1.
Боже правде, Ти што спасе
Од пропасти до сад нас,
Чуј и од сад наше гласе
И од сад нам буди спас!
Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
Боже спаси, Боже' храни
Српске земље, српски род!
2.
Сложи српску браћу драгу
На свак дичан, славан рад!
Слога биће пораз врагу,
А најјачи српству град!
Нек на српства блиста грани
Братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже, храни
Српске земље, српски род!
3.
Нек на српско ведро чело
Твог не падне гњева гром,
Благослови Србу село,
Поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани,
К победи му води ход,
Боже спаси, Боже храни
Српске земље, српски род!
4.
Из мрачнога сину гроба,
Српске круне нови сјај,
Настало је ново доба,
Нову срећу, Боже дај!
Краљевину српску брани,
Петвековне борбе плод,
Српског краља, Боже, храни
МОЛИ ТИ СЕ СРПСКИ РОД!
уторак, 1. јануар 2008.
понедељак, 12. новембар 2007.
NESVAKIDAšNJE SVEDOČANSTVO O MEGALOMANIJI JOSIPA BROZA
"Galeb" mira u moru raskoši i viskija
Titovo 72-dnevno putovanje u Afriku s proleća 1961. godine, koje se pripremalo i odvijalo u strogoj konspiraciji, pod šifrom "Dijamant", a ostvareno u pratnji razarača "Split", "Kotor" i "Pula" teretnog broda "Lovćen", zatim više od 1.500 mornara, oficira i ostalih "moreplovaca" kao i uz "vazdušnu podršku" nekoliko aviona ("DC-6b", Iy-14, c-47) - najskuplje je i najduže u istoriji Brozovih "puteva mira".
O ceni Titovog putovanja niko nije smeo ni da razmišlja a kamo li da pita, ali se približna računica može izvesti kad se vidi šta je sve nošeno i potrošeno. Recimo, kad je gorivo u pitanju, potrošeno je 4.671 tona! Toliko da jedna toplana greje 100 hiljada dvosobnih stanova četiri (zimske) sezone!
CEMENTIRANJE NESVRSTANE POLITIKE:
Tito u Togou
Planirano je da tokom putovanja, radi podmazivanja brodskih motora, utroši 426 tona plinskog ulja D-4, i 191 tona ulja D-2! Poneeto je i 1200 tona pijaće vode.
Na spisku od 59 stranih i 20 domaćih filmova koji su prikazivani u brodskom bioskopu, bilo je 29 američkih, 6 engleskih, 12 francuskih, 6 italijanskih, po jedan švajcarski i švedski i (samo) četiri ruska.
Osim aperitiva - oko 700 flaša rakije, konjaka, 300 litara vinjaka i vermuta, raznih likera i viskija ("beli konj") - ukrcano je i oko 4000 buteljki najkvalitetnije vina i nekoliko tona kisele vode. Za eventualno vidanje mamurluka, u pet kaca, utovaren je kiseo kupus i raso. Pušači su imali na raspolaganju 29.009 kutija najboljih vrsta cigareta.
I dok su Brozovi čuvari i pratioci bili u dilemi (tokom priredbi organizovanih u Maršalovu čast) da li pred sobom imaju "divljake ili maskirane ljude", koji uz zvuke bubnjeva - "tam-tama" igraju pred gostima iz Jugoslavije, na drugom kraju Afrike, tamo gde živi civilizovani svet, gotovo u isto vreme, na Sredozemnom moru odigravala se prava drama.
"Francuski ratni brod F 768 otvorio je topovsku vatru na jugoslovenski brod "Srbija" i potom ga prisilio na pretres i premetačinu, podaleko od alžirske obale. Odred francuskih vojnika prešao na brod, preuzeo komandu i odveo "Srbiju" u Mers el Kebir. Brod je pušten tek sutradan, ali se u zvaničnim papirima ne spominju rezultati istrage koju su obavili francuski komandosi, jer je prepad bio u direktnoj vezi sa jugoslovenskim (tajnim) isporukama vojne pomoći Oslobodilačkom pokretu Alžira.
Napad na "Srbiju", dešavao se u času kada je Broz završavao posetu Liberiji, još jednim odlaskom na plantaže predsednika Tubmana. Posle večere, na kojoj su se osim Tubmana "uštrcali" i neki "drugovi", došlo je vreme da se razmene pokloni. Tubman je Titu poklonio majmuna - šimpanzu i nilskog konja, koji je zadao dosta nevolja mornarima na "Lovćenu", na koji je i ukrcan iste večeri. Poklon težak celu tonu, morao je da bude dobro obezbeđen ne samo hranom do Jugoslavije, nego da se maže ribljim uljem, kako mu koža na suncu ne bi ispucala. U toku noći, dok je Maršal "uštrcavao" Tubmana, izgrađen je bazen od debelih jelovih dasaka, preko kojeg je nategnuta cerada, i ispunjen sa nekoliko hiljada litara slatke vode.
Tito se "revanširao" Tubmanu tako što mu je poklonio automobil, a nije zaboravio ni predstavnike liberijske policije i protokola.
Žeželju su iznenada nametnuti i dodatni poslovi - da izdiktira "direktive" za "doček" Titovih četvoronožnih ljubimaca: "Za smeštaj nilskog konja konsultovali smo Veterinarski fakultet i Zoološki vrt. Treba mu obezbediti temperaturu vazduha oko 20, a vode 15 stepeni. Vodu treba zagrevati i imati prostoriju koja bi se noću grejala. Toliko samo za prihvat i privremeni smeštaj, dok drug Predsednik ne odredi stalni smeštaj".
Za smeštaj drugog "ljubimca" koji je bio na "Galebu", Tito je imao svoju "kombinaciju" i rekao je Žeželju da je prenese njegovom Kabinetu u Beogradu. Depeša je glasila: "Avionom DC-6b ili Il-om 14 šaljemo majmuna-šimpanzu. Smestite ga u malu kućicu Užičke 15. Vodite računa o njegovoj nezi". Žeželj zatim obaveštava "druga Ćeću" (Stefanovića) da će posle isplovljavanja "Galeba", nakon završene posete, 14. aprila, avion DC-6b poslati za Beograd, da preveze majmuna, kome je u međuvremenu određen i pratilac - pukovnik JNA Marko Rapo!
"Maršal je učestvovao i u raspodeli poklona iz republike Mali (sanduci sa voćem) - beleži Žeželj. - Rekao je da on za sebe neće uzeti ništa, pa predlaže Lazaru Koliševskom (jednom od trojice članova zvanične delegacije na putu za Afriku) da on raspodeli drugovima urme i narandže, ali Laza to odbija da učini. - To je posao (šefa protokola Zdenka) Štambuka i (sekretara Kabineta Predsednika Republike Aleksandra) Zambelija - kaže drug Lazo.
Svaka Titova naredba, do tada se izvršavala bez pogovora. A sada, po prvi put na ovom maratonskom "putu mira" Broz se suočio sa činjenicom da jedan član njegove zvanične delegacije drugačije želi da uradi nego što misli "drug Maršal", pa makar u pitanju bile urme i pomorandže!
"Drugovi iz bezbednosti", posebno general Žeželj, pažljivo su pratili dalji razvoj situacije jer je sve "mirisalo" da će se darovano južno voće nekome obiti o glavu.
Prema beleškama Titovog prvog gardiste, "drug Maršal" ne samo da je bio iznenađen, nego i uvređen, što je njegov saputnik i član zvanične delegacije - njegov ratni drug i saborac, saradnik koji (ruko)vodi jednom od šest federalnih jedinica FNRJ, "stečenu borbom i krvlju jugoslovenskih naroda" - otkazao poslušnost i to pred "drugovima"! Jer, ako "drug Lazo" otkazuje poslušnost na običnim, gotovo trivijalnim stvarima kao što je (ras)podela urmi i pomorandži, šta će tek biti ako se povede razgovor o budžetu i Sobranju Makedonije čiji je on predsednik?!
"Sve do Otranta, odnosno, do dolaska u naše more, situacija na "Galebu" je bila napeta. Popustila je tek kada se rukovodstvo Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore, na čelu sa Blažom Jovanovićem, popelo na brod, pošto su prethodno izrazili želju da nas sretnu na moru, kad već nismo mogli da navratimo i neku crnogorsku luku. Crnogorci su na "Galeb" doneli pečene jaganjce, hleb ispečen pod sačom, proju, crmničko vino, domaću rakiju lozovaču, njeguški sir i pršutu, pa čak i cicvaru.
Maršal je govorio nekoliko puta. Bio je veseo, pevao je i igrao. Rekao je, misleći na budućnost, da imamo lep put pred nama i da ga mi mlađi nastavimo, u šta on ne sumnja.
"Imajte u vidu, drugovi, da ja neću moći da budem na čelu Partije kao do sada". Zbog tih reči, nastao je opšti plač i tuga kod svih, jer Maršal tako nešto nikada nije do sada rekao. Nikola Kovačević je održao fantastičnu zdravicu. Dobrica Ćosić se strašno opio".
Bilo je to 25. aprila 1971. godine, 71. dana "afričke ekspedicije", dok se "Galeb" i njegova pratnja ljuljuškao siguran i bezbedan u vodama jugoslovenskog dela Jadrana.
PAKOST UPAKOVANA U POKLONE
Tito je, pri kraju putovanja, nadomak Briona, gde je "morao da se odmori od napornog puta" i da smesti budućeg ljubimca, nilskog konja dobijenog od liberijskog predsednika Tubmana, rešavao još jedan "delikatan" problem. Evo kako to beleži njegov general i glavni čuvar, kome se Broz obraća:
- Žeželju, ne bih prihvatio u celini onaj tvoj predlog u vezi sa poklonima. Za Mićunovića se slažem. Mislim da mu dam zlatnu tabakeru. Zašto Lazi (Koliševskom) da dajem, kada on od mene beži i ne mogu nikako da ga uhvatim i sa njim razgovaram? Tražio sam ga po kabinama više puta, ali ga nikada (ne mogu) naći! Čak sam mu i rekao dva puta da sam ga tražio, ne bi li ga nekako vezao uza se. On je čak, mislim, takav da od mene ne traži ni savet, a kamoli poklon. Znam zbog čega se na mene naljutio. Zakačili smo se kada je pokrenuo budžet Makedonije i ja se u celini nisam složio sa njegovim stavom. Od tada se on meni zamerio.
- Ne, druže Maršale, mislim da nije od tada, već od Gane.
- Ne, ne, ranije smo mi razgovarali. Baš od onog ručka.
- Ne, druže Maršale. Sećate li se kada smo došli u Ganu? Izlazili ste iz kola i rekli Jovanki da hoćete da sačekate Lazu i drugove. Laza kaže da je čuo svojim ušima da Vam je Jovanka rekla: "Ma 'ajdemo! šta ćeš ga čekati!" To ga je, kako kaže, ubilo i od tada on pati.
- Nije tačno da je Jovanka to rekla. što se tiče Matesa, ja bih mu dao 25 po zadnjici, a ne poklon. On je ovoga puta strašno podbacio i vrlo je podao. Štambuka ću odmah najuriti čim dođemo u Beograd. Šumonji i tebi ću dati (poklone) kada dođemo u Beograd. Papi takođe i Ćosiću. Berović je već dobio od mene sve. Ovim drugovima ti podeli (poklone) i ne zaboravi (moje) ordonanse...
Titovo 72-dnevno putovanje u Afriku s proleća 1961. godine, koje se pripremalo i odvijalo u strogoj konspiraciji, pod šifrom "Dijamant", a ostvareno u pratnji razarača "Split", "Kotor" i "Pula" teretnog broda "Lovćen", zatim više od 1.500 mornara, oficira i ostalih "moreplovaca" kao i uz "vazdušnu podršku" nekoliko aviona ("DC-6b", Iy-14, c-47) - najskuplje je i najduže u istoriji Brozovih "puteva mira".
O ceni Titovog putovanja niko nije smeo ni da razmišlja a kamo li da pita, ali se približna računica može izvesti kad se vidi šta je sve nošeno i potrošeno. Recimo, kad je gorivo u pitanju, potrošeno je 4.671 tona! Toliko da jedna toplana greje 100 hiljada dvosobnih stanova četiri (zimske) sezone!
CEMENTIRANJE NESVRSTANE POLITIKE:
Tito u Togou
Planirano je da tokom putovanja, radi podmazivanja brodskih motora, utroši 426 tona plinskog ulja D-4, i 191 tona ulja D-2! Poneeto je i 1200 tona pijaće vode.
Na spisku od 59 stranih i 20 domaćih filmova koji su prikazivani u brodskom bioskopu, bilo je 29 američkih, 6 engleskih, 12 francuskih, 6 italijanskih, po jedan švajcarski i švedski i (samo) četiri ruska.
Osim aperitiva - oko 700 flaša rakije, konjaka, 300 litara vinjaka i vermuta, raznih likera i viskija ("beli konj") - ukrcano je i oko 4000 buteljki najkvalitetnije vina i nekoliko tona kisele vode. Za eventualno vidanje mamurluka, u pet kaca, utovaren je kiseo kupus i raso. Pušači su imali na raspolaganju 29.009 kutija najboljih vrsta cigareta.
I dok su Brozovi čuvari i pratioci bili u dilemi (tokom priredbi organizovanih u Maršalovu čast) da li pred sobom imaju "divljake ili maskirane ljude", koji uz zvuke bubnjeva - "tam-tama" igraju pred gostima iz Jugoslavije, na drugom kraju Afrike, tamo gde živi civilizovani svet, gotovo u isto vreme, na Sredozemnom moru odigravala se prava drama.
"Francuski ratni brod F 768 otvorio je topovsku vatru na jugoslovenski brod "Srbija" i potom ga prisilio na pretres i premetačinu, podaleko od alžirske obale. Odred francuskih vojnika prešao na brod, preuzeo komandu i odveo "Srbiju" u Mers el Kebir. Brod je pušten tek sutradan, ali se u zvaničnim papirima ne spominju rezultati istrage koju su obavili francuski komandosi, jer je prepad bio u direktnoj vezi sa jugoslovenskim (tajnim) isporukama vojne pomoći Oslobodilačkom pokretu Alžira.
Napad na "Srbiju", dešavao se u času kada je Broz završavao posetu Liberiji, još jednim odlaskom na plantaže predsednika Tubmana. Posle večere, na kojoj su se osim Tubmana "uštrcali" i neki "drugovi", došlo je vreme da se razmene pokloni. Tubman je Titu poklonio majmuna - šimpanzu i nilskog konja, koji je zadao dosta nevolja mornarima na "Lovćenu", na koji je i ukrcan iste večeri. Poklon težak celu tonu, morao je da bude dobro obezbeđen ne samo hranom do Jugoslavije, nego da se maže ribljim uljem, kako mu koža na suncu ne bi ispucala. U toku noći, dok je Maršal "uštrcavao" Tubmana, izgrađen je bazen od debelih jelovih dasaka, preko kojeg je nategnuta cerada, i ispunjen sa nekoliko hiljada litara slatke vode.
Tito se "revanširao" Tubmanu tako što mu je poklonio automobil, a nije zaboravio ni predstavnike liberijske policije i protokola.
Žeželju su iznenada nametnuti i dodatni poslovi - da izdiktira "direktive" za "doček" Titovih četvoronožnih ljubimaca: "Za smeštaj nilskog konja konsultovali smo Veterinarski fakultet i Zoološki vrt. Treba mu obezbediti temperaturu vazduha oko 20, a vode 15 stepeni. Vodu treba zagrevati i imati prostoriju koja bi se noću grejala. Toliko samo za prihvat i privremeni smeštaj, dok drug Predsednik ne odredi stalni smeštaj".
Za smeštaj drugog "ljubimca" koji je bio na "Galebu", Tito je imao svoju "kombinaciju" i rekao je Žeželju da je prenese njegovom Kabinetu u Beogradu. Depeša je glasila: "Avionom DC-6b ili Il-om 14 šaljemo majmuna-šimpanzu. Smestite ga u malu kućicu Užičke 15. Vodite računa o njegovoj nezi". Žeželj zatim obaveštava "druga Ćeću" (Stefanovića) da će posle isplovljavanja "Galeba", nakon završene posete, 14. aprila, avion DC-6b poslati za Beograd, da preveze majmuna, kome je u međuvremenu određen i pratilac - pukovnik JNA Marko Rapo!
"Maršal je učestvovao i u raspodeli poklona iz republike Mali (sanduci sa voćem) - beleži Žeželj. - Rekao je da on za sebe neće uzeti ništa, pa predlaže Lazaru Koliševskom (jednom od trojice članova zvanične delegacije na putu za Afriku) da on raspodeli drugovima urme i narandže, ali Laza to odbija da učini. - To je posao (šefa protokola Zdenka) Štambuka i (sekretara Kabineta Predsednika Republike Aleksandra) Zambelija - kaže drug Lazo.
Svaka Titova naredba, do tada se izvršavala bez pogovora. A sada, po prvi put na ovom maratonskom "putu mira" Broz se suočio sa činjenicom da jedan član njegove zvanične delegacije drugačije želi da uradi nego što misli "drug Maršal", pa makar u pitanju bile urme i pomorandže!
"Drugovi iz bezbednosti", posebno general Žeželj, pažljivo su pratili dalji razvoj situacije jer je sve "mirisalo" da će se darovano južno voće nekome obiti o glavu.
Prema beleškama Titovog prvog gardiste, "drug Maršal" ne samo da je bio iznenađen, nego i uvređen, što je njegov saputnik i član zvanične delegacije - njegov ratni drug i saborac, saradnik koji (ruko)vodi jednom od šest federalnih jedinica FNRJ, "stečenu borbom i krvlju jugoslovenskih naroda" - otkazao poslušnost i to pred "drugovima"! Jer, ako "drug Lazo" otkazuje poslušnost na običnim, gotovo trivijalnim stvarima kao što je (ras)podela urmi i pomorandži, šta će tek biti ako se povede razgovor o budžetu i Sobranju Makedonije čiji je on predsednik?!
"Sve do Otranta, odnosno, do dolaska u naše more, situacija na "Galebu" je bila napeta. Popustila je tek kada se rukovodstvo Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore, na čelu sa Blažom Jovanovićem, popelo na brod, pošto su prethodno izrazili želju da nas sretnu na moru, kad već nismo mogli da navratimo i neku crnogorsku luku. Crnogorci su na "Galeb" doneli pečene jaganjce, hleb ispečen pod sačom, proju, crmničko vino, domaću rakiju lozovaču, njeguški sir i pršutu, pa čak i cicvaru.
Maršal je govorio nekoliko puta. Bio je veseo, pevao je i igrao. Rekao je, misleći na budućnost, da imamo lep put pred nama i da ga mi mlađi nastavimo, u šta on ne sumnja.
"Imajte u vidu, drugovi, da ja neću moći da budem na čelu Partije kao do sada". Zbog tih reči, nastao je opšti plač i tuga kod svih, jer Maršal tako nešto nikada nije do sada rekao. Nikola Kovačević je održao fantastičnu zdravicu. Dobrica Ćosić se strašno opio".
Bilo je to 25. aprila 1971. godine, 71. dana "afričke ekspedicije", dok se "Galeb" i njegova pratnja ljuljuškao siguran i bezbedan u vodama jugoslovenskog dela Jadrana.
PAKOST UPAKOVANA U POKLONE
Tito je, pri kraju putovanja, nadomak Briona, gde je "morao da se odmori od napornog puta" i da smesti budućeg ljubimca, nilskog konja dobijenog od liberijskog predsednika Tubmana, rešavao još jedan "delikatan" problem. Evo kako to beleži njegov general i glavni čuvar, kome se Broz obraća:
- Žeželju, ne bih prihvatio u celini onaj tvoj predlog u vezi sa poklonima. Za Mićunovića se slažem. Mislim da mu dam zlatnu tabakeru. Zašto Lazi (Koliševskom) da dajem, kada on od mene beži i ne mogu nikako da ga uhvatim i sa njim razgovaram? Tražio sam ga po kabinama više puta, ali ga nikada (ne mogu) naći! Čak sam mu i rekao dva puta da sam ga tražio, ne bi li ga nekako vezao uza se. On je čak, mislim, takav da od mene ne traži ni savet, a kamoli poklon. Znam zbog čega se na mene naljutio. Zakačili smo se kada je pokrenuo budžet Makedonije i ja se u celini nisam složio sa njegovim stavom. Od tada se on meni zamerio.
- Ne, druže Maršale, mislim da nije od tada, već od Gane.
- Ne, ne, ranije smo mi razgovarali. Baš od onog ručka.
- Ne, druže Maršale. Sećate li se kada smo došli u Ganu? Izlazili ste iz kola i rekli Jovanki da hoćete da sačekate Lazu i drugove. Laza kaže da je čuo svojim ušima da Vam je Jovanka rekla: "Ma 'ajdemo! šta ćeš ga čekati!" To ga je, kako kaže, ubilo i od tada on pati.
- Nije tačno da je Jovanka to rekla. što se tiče Matesa, ja bih mu dao 25 po zadnjici, a ne poklon. On je ovoga puta strašno podbacio i vrlo je podao. Štambuka ću odmah najuriti čim dođemo u Beograd. Šumonji i tebi ću dati (poklone) kada dođemo u Beograd. Papi takođe i Ćosiću. Berović je već dobio od mene sve. Ovim drugovima ti podeli (poklone) i ne zaboravi (moje) ordonanse...
среда, 31. октобар 2007.
Istorija personalnog računarstva
Sadašnja, četvrta generacija savremenih računara u svojoj konstrukciji sadrži mikroprocesore. Naravno, deo ove četvrte generacije je personalni računar, čiji nastanak je omogućen niskom cenom mikroprocesora i memorije.
Rađanje personalnog računara
1973. razvijeni su neki od prvih mikroračunarskih sklopova zasnovanih na čipu 8008. Ovi sklopovi bili su tek nešto više od pribora za demonstraciju i nisu mogli da rade skoro ništa osim da trepere lampicama. Krajem 1973. Intel predstavlja mikroprocesor 8080, koji je bio 10 puta brži od prethodnog čipa 8008 i adresirao je 64 K memorije. Ovo je bio proboj koji je tražila industrija personalnih računara.
Januara 1975, u uvodnoj priči objavljenoj u časopisu Popular Electronics, MITS je predstavio sklop Altair. Ovaj sklop, koji se smatra prvim personalnim računarom, sastojao se od procesora 8080, napajanja, prednje ploče sa velikim brojem lampica i 256 bajta (ne kilobajta) memorije. Prodavao se u delovima, koštao je $ 395 i trebalo ga je sastaviti. Sastaviti je tada značilo da uzmete alat za lemljenje i stvarno dovršite ploču sa elektronskim kolima, a ne kao danas gde možete da sklopite sistem od već načinjenih delova samo pomoću odvrtke. Altair je imao sabirnicu otvorene arhitekture koja se zvala sabirnica S-100, jer je imala 100 pinova po slotu. Otvorena arhitektura je značilo da bilo ko može razviti ploče za ubacivanje u ove slotove i inerfejs za sistem. Ovo je omogućavalo upotrebu različitih dodataka i dopunskih uređaja od brojnih kompanija na tržištu. Novi procesor inspirisao je druge kompanije da napišu programe, uključujući operativni sistem CP/M (Control Program for Microprocessors) i prvu verziju Microsoftovog programskog jezika BASIC (engl. Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code – opštenamenski simbolički kôd instrukcija namenjen početnicima). IBM je 1975. godine predstavio ono što bi se moglo nazvati njegovim prvim personalnim računarom. Model 5100 imao je 16 K memorije, ugrađen ekran sa 16 redova po 64 znaka, ugrađen BASIC interpreter i ugrađen „kasetofon” DC-300 sa trakama za skladištenje podataka. Cena sistema – $ 9000 - izmeštala ga je sa glavnog toka na tržištu personalnih računara, gde su dominirali eksperimentatori (popularno nazvani hakeri) koji su računare sastavljali iz hobija, od jeftinih sklopova (oko $ 500). Naravno, IBM-ov sistem nije bio konkurentan na tržištu niskih cena i nije se dobro prodavao. Pre nego što je IBM predstavio ono što znamo kao IBM personalni računar (model 5150), pojavili su se modeli 5110 i 5120. Mada je serija 5100 prethodila IBM PC-ju, stariji sistemi i 5150 IBM PC nisu imali ničeg zajedničkog. Ispostavilo se da je IBM PC bio mnogo sličniji IBM System/23 DataMasteru, kancelarijskom računarskom sistemu predstavljenom 1980. godine. U stvari, mnogi inženjeri koji su razvijali PC u IBM-u prethodno su radili na DataMasteru. Godine 1976. nova kompanija, nazvana Apple Computer, predstavila je računar Apple I, koji je prodavan za $ 695. Prodajna cena je bila proizvoljan broj izabran od Steve Jobsa, jednog od suosnivača. Sistem se sastojao od glavne ploče sa kolima, zavrtnjima pričvrščene na parče šperploče. Nije bilo kućišta ni napajanja. Napravljeno je samo nekoliko ovih računara i oni su prodati kolekcionarima za više od $ 20.000. Apple II, predstavljen 1977. godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve važne mikroračunare koji su došli za njim, uključujući i IBM PC. Svetom mikroračunara 1980. godine dominirala su dva tipa računarskih sistema. Jedan tip, Apple II, razvijao se i sticao veliki broj lojalnih korisnika i ogromnu bazu softvera, koja je rasla fantastičnom brzinom. Drugi tip, CP/M sistem, sastojao se ne samo od jednog, već od mnogo sistema izvedenih iz originalnog MITS-ovog Altaira. Ovi sistemi su bili međusobno kompatibilni, upotrebljavali su operativni sistem CP/M i priključke za proširenje prema standardu S-100. Sve ove sisteme pravile su različite kompanije i prodavani su pod različitim imenima. Ipak, najveći deo ovih kompanija koristio je isti softver i ugrađeni hardver. Interesantno je primetiti da nijedan od ovih sistema nije bio kompatibilan ni sa PC-jem ni sa Macom, što su danas preovlađujući standardi. Novi konkurent, koji se pomaljao na horizontu, video je da ako želi da bude uspešan, potrebno je da personalni računar ima otvorenu arhitekturu, slotove za proširenja, konstrukciju sa modulima i zdravu podršku od hardverskih i softverskih kompanija, koje nisu prvi proizvođači sistema. Ovaj konkurent ispostavilo se da je IBM, što je u to vreme bilo stvarno iznenađenje jer IBM nije bio poznat po sistemima sa karakteristikama otvorene arhitekture! IBM je u suštini postao sličniji prvim Apple računarima, a sami Apple računari onome što su svi očekivali da bude IBM. Otvorena arhitektura nastupajućeg IBM PC-ja.
IBM personalni računar
Na kraju 1980. IBM je odlučio da krene u ozbiljnu utakmicu na tržištu personalnih računara niske cene, koje se brzo razvijalo. Kompanija je osnovala Odeljenje ulaznih sistema (Entry Systems Division), smešteno u Boca Ratonu, na Floridi, da razvije novi sistem. Odeljenje je smešteno namerno daleko od IBM-ovog glavnog štaba u New Yorku ili bilo kojeg drugog objekta, sa željom da novo odeljenje bude sposobno da radi nezavisno kao odvojena jedinica. Ovu malu grupu činilo je 12 inženjera i konstruktora, pod vođstvom Dona Estridga. Šef konstruktora u timu bio je Lewis Eggebrecht. Odeljenje ulaznih sistema je bilo zaduženo za razvoj IBM-ovog prvog pravog PC-ja (IBM je razmišljao o sistemu 5100, razvijenom 1975. godine, kao o inteligentnom programabilnom terminalu pre nego kao o pravom računaru, iako je on to uistinu bio). Skoro svi ovi inženjeri bili su premešteni u novo odeljenje sa projekta System/23 DataMaster, koji je 1980. predstavio mali računarski sistem za kancelarije, neposrednog prethodnika IBM PC-ja. Konstrukcija DataMastera uticala je mnogo na konstrukciju PC-ja. Kod DataMastera sve je napravljeno u jednom komadu, sa integrisanim ekranom i tastaturom. Ovo je imalo svoja ograničenja, pa su ekran i tastatura postali zasebni elementi na PC-ju, ali su ipak izgled PC tastature i električna konstrukcija prekopirani sa DataMastera. Nekoliko drugih delova IBM PC sistema takođe potiču od DataMastera, uključujući sabirnicu za proširenje (ili ulazno/izlazne slotove), što podrazumeva ne samo fizički isti 62-pinski priključak, već takođe skoro istovetnu namenu pinova. Ovo kopiranje bilo je moguće jer je PC koristio isti kontroler prekida kao i DataMaster i sličan kontroler direktnog pristupa memoriji (DMA). Takođe, kartice za proširenje već napravljene za DataMaster mogle su se lako prepraviti za rad u PC-ju. DataMaster je za CPU koristio Intelov procesor 8085, koji je imao ograničenje adresiranja na 64 Kb i osmobitnu unutrašnju i spoljnu sabirnicu podataka. Ovakvo uređenje navelo je tim konstruktora PC-ja da za CPU upotrebi Intelov procesor 8088, koji je nudio mnogo veću granicu adresiranja memorije (1 M), i unutrašnju šesnaestobitnu, ali samo osmobitnu spoljnu sabirnicu podataka. Osmobitna spoljna sabirnica podataka i sličan skup instrukcija dozvolili su da se 8088 lako uklopi u raniju konstrukciju DataMastera. Estrigde i tim konstruktora brzo su razvili konstrukciju i specifikacije za novi sistem. Pored pozajmljivanja od System/23 DataMastera, tim je proučavao tržište, što je takođe imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlađujuće standarde i postojeće uspešne sisteme toga doba, učili iz uspeha tih sistema, i u novi PC ugradili su sve njihove mogućnosti – pa i više. Sa parametrima za konstrukcije očigledno izvedenim na osnovu zahteva tržišta, IBM je napravio sistem koji je bio potpuno sposoban da popuni prazninu na tržištu. IBM je razvio svoj sistem (od ideje do isporuke sistema koji mogu da funkcionišu), za jednu godinu, koristeći postojeće konstrukcije i kupujući što je moguće više komponenti od drugih isporučilaca. Odeljenje ulaznih sistema bilo je nezavisno od drugih odeljenja IBM-a i moglo je da koristi pomoć izvan kompanije, ne prolazeći kroz birokratske procedure koje su zahtevale isključivu upotrebu IBM-ovih resursa. IBM je razvoj jezika za PC i operativnog sistema ugovorio sa malom kompanijom po imenu Microsoft. Ova odluka predstavlja glavni činilac koji je Microsoftu omogućio da se danas učvrsti kao dominantna sila u oblasti PC softvera.
недеља, 21. октобар 2007.
Moje prve reci
Evo malo da se i ja otvorim na mreži, ovde cu najviše izlagati svoje fotografije, narucito one koje su vezane za vojsku, tj. raznorazna naoružanja, borbene sisteme, borbene položaje kao i raznorazne situacije iz vojnog života.
Osim vojne fotografije bice mesta i za takozvano smešnu fotografiju, znaci fotografije koje pokazuju neke smešne situacije koje su generalno opuštajuceg karaktera.
Ako ih bude, naravno bice mesta i za umetnicku fotografiju, tj. za fotografije koje se retko vidjaju te neobicno mame svojom lepotom, ali otom-potom.
Toliko za sada.
Pozdrav od Broka
Пријавите се на:
Постови (Atom)