veća vrednost znači i bolji kvalitet. Većina kamera sliku prikazuje putem standardnog VGA priključka. Jedan od čari modernih računara je nesputana mogućnost internet komunikacije. No tekstualni chat i glasovni razgovori su definitivno „out“. Ono što Vam treba je video komunikacija. Brbljanje uz pomoć ove korisne spravice je i više nego jednostavno. Uređaj treba spojiti u USB port, pokrenuti odgovarajući program i započeti beskonačno tračarenje sa drugaricom iz Australije. Pritom ćete se služiti aplikacijama poput popularnog Skype-a, Windows Live Messangera, Yahoo Messangera, itd. Što je najbolje, svi su razgovori besplatni te će Vam uveliko olabaviti stisak oko novčanika.

Primer: Samsung Pleomax "OCTOPUS" USB (640x480),PWC3900

Samsung – proizvođač
Pleomax „OCTOPUS“ PWC3900 – oznaka modela
USB – vrsta priključka kojim je omogućena konekcija sa računarom
640x480 – rezolucija (izražena u pixelima)



Joystick/Joypad/Volan

Neizbežni uređaji ukoliko ste zavisni od video igara.

Primer: Genius G-12U Vibration USB
Primer 2: Gigatech DS-205X double
Primer 3: Acme GT Racing Wheel F391

Genius, odnosno Acme – proizvođač
G-12U, odnosno DS-205X, odnosno GT Racing Wheel F391 – su oznake modela
Vibration – Mogućnost vibriranja joystik-a omogućava realniji doživljaj prilikom igranja.
USB – vrsta priključka kojim je omogućena konekcija sa računarom
double – uređaj dolazi u paru



Slušalice/mikrofoni

Ovo je još jedna neizbežna stavka ukoliko ste navikli da svakodnevno pijete kafu sa prijateljicom, a ona se odselila preko okeana. Ako već ne možete da je vidite (mada ni to nije nemoguće ako imate i web kameru), možete bar da proćaskate!

Primer: Genius Mic-01A metalic

Genius – proizvođač
Mic-01A – oznaka modela
metalic – boja



Notebook (Laptop) računari

Prilikom odluke koji notebook računar da kupite, potrebno je da obratite pažnju na nekoliko bitnih detalja. Procesor je glavna komponenta računara, od koga najviše zavise njegove performanse. Kao najvažniji činilac računara brži procesor će vam doneti ugodniji i kompletniji doživljaj pri korišćenju računara.Takođe, količina i brzina memorije će odrediti kako se računar ponaša u raznim programskim aplikacijama, poput video igara, profesionalnim 3D aplikacijama, kao i mnogim drugim softverskim sredinama. Veoma je bitno imati hard disk odgovarajuće veličine u odnosu na to koliko se i kakvih podataka čuva na računaru.Većina laptop računara opremljena je DVD-RW uređajima, što znači da možemo zapisivati i čitati podatke sa CD/DVD medija. Veličine monitora se kreću od 8.9” pa do npr. 22”, veći monitori su u stanju da sliku prikazuju u većoj rezoluciji što je čini jasnijom i sveukupno kvalitetnijom, a to dalje implicira bolji doživljaj pri gledanju filmova, igranju video igara, itd. Grafička kartica je zadužena za obradu (renderovanje) grafičkih podataka. Grafičke karte instalirane u laptop računare dele radnu memoriju sa ostatkom računara, stoga kod instaliranja radne memorije treba uračunati i to u konačnu kalkulaciju. Bolje grafičke karte svoje prednosti prvenstveno iskazuju u video igrama i 3D aplikacijama, ukoliko ste pasionirani igrač ovo je stavka koja je bitna za Vas. I/O (Input/Output) predstavlja skup priključaka koje računar poseduje i preko kojih se konektuje sa spoljašnjim uređajima. Neki od njih su USB (preko njih se konektuju fotoaparati, miševi, tastature, štampači, itd.), VGA (preko njega se povezuje spoljašnji monitor), RJ45 (konektor za povezivanje internet konekcije) tu je još i priključak za adapter koji opskrbljuje računar strujom. Putem ugrađene mrežne kartice moguće je povezati se na internet ili povezati se sa drugim računarima fizički putem kabla. Što se kamere tiče, opciono, neki laptop računari imaju ugrađene web kamerice, koje omogućavaju video komunikaciju preko interneta. Operativni sistem je glavni upravljački program računara, preko njega se kontroliše rad svih komponenti. Najpoznatiji OS sigurno je Windows, ali je sve više u upotrebi i Linux.

Primer: Hewlett Packard 530 FH524AA Intel-CelM 1.73GHz 1024MB 120GB DVDRW 15.4'' FreeDOS

Hewlett Packard – proizvođač
530 FH524 AA – oznaka modela
Intel-CelM – procesor
1.73GHz – radni takt procesora
1024MB – RAM memorija
120GB – količina podataka koja može da stane na hard disk
DVDRW – optički uređaj DVD čitač/rezač
15.4″ – dijagonala ekrana
FreeDOS – operativni sistem



UPS

UPS ili neprekidni izvor napajanja (Uninterruptible Power Supply) je uređaj čija je osnovna namena da omogući snabdevanje energijom računarski sistem u slučaju nestanka mrežnog napajanja. Njegov zadatak nije da omogući korisnicima da nastave rad, već da trenutni rad mogu da snime i isključe računar bez bojazni da će podaci biti izgubljeni ili operativni sistem oštećen. Takođe, neka malo bolja rešenja imaju još neke funkcije, recimo zaštitu od prenapona (kratkotrajnih naponskih skokova koji mogu biti jako opasni posebno po napajanja), onda zaštitu od strujnih udara izazvanih nekim spoljnim uticajem (recimo udar groma negde u naponsku liniju, bimetalni osigurači). Dalje filtriranje učestanosti mrežnog napona, onda podizanje napona ako je došlo do pada (ali samo kratkotrajno) i slično. Ono što je bitno da se zna je da postoje dve vrste UPS-eva, online, koji su non-stop aktivni i koji praktično snabdevaju računar energijom, i offline, koji postaju aktivni samo kada nestane mrežni napon. Naravno, offline verzije nemaju ove vidove zaštite što je logično, jer se računar snabdeva energijom direktno sa mreže.

Primer: APC BE550-GR 550VA/330W/3Y
Primer 2: Mustek Power Must 1000VA/600W Offline/1Y

APC, odnosno Mustek – proizvođač
BE550-GR, odnosno Power Must – model
550VA – kapacitet
330W – izlazna snaga
Offline – vrsta UPS-a
3Y – trožrilni kabal, tzv. Miki Maus



Blu ray čitači/rezači

Blu-ray disc je nova generacija formata optičkog diska koji omogućava snimanje presnimavanje i reprodukciju u visokoj HD rezoluciji. Ime „Blu ray“ dolazi od činjenice da se za čitanje Blu-ray diskova koristi plavi (blue) laserski snop dok DVD-i i CD-i koriste crveni laserski snop. Taj novi plavi laser ima kraću talasnu dužinu nego crveni laser (405 nm), što omogućava očitavanje podataka sa većom preciznošću. To znači da Blu-ray disk može pružiti najveći standard HD (High Definition) performansi (1080p) dostupnih na današnjem tržištu. Plus, ovaj format nudi najmanje 7.1 kanal prirodnog , nekompresiranog surround zvuka za kristalno čisti audio koji donosi najbolje moguće iskustvo kućne zabave uopšte. Bluray čitači namenjeni su samo za čitanje podataka sa diskova najnovije generacije i najvećeg kapaciteta (preko 20 gigabajta), dok su uređaji koji u svom nazivu imaju skraćenicu RW pored mogućnosti čitanja, namenjeni su i za pisanje i brisanje podataka sa diskova specijalno namenjenih za tu upotrebu. Bluray uređaji takođe čitaju i CD i DVD diskove. Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Postoje interni i eksterni uređaji. (Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla). Oznaka R stoji za diskove koji su namenjeni samo za čitanje podataka sa njih, dakle postoji mogućnost upisivanja podataka na njih ali samo jedanput, dok se na diskove sa oznakom RW podaci mogu upisivati i brisati više puta). Brzina čitanja/pisanja predstavlja brzinu kojom uređaj čita/upisuje podatke sa medija unutar njega, označava se množiocem (2x, 8x, 16x...) i što je veći množilac to je veća brzina čitanja/upisivanja podataka.

Primer: LG Blue ray GGW-H20L

LG – proizvođač
Blue ray – tehnologija izrade
GGW-H20L – model



Toneri i kertridži

Osnovne napomene prilikom kupovine tonera i kertridža bi bile da obratite pažnju na model štampača koji koristi navedeni toner/ketridž. Taj podatak je obavezno naveden. Jedan toner/ketridž se može koristiti na više modela štampača. Kapacitet štampe nam govori da svaki toner/kertridž ima određen broj listova papira za koji se može koristiti. To se izražava kao kapacitet štampe npr. 3000 listova.

Primer: HP Q2613X black LJ 1300, 4000str.

HP – proizvođač (Hewlett Packard)
Q2613X – oznaka modela
black – boja
LJ 1300 –
4000 str. – kapacitet štampe



Štampači

Inkjet štampači su jeftinije rešenje za štampu namenjeno kućnim korisnicima kojima nije potreban najkvalitetniji otisak pri štampi, jeftiniji su u startu u odnosu na laserske štampače, međutim, na duže staze finansiski su zahtevniji zbog veće potrošnje mastila potrebnog za štampu. Laserski štampači su skuplji međutim daju bolji izgled štampanog materijala i na duže staze su bolji, isplativiji izbor zbog manje potrošnje mastila. Format papira pri štampanju označava najveću veličinu papira na kojoj dati model štampača može da vrši štampu. A4 je standardno najveća veličina moguća za štampu. Svaki model koji ima oznaku A4 može štampati i sve veličine papira manje od toga, dok postoje modeli koju mogu štampati i na papiru većeg formata kao što je A3. Brzina štampe se odnosi na broj stranica po minuti koje štampač može da odštampa. Postoji razlika između štampe u crno-belom modu rada kada štampač može da odštampa više stranica po minuti, u odnosu na štampu u kolor modu rada kada zbog više boja na papiru i samim tim komplikovanije štampe, uređaj može da odradi manje stranica po minuti. Rezolucija pri štampi utiče na kvalitet materijala koji se štampa. Manja rezolucija će učiniti da materijal izgleda zrnasto i kockasto po ivicama objekata na papiru, a veće rezolucije štampe omogućavaju finiji, detaljniji prikaz objekata. Mesečni obim štampe je broj koji ćete videti vezan uz ovaj proizvod i on predstavlja preporučenu štampu za mesec dana. Kapacitet ulaza predstavlja broj listova papira koji mogu odjedanput stati u fioku štampača namenjenu za skladištenje papira za štampu. Radna memorija štampača omogućava brži rad tako što smanjuje potrebu komunikacije između štampača i računara, omogućavajući da neke zadatke obavi sam štampač i tako ubrza štampu. Moderni računari se povezuju putem USB konekcije, obezbeđujući brz način komunikacije sa računarom. Pojedini modeli štampača imaju dodatne funkcije, poput priključaka za moderne memorijske kartice koje se koriste u mobilnim telefonima i fotoaparatima i tako omogućuju da se skrati vreme štampe, jer se eliminiše potreba da se materijal koji se štampa prvo prebacuje na računar, pomoću softvera ugrađenog u štampač, a samim tim, sve se obavlja mnogo brže.

Primer: InkJet A4 Lexmark Z1320,4800 x 1200 dpi,12/5ppm, USB 1god.

InkJet – vrsta štampača
A4 – format štampe
Lexmark – proizvođač
Z1320 – oznaka modela
4800x1200 dpi – rezolucija štampe (dpi – dots per inch (tačaka po inču))
12/5ppm – maksimalna brzina štampe (ppm – pages per minute (strana u minuti))
USB – način povezivanja sa računarom
1 god. – garancija



Multifunkcijski štampači

Ovi uređaji obično u sebi sadrže štampač, skener, kopir-aparat i fax. Tip štampača može biti ink-jet (crno-beli, u boji) ili laserski (crno-beli, u boji). Rezolucija se odnosi na finoću detalja koju štampač može da postigne i obično se meri brojem tačaka po inču (dpi). Što više tačaka po inču štampač može da raspozna, to će rezultujuća slika imati više detalja i izgledaće realnije.Brzina štampanja (crna/kolor) je brzina koja označava koliko stranica možemo štampati u minuti, a brzina kopiranja (crna/kolor) je brzina koja označava koliko stranica možemo kopirati u minuti. Interpolirana rezolucija skenera je interesantna tehnologija koju su proizvođači izmislili kako bi povećali rezoluciju dobijene slike. Skener između postojećih piksela (tačaka), umeće (interpolira) one čije su boje proračunate na osnovu boja susednih piksela. Ova metoda se obično koristi kod skenera sa CCD senzorom da bi se njihova rezolucija povećala do 19.200 dpi. Kolorit skenera predstavlja broj boja koje skener može da reprodukuje, i izražava se u bitima potrebnim za predstavljanje jednog piksela (tačke). Standardna true color paleta koristi 24 bita za predstavljanje jednog piksela, odnosno po 8 bita za svaku od osnovnih boja. Kvalitetni skeneri, međutim, često imaju veću dubinu boja i koriste do 48 bita za predstavljanje piksela. Pošto se tolika dubina boja ne koristi često u obradi fotografija, osnovni razlog za njihovu upotrebu jeste mogućnost skenera da samostalno izabere najpogodniju boju iz 24-bitne palete.

Primer: MFP Laser A4 HP M1319f Stampac/Skener/Kopir/Fax 1200x1200dpi 18ppm

MFP – Oznaka za multifunkcionalni uređaj
Laser – označava da je u pitanju laserska tehnologija
A4 – format papira
HP – proizvođač
M1319f – oznaka modela
Štampač/Skener/Kopir/Fax – funkcije uređaja
1200x1200dpi – rezolucija štampe
18ppm – broj strana u minuti (u našem slučaju 18)



DVD rezači

DVD rezači su uređaji koji u sebi sadrže CD/DVD čitac + CD/DVD pisač, što znači da uređaj možemo koristiti kako za čitanje podataka sa njega, tako i za narezivanje. Keš memorija omogućava bržu komunikaciju sa računarom. Dakle, što je ona veća, npr. brže ćemo moći da učitamo disk koji želimo, da narežemo na njega željeni sadržaj, ..., itd. Ubacivanje diska: Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Izrađuju se u dve varijante, interni i eksterni. Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla. Prvobitna brzina optičkih uređaja je bila 150 kilobajta po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja medija je 52x odnosno 7,62 megabajta po sekundi. Pri ovakvim brzinama medij u uređaju se vrti na 10000 okretaja u minuti. Analogno tome, postoji i brzina pisanja (narezivanja). Što je ona veća, podaci se brže upisuju.

Primer: Pioneer DVD-RW 16X Double layer 115D

Pioneer – proizvođač
16X – brzina narezivanja
Double layer – označava da može da reže dvoslojne medije
115D – oznaka modela



Skeneri

Skenere delimo prema tehnologiji na:

PMT (fotomultiplikatorska cev), tehnologija nasleđena od starijih skenera. Svetlost koju detektuje senzor, deli se na tri zraka koji prolaze kroz crveni, zeleni i plavi filter, a zatim u fotomultiplikatorske cevi gde se svetlosna energija pretvara u električni signal.

CCD (uređaj sa spregnutim naelektrisanjem), vrsta senzora koja se koristi u stonim skenerima; Skener propušta svetlost kroz crveni, zeleni i plavi filter i reflektovana svetlost se usmerava u CCD niz preko sistema ogledala i sočiva.

CIS (kontaktni senzor za sliku), novija tehnologija koja integriše skenirajuće funkcije u manjem broju sastavnih delova, što dozvoljava da skeneri budu kompaktniji po veličini, CIS skeneri imaju guste grupe crvenih, zelenih i plavih svetlećih dioda (LED) koje daju belu svetlost i zamenjuju ogledala i sočiva CCD skenera sa jednim redom senzora, smeštenim veoma blizu izvorne slike.

Rezolucija se odnosi na finoću detalja koju skener može da postigne i obično se meri brojem tačaka po inču (dpi). Što više tačaka po inču skener može da raspozna, to će rezultujuća slika imati više detalja i izgledaće realnije. Kada skener pretvara nešto u digitalni oblik, on gleda na sliku piksel po piksel (tačku po tačku) i registruje ono što vidi. Taj deo procesa je dovoljno jednostavan, ali različiti skeneri registruju različite količine informacija o svakom pikselu (tački). Pomoću dubine bitova se meri koliko informacija dati skener registruje. Većina savremenih skenera u boji su najmanje 24-bitni, što znači da oni mogu da prikupe 8 bitova informacija za svaku od osnovnih boja skeniranja: crvenu, plavu i zelenu. Uređaj od 24 bita može teoretski da registruje preko 16 miliona različitih boja, mada je u praksi taj broj dosta manji. To je gotovo fotografski kvalitet i zato se proces naziva skeniranjem u „pravoj boji“.

Primer: HP Scanjet G2410

HP – proizvođač
Scanjet G2410 – oznaka modela



DVD čitači

CD/DVD čitač je uređaj koji možemo koristiti samo za čitanje (pregled) podataka sa njega. Keš memorija omogućava bržu komunikaciju sa računarom. Dakle, što je ona veća, npr. brže ćemo moći da učitamo disk koji želimo, itd. Ubacivanje diska: Načelno postoje tri načina ubacivanja diska (Slot In – disk se umeće u prorez sa strane, Tray – ubacuje se u vratanca sa strane kao kod računara i Top Loading,, gde se ležište za disk nalazi ispod ekrana koji se preklapa nagore). Izrađuju se u dve varijante, interni i eksterni. Interni znači da se uređaj nalazi u samom kućištu, a eksterni, da je uređaj fizički odvojen od računara i na njega se može priključiti pomoću USB kabla. Prvobitna brzina optičkih uređaja je bila 150 kilobjata po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja medija je 52x odnosno 7,62 megabajta po sekundi. Pri ovakvim brzinama medij u uređaju se vrti na 10000 okretaja u minuti.

Primer: Asus DVD-ROM DVD-E818A

Asus – proizvođač
DVD-E818A – oznaka modela



Ruter/switch

Ruter je uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu. Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računar čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako, na primer, ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze. Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže. On se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.

Primer: Router Ovislink IP-2000VPN Internet VPN Router/1Y

Ovislink – proizvođač
IP-2000 VPN – oznaka modela
VPN – servis koji omogućava postojanje virtuelne privatne mreže u okviru javne
1Y – jednožilni kabal


Svič je uređaj koji upravlja protokom podataka između delova lokalne mreže (LAN). On deli promet u mreži šaljući podatke na tečna odredišta. Koristi se za mreže srednje veličine. Switch daje računaru punu brzinu jedne konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to moguće, dok, npr. računari priključeni na hub dobijaju samo deo te konekcije što bi bilo neupotrebljivo ako bi se radilo o većem broju računara, pogotovu ako se radi o prenosu većih datoteka.

Za Vas koji niste bas upuceni u razlike između ova dva uređaja, evo male napomene:

Ruter „pamti“, IP adrese i putanje i šalje određeni paket baš IP adresi kojoj je namenjen. Ukoliko je putanja kojom paket ide nedostupna, koristi alternativnu putanju, što se definiše na samom ruteru. Za razliku od rutera, svič je mnogo „gluplji“. Kada šaljemo paket preko njega, on prvo radi broadcast (najjednostavnije rečeno, „poziva“ sve adrese u mreži), i kao povratnu informaciju dobija IP adresu primaoca, a zatim šalje paket. Postoje i svičevi koji pamte primljene IP adrese i svaki sledeći put brže proslede paket.



Fotoaparati

Osnovna karakteristika digitalnih aparata je da ne koriste film, već svetlost, koja prolazi kroz sočiva na objektivu, pada na fotoosetljivi element, koji proizvodi električni impuls. On se pretvara u digitalni signal koji se smešta u memoriju, odakle se može prikazati na ekranu ili kopirati. Foto-dioda je elektronski element koji pod dejstvom svetla otpušta elektrone, odnosno proizvodi slabu struju. Uobičajen naziv za nju je piksel. Ukupan broj piksela se naziva rezolucija, i jedan je od najbitnijih parametara pri kupovini. Izražava se u megapikselima. Da bi se snimila kvalitetna fotografija, neophodno je da se pravilno odredi rastojanje objekta od aparata. Na osnovu te udaljenosti sočivo objektiva se namešta tako da svetlost na senzor padne ravnomerno. To podešavanje se može obaviti ručno, a aparat to može da uradi i sam. Ta funkcija se naziva auto-fokus. Postoje dve vrste uvećanja, optičko i digitalno. Optičko je određeno žižnom daljinom sočiva u objektivu i može se menjati samo u smislu njegovog približavanja ili udaljenja od senzora. Neki slabiji aparati imaju fiksirana sočiva, tako da to nije moguće. Digitalno uvećanje je, grubo rečeno, isecanje srednjeg dela iz cele scene. Neki lošiji proizvođači taj neobrađeni isečak pokušavaju da nazovu digitalnim zumom, iako je format istog kvaliteta slike upola manji. Prepoznaćete ih kad u uputstvu vidite izraz "2x optical zoom only at 640 x 480". Fotografija se u memorijsku karticu smešta u vidu fajla, a formati koji se najčešće koriste su JPEG i TIFF. Memorijska kartica je deo na aparatu gde se skladište zapisi, odnosno napravljene fotografije. To mesto nije fiksni deo foto aparata, već se može vaditi ili menjati, radi daljeg manipulisanja zapisima. Postoji nekoliko standarda, odnosno vrsta kartica, u široj upotrebi:

1. PCMCIA kartica ima ulaz identičan PCMCIA ulazu na laptop računarima, tako da se u njega može uključiti direktno, bez ikakvog adaptera. Zbog većih gabarita ne koristi se na manjim
aparatima, već prvenstveno na novijim profesionalnim. Kapacitet joj je nekoliko gigabajta.

2. Kompakt fleš, tip 1 je najrasprostranjenija kartica. Koristi se ne samo za foto aparate, već i neke druge uređaje, kao npr. palm-top računare. Lagana je i malih dimenzija (43x36x3.3mm). Raspored elektičnih kontakata je isti kao i kod PCMCIA, u koji se, uz pomoć jednostavnog adaptera, može uključiti. Kapacitet joj je do 256 Mb.

3. Kompakt fleš, tip 2 je samo malo deblja od prethodne (5,5 umesto 3,3 mm), većeg je kapaciteta, do 1Gb.

4. Smart media je znatno tanja od prethodnih (45x37x0.76mm) ali i ne sadrži čip pomoću kojeg bi komunicirala sa aparatom, tako da je neophodno programirati aparat pre upotrebe ove kartice, da bi je prepoznao. Kapacitet joj je 128 Mb.

5. Sony memoristik je najmanja kartica po dimenzijama (50 x 21x 2.8mm) kapaciteta do 128 Mb. Sony je koristi i za druge svoje proizvode, tako da, na primer, možete da je ubacite direktno u noviji televizor i pregledate na njemu fotografije.
Povezivanje fotoaparata se vrši najčešće sa računarom, a cilj može biti transfer podataka ili daljinsko komandovanje. Neki aparati imaju i TV/ video izlaz, tako da sa njih možete direktno na TV-u prikazivati slike koje ste napravili. Transfer podataka na kompjuter se, uglavnom, obavlja putem USB portova i kabla. Baterije su ono što vlasnicima digitalnih fotoaparata zadaje najviše problema, pošto su aparati veoma zahtevni u tom smislu. Većina koristi AA baterije, koje možete kupiti na svakom kiosku. Sem rasprostranjenosti, odlikuje ih i niska cena, ali sve to nije dovoljno da bi bile i isplative. Set od četiri AA baterije vam najčešće neće biti dovoljan da napunite fotografijama ni pola prosečne memorijske kartice. Bolje rešenje predstavljaju NiMH (nikl-metal-hidrid) baterije koje se mogu puniti, a traju više sati. Proizvođači zbog ovog problema sve češće aparate isporučuju sa punjivim baterijama, internim ili eksternim, NiMH ili litijum-jonskim, koje traju četiri do osam sati. Razlike u tipu baterija su u sledećem:

Nikl-kadmijumske se mogu puniti/prazniti oko 700 puta. Problem koji imaju je da moraju biti potpuno ispražnjene pre ponovnog punjenja, u suprotnom, smanjuje im se kapacitet.

Nikl-metal-hidrid baterije ne pate od ovog problema, a kapacitet im je oko 40 odsto veći od prethodnih. To je i razlog za njihovu široku upotrebu, iako se mogu puniti nešto manje, oko 500 puta. Sem toga, one se troše i kad ne rade, oko 5 odsto dnevno.

Litijum-jonske su još bolje, kapacitet im je duplo veći od NiMH baterija, ali im je cena tolika da se koriste samo kada ih dobijete u setu sa aparatom. Mogu se puniti/prazniti oko 500 puta.

Primer: Canon A470 7Mpix.3x/4x/SD/ Blue

Canon – proizvođač
A470 – oznaka modela
7Mpix. – kvalitet fotografije
3x/4x – uvećanje (3x optički/4x digitalni)
SD – medij za snimanje fotografija
Blue – boja



Digitalne kamere

Ukoliko Vam je potrebna digitalna kamera za kućnu upotrebu, većina korisnika će biti izuzetno zadovoljna ako pazari bilo koji model. Uglavnom, svi proizvođači se pridržavaju propisanih standarda, a razlika u kvalitetu je neznatna. Oznaka DVD se nalazi na kamerama koji zapis pohranjuju direktno na DVD disk. Ta mogućnost je dobra, pošto Vaše snimke možete gledati, bilo na računaru, bilo na DVD plejeru, ali, postoji i mana jer morate sa sobom da nosite „milion“ diskova. Druga varijanta je kamera sa hard diskom, gde treba obratiti pažnju koliko efektivnih sati zapisa podržava. Rezolucija je podatak koji nam govori o kvalitetu snimka i izražava se u megapikselima. Što je taj broj veći, kamera je boljeg kvaliteta. Slično fotoaparatima, i kod kamere je važno da uvećanje, odnosno zoom, bude šireg spektra.

Primer: Sony DCR SR35E HDD 30GB

Sony – proizvođač
DCR SR35E – oznaka modela
HDD – medij za snimanje (hard disk)
30 GB – količina podataka koja može da stane na hard disk


Monitori

Svi znamo da računar, u užem smislu, predstavlja sve ono što se nalazi u kućištu (dobro, dobro, ne baš sve...), i to radi savršeno. Ali, da biste vi znali šta to tamo zuji, to morate i da vidite!

Zato, wellcome to the world of monitors!

Za sada, postoje dve osnovne vrste monitora: CRT i TFT. No, CRT je postao totalno „out“. Ipak, mi Vam predstavljamo osnovne karakteristike svake vrste, makar to bilo za istoriju.

CRT monitori (eng. Cathod Ray Tube) – monitori zasnovani na CRT tehnologiji

Monitore zasnovane na ovoj tehnologiji možete vrlo lako prepoznati po njihovoj velikoj dubini. Toliki prostor je potreban da bi se smestila velika katodna cev sa topom na jednoj strani i ekranom sa fosfornim premazom na drugoj. Top „ispaljuje“ elektrone koji padaju na fosforna zrna na površini vakuumske cevi. Što je veća brzina pokretanja topa, to je veća stopa osvežavanja (eng. Refresh Rate), a što je veći Refresh Rate, to monitor može da prikaže više slika u sekundi (eng. Frames Per Second – FPS). Ova vrsta monitora polako izumire i počinje da se gubi iz naših života.

TFT monitori

TFT monitori svakim danom sve više i više postaju zamena za stare i ogromne CRT monitore. TFT monitori su mnogo tanji od svoje starije braće zbog tehnologije na kojoj su ovi monitori zasnovani. Ekran TFT monitora sadrži sloj tečnog kristala između dve staklene ploče i elektrode. Ovi ekrani rade na principu propuštanja bele svetlosti kroz aktivni filter (tečni kristal). Tečni kristal ima svojstvo da reaguje na električno polje. Molekuli tečnih kristala su uvek grupisani u određenim pravilnim oblicima kao kristali. Moguće je precizno upravljati tečnim kristalom, ako deo te površine dođe pod napon. Tada se molekuli tečnog kristala okreću vertikalno i omogućavaju protok svetlosti i ta tačka se na ekranu vidi kao svetlo. Oni kroz koje ne prođe napon se ne okreću i te tačke su crne. Ukoliko se propusti slab napon, molekuli se delimično okrecu i to dovodi do pojave sive boje. Monitori za računare se prave od TFT (eng. Thin Film Transistor) tehnologije koja sa sobom donosi bolje boje. Svaki piksel ima tri subpiksela odnosno tri tranzistora i mali kondenzator. Svaki subpixel emituje određenu boju (crvenu,zelenu ili plavu). Postoje različiti TFT paneli i svaki ima svoje mane i vrline. Sada se sve više pojavljuju i TFT ekrani koji imaju LED pozadinsko osvetljenje i oni donose bolji kontrast,manju potrošnju( i samim tim manje se greju) i bolju zasićenost bojama.

Pojašnjenje pojedinih pojmova kod TFT monitora

„Duhovi“ – pojam koji označava da monitor jednostavno nema dovoljno brzi odziv piksela i samim tim pokretljive slike ostavljaju trag.

Odziv piksela – vreme za koje jedan piksel može da promeni boju. Ovo je veoma bitno ukoliko igrate igre, jer u njima ima dosta kretanja i samim tim pikseli moraju brže da menjaju boje. Kao što je pomenuto iznad, ukoliko je odziv piksela veliki pojavljivaće se duhovi. Svi monitori koji imaju odziv piksela veći od 25ms će sigurno imati duhove. Na 16ms i 12ms duhove najverovatnije nećete videti. Na 8ms duhovi skoro da i ne postoje i samo istrenirano oko može da ih vidi. Na 6ms, 5ms i 4ms duhova uopšte nema. Sve ispod 4ms je čista varka proizvođača koji umesto normalnog odziva piksela stavljaju vreme koje je pikselu potrebno da pređe iz sive u sivu (eng. gray-to-gray) i samo kao primer 12ms sivo u sivo odziva označava monitor koji ima 25ms normalnog odziva piksela. Pojedini proizvođači i jednostavno povećaju voltažu koja dolazi do piksela i samim tim ubrzaju njihov odziv, ali pri tome i kvare boje.

Prirodna rezolucija – ujedno i maksimalna rezolucija jednog monitora. To je rezolucija za koju je monitor napravljen da radi. Preporučeno je da rezolucija monitora uvek bude podešena na svoju maksimalnu zbog toga što ako je rezolucija manja od monitorove prirodne, slika na monitoru postaje sve mutnija kako se rezolucija smanjuje tj. daje joj „prirodan“Anti-Aliasing efekat. to se događa zbog toga što jedan TFT monitor ima fiksni broj piksela i svaki piksel će morati da se raširi da bi prikazao sliku preko celog monitora u manjoj rezoluciji.

Mrtvi pikseli – pikseli koji ili ne funkcionišu uopšte i oni se manifestuju kao mala crna tačka na ekranu ili koji polovično funkcionišu tj prikazuju samo jednu boju (kao na primer, crvenu).

Veličine monitora i njihove uobičajene prirodne rezolucije (izražene u inčima ")

• 15" (1024x768 )
• 17" (1280x1024)
• 19" normalan format (1280x1024)
• 19" widecreen format (1440x900)
• 20" (1600x1200)
• 22" widescreen format (1680x1050)

Bez posebnog „mudrijašenja“ – veći monitor, bolji provod (prijatniji posao..., ili, ..., dodajte sami).



Grafička kartica

Uz monitor, grafička kartica je najvažnija komponenta koja odlučuje koliko kvalitetnu sliku ćete imati na vašem monitoru. Grafička kartica može biti integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa, ili dolazi kao poseban deo u obliku kartice. Kvalitet grafičke kartice zavisi od vrste grafičkog procesora i takta na kome on radi, kao i o vrsti, brzini i količini memorije.

Danas je tržište podeljeno između dva najveća proizvođača. To su ATI i nVidia. ATI je poznat po svojoj Radeon seriji a nVidia po GeForce seriji.

Grafička kartica može imati jedan ili više izlaza. VGA je izlaz za CRT i LCD monitore, DVI je za LCD monitore a TV (OUT), za TV. Bolje grafičke kartice umesto TV izlaza imaju VIVO (Video IN/Video OUT).

U zavisnosti od interfejsa Vaše matične ploče, zavisi i koju grafičku karticu možete staviti u računar Grafičke kartice koje se spajaju na matičnu ploču dolaze u nekoliko standarda i ona zavisi od magistrale koju koristi. Prve VGA kartice koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz. Sledeći korak je bila 32-bitna magistrala VLB koja je radila na 33–50 MHz, a nju je ubrzo zamenio PCI, sličnih karakteristika, samo s mogućnošću upravljanja magistralom. PCI je omogućio dobre performanse grafičkog sistema, ali razvoj novog softvera u svim sferama zahtevao još brži protok podataka, pa je došla na red 64-bitna magistrala AGP, koja radi na 66 MHz. Osim toga, AGP može za svoje potrebe da rezerviše i deo sistemske memorije, i to takođe doprinosi boljim performansama. Standard AGP je nekoliko puta ubrzavan, pa je bilo kartica brzine 2x, 4x i poslednjih 8x. Nakon AGP-a, ponovo je došao PCI, ali u izmenjenoj varijanti pod imenom PCI Express (PCI-E), koji izražen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale, ima brzinu 16x. Kao ni u slučaju ubrzavanja protoka na AGP karticama, ni ovde nije došlo do velikog skoka performansi, ali je ova magistrala otvorila novo poglavlje u računarskoj grafici.

Obzirom da se novi grafički procesori sve više greju potrebno je i adekvatno hlađenje. Uobičajene su tri vrste hlađenja: pasivno, aktivno i vodeno.

Primer: VGA GeForce 8600 GT Gigabyte PCI-E 256MB/DDR3/TV-Out/HDTV/SILENT/128bit

VGA – oznaka da je u pitanju grafička karta
GeForce – proizvođač čipa
8600 – serija
Gigabyte – proizvođač grafičke kartice
PCI-E – slot na matičnoj ploči
256 MB – količina radne memorije
DDR3 – generacija radne memorije
TV-OUT, HDTV – konektori
SILENT – vrsta hlađenja
128 bit – brzina protoka na magistrali



TV/FM tuneri

TV tuner je računarska komponenta koja omogućava prijem televizijskih signala putem računara. Većina TV tunera ima mogućnost snimanja televizijskog programa na hard disk.

Uglavnom su u obliku kartice za PCI magistralu, ali mogu biti i spoljni uređaji sa USB vezom sa računarem. Neke grafičke kartice imaju ugrađen TV tuner. Kartice obično sadrže prijemnik, tuner, demodulator i analogno-digitalni pretvarač. Kao i obični TV prijemnici, TV tuneri su dizajnirani za posebne regije i države sa posebnim standardima, ali, skoro svaki koristi DSP (Digital signal processing) što znači da je za promenu potrebnog video standarda potrebno samo osvežiti softver. Noviji tuneri imaju ugrađenu Flash memoriju dovoljno veliku za više firmware-a koji omogućuju istovremeno dekodiranje više video formata. Puno TV tunera dolazi i sa FM radio podrškom, a najviše zahvaljujući tome što FM radio frekvencije leže između TV 6 i 7 kanala, dok se DSP veoma lagano može isprogramirati tako da dekodira FM talase.

Neki modeli omogućuju DVB prijem za digitalni radio, televiziju ili podatkovne signale (sa ili bez hardverskog MPEG dekodiranja). Takve kartice mogu primati satelitske prinose. Većina internih tunera rade svu demodulaciju na niskom nivou koja je potrebna za pretvaranje signala u sliku koristeći DSP čip ili ASIC. Jeftini tuneri nemaju na sebi signalnih procesora tako da se procesiranje slike odvija u centralnom procesoru.

TV tuneri za digitalne televizije su takođe dostupni, tako da je moguće snimiti kvalitetne HDTV snimke i na računar (što je, naravno, protivzakonito u većini država, pa i kod nas). Ovakvi tuneri za računar su mnogo jeftiniji nego čitavi HDTV sistemi.

Primer: TV+FM Leadtek WinFastTV PRO II

TV+FM – TV i radio podrška
Leadtek – proizvođač
WinFastTV PRO II – model



TV-out

TV-out – TV izlaz je konektor na grafičkoj kartici koji služi za prenos slike sa računara (radne površine i svega što se na njoj dešava) na ekran televizora. Na grafičkoj kartici mogu biti dve vrste konektora: činč i S-video.Konektor na televizoru može biti ili činč ili SCART. Zavisno od toga koje konektore imamo na VGA i na TV-u, biće nam potrebna sledeća kombinacija konektora na krajevima kabla kojim želimo da povežemo računar sa TV-om: S-video - činč, činč - činč, S-video - SCART, činč - SCART. Prva dva su najčešća kod novijih televizora, dok SCART uglavnom imaju starije generacije TV-a.



DVI

Digital Visual Interface – konektor na grafičkoj karti koji služi za prenos maksimalnog kvaliteta digitalnog signala na monitore ili televizore koji imaju digitalni ulaz, sadrži više informacija o slici, brži i otporniji je na šumove-smetnje.



HDTV

High Definition Television – Televizija visoke definicije (novi standard u svetu televizije i videa koji ima veću rezoluciju, bolje boje i kvalitetniji zvuk)
VGA koja podržava HDTV znači da može da isporuči video signal visokog kvaliteta na televizor ili monitor koji podržava isti ovaj standard, dok se zvuk prenosi drugim kablom.



HDMI

High-Definition Multimedia Interface – konektor za prenos signala visoke definicije gde se preko jednog kabla na TV ili PC monitor koji podržavaju HDMI prenosi i slika i zvuk visoke definicije
VGA koja podržava HDTV znači da može da isporuči i video i audio signal visokog kvaliteta na televizor ili monitor koji podržava isti ovaj standard preko jednog kabla.