Titovo 72-dnevno putovanje u Afriku s proleća 1961. godine, koje se pripremalo i odvijalo u strogoj konspiraciji, pod šifrom "Dijamant", a ostvareno u pratnji razarača "Split", "Kotor" i "Pula" teretnog broda "Lovćen", zatim više od 1.500 mornara, oficira i ostalih "moreplovaca" kao i uz "vazdušnu podršku" nekoliko aviona ("DC-6b", Iy-14, c-47) - najskuplje je i najduže u istoriji Brozovih "puteva mira".
O ceni Titovog putovanja niko nije smeo ni da razmišlja a kamo li da pita, ali se približna računica može izvesti kad se vidi šta je sve nošeno i potrošeno. Recimo, kad je gorivo u pitanju, potrošeno je 4.671 tona! Toliko da jedna toplana greje 100 hiljada dvosobnih stanova četiri (zimske) sezone!
CEMENTIRANJE NESVRSTANE POLITIKE:
Tito u Togou
Planirano je da tokom putovanja, radi podmazivanja brodskih motora, utroši 426 tona plinskog ulja D-4, i 191 tona ulja D-2! Poneeto je i 1200 tona pijaće vode.
Na spisku od 59 stranih i 20 domaćih filmova koji su prikazivani u brodskom bioskopu, bilo je 29 američkih, 6 engleskih, 12 francuskih, 6 italijanskih, po jedan švajcarski i švedski i (samo) četiri ruska.
Osim aperitiva - oko 700 flaša rakije, konjaka, 300 litara vinjaka i vermuta, raznih likera i viskija ("beli konj") - ukrcano je i oko 4000 buteljki najkvalitetnije vina i nekoliko tona kisele vode. Za eventualno vidanje mamurluka, u pet kaca, utovaren je kiseo kupus i raso. Pušači su imali na raspolaganju 29.009 kutija najboljih vrsta cigareta.
I dok su Brozovi čuvari i pratioci bili u dilemi (tokom priredbi organizovanih u Maršalovu čast) da li pred sobom imaju "divljake ili maskirane ljude", koji uz zvuke bubnjeva - "tam-tama" igraju pred gostima iz Jugoslavije, na drugom kraju Afrike, tamo gde živi civilizovani svet, gotovo u isto vreme, na Sredozemnom moru odigravala se prava drama.
"Francuski ratni brod F 768 otvorio je topovsku vatru na jugoslovenski brod "Srbija" i potom ga prisilio na pretres i premetačinu, podaleko od alžirske obale. Odred francuskih vojnika prešao na brod, preuzeo komandu i odveo "Srbiju" u Mers el Kebir. Brod je pušten tek sutradan, ali se u zvaničnim papirima ne spominju rezultati istrage koju su obavili francuski komandosi, jer je prepad bio u direktnoj vezi sa jugoslovenskim (tajnim) isporukama vojne pomoći Oslobodilačkom pokretu Alžira.
Napad na "Srbiju", dešavao se u času kada je Broz završavao posetu Liberiji, još jednim odlaskom na plantaže predsednika Tubmana. Posle večere, na kojoj su se osim Tubmana "uštrcali" i neki "drugovi", došlo je vreme da se razmene pokloni. Tubman je Titu poklonio majmuna - šimpanzu i nilskog konja, koji je zadao dosta nevolja mornarima na "Lovćenu", na koji je i ukrcan iste večeri. Poklon težak celu tonu, morao je da bude dobro obezbeđen ne samo hranom do Jugoslavije, nego da se maže ribljim uljem, kako mu koža na suncu ne bi ispucala. U toku noći, dok je Maršal "uštrcavao" Tubmana, izgrađen je bazen od debelih jelovih dasaka, preko kojeg je nategnuta cerada, i ispunjen sa nekoliko hiljada litara slatke vode.
Tito se "revanširao" Tubmanu tako što mu je poklonio automobil, a nije zaboravio ni predstavnike liberijske policije i protokola.
Žeželju su iznenada nametnuti i dodatni poslovi - da izdiktira "direktive" za "doček" Titovih četvoronožnih ljubimaca: "Za smeštaj nilskog konja konsultovali smo Veterinarski fakultet i Zoološki vrt. Treba mu obezbediti temperaturu vazduha oko 20, a vode 15 stepeni. Vodu treba zagrevati i imati prostoriju koja bi se noću grejala. Toliko samo za prihvat i privremeni smeštaj, dok drug Predsednik ne odredi stalni smeštaj".
Za smeštaj drugog "ljubimca" koji je bio na "Galebu", Tito je imao svoju "kombinaciju" i rekao je Žeželju da je prenese njegovom Kabinetu u Beogradu. Depeša je glasila: "Avionom DC-6b ili Il-om 14 šaljemo majmuna-šimpanzu. Smestite ga u malu kućicu Užičke 15. Vodite računa o njegovoj nezi". Žeželj zatim obaveštava "druga Ćeću" (Stefanovića) da će posle isplovljavanja "Galeba", nakon završene posete, 14. aprila, avion DC-6b poslati za Beograd, da preveze majmuna, kome je u međuvremenu određen i pratilac - pukovnik JNA Marko Rapo!
"Maršal je učestvovao i u raspodeli poklona iz republike Mali (sanduci sa voćem) - beleži Žeželj. - Rekao je da on za sebe neće uzeti ništa, pa predlaže Lazaru Koliševskom (jednom od trojice članova zvanične delegacije na putu za Afriku) da on raspodeli drugovima urme i narandže, ali Laza to odbija da učini. - To je posao (šefa protokola Zdenka) Štambuka i (sekretara Kabineta Predsednika Republike Aleksandra) Zambelija - kaže drug Lazo.
Svaka Titova naredba, do tada se izvršavala bez pogovora. A sada, po prvi put na ovom maratonskom "putu mira" Broz se suočio sa činjenicom da jedan član njegove zvanične delegacije drugačije želi da uradi nego što misli "drug Maršal", pa makar u pitanju bile urme i pomorandže!
"Drugovi iz bezbednosti", posebno general Žeželj, pažljivo su pratili dalji razvoj situacije jer je sve "mirisalo" da će se darovano južno voće nekome obiti o glavu.
Prema beleškama Titovog prvog gardiste, "drug Maršal" ne samo da je bio iznenađen, nego i uvređen, što je njegov saputnik i član zvanične delegacije - njegov ratni drug i saborac, saradnik koji (ruko)vodi jednom od šest federalnih jedinica FNRJ, "stečenu borbom i krvlju jugoslovenskih naroda" - otkazao poslušnost i to pred "drugovima"! Jer, ako "drug Lazo" otkazuje poslušnost na običnim, gotovo trivijalnim stvarima kao što je (ras)podela urmi i pomorandži, šta će tek biti ako se povede razgovor o budžetu i Sobranju Makedonije čiji je on predsednik?!
"Sve do Otranta, odnosno, do dolaska u naše more, situacija na "Galebu" je bila napeta. Popustila je tek kada se rukovodstvo Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore, na čelu sa Blažom Jovanovićem, popelo na brod, pošto su prethodno izrazili želju da nas sretnu na moru, kad već nismo mogli da navratimo i neku crnogorsku luku. Crnogorci su na "Galeb" doneli pečene jaganjce, hleb ispečen pod sačom, proju, crmničko vino, domaću rakiju lozovaču, njeguški sir i pršutu, pa čak i cicvaru.
Maršal je govorio nekoliko puta. Bio je veseo, pevao je i igrao. Rekao je, misleći na budućnost, da imamo lep put pred nama i da ga mi mlađi nastavimo, u šta on ne sumnja.
"Imajte u vidu, drugovi, da ja neću moći da budem na čelu Partije kao do sada". Zbog tih reči, nastao je opšti plač i tuga kod svih, jer Maršal tako nešto nikada nije do sada rekao. Nikola Kovačević je održao fantastičnu zdravicu. Dobrica Ćosić se strašno opio".
Bilo je to 25. aprila 1971. godine, 71. dana "afričke ekspedicije", dok se "Galeb" i njegova pratnja ljuljuškao siguran i bezbedan u vodama jugoslovenskog dela Jadrana.
PAKOST UPAKOVANA U POKLONE
Tito je, pri kraju putovanja, nadomak Briona, gde je "morao da se odmori od napornog puta" i da smesti budućeg ljubimca, nilskog konja dobijenog od liberijskog predsednika Tubmana, rešavao još jedan "delikatan" problem. Evo kako to beleži njegov general i glavni čuvar, kome se Broz obraća:
- Žeželju, ne bih prihvatio u celini onaj tvoj predlog u vezi sa poklonima. Za Mićunovića se slažem. Mislim da mu dam zlatnu tabakeru. Zašto Lazi (Koliševskom) da dajem, kada on od mene beži i ne mogu nikako da ga uhvatim i sa njim razgovaram? Tražio sam ga po kabinama više puta, ali ga nikada (ne mogu) naći! Čak sam mu i rekao dva puta da sam ga tražio, ne bi li ga nekako vezao uza se. On je čak, mislim, takav da od mene ne traži ni savet, a kamoli poklon. Znam zbog čega se na mene naljutio. Zakačili smo se kada je pokrenuo budžet Makedonije i ja se u celini nisam složio sa njegovim stavom. Od tada se on meni zamerio.
- Ne, druže Maršale, mislim da nije od tada, već od Gane.
- Ne, ne, ranije smo mi razgovarali. Baš od onog ručka.
- Ne, druže Maršale. Sećate li se kada smo došli u Ganu? Izlazili ste iz kola i rekli Jovanki da hoćete da sačekate Lazu i drugove. Laza kaže da je čuo svojim ušima da Vam je Jovanka rekla: "Ma 'ajdemo! šta ćeš ga čekati!" To ga je, kako kaže, ubilo i od tada on pati.
- Nije tačno da je Jovanka to rekla. što se tiče Matesa, ja bih mu dao 25 po zadnjici, a ne poklon. On je ovoga puta strašno podbacio i vrlo je podao. Štambuka ću odmah najuriti čim dođemo u Beograd. Šumonji i tebi ću dati (poklone) kada dođemo u Beograd. Papi takođe i Ćosiću. Berović je već dobio od mene sve. Ovim drugovima ti podeli (poklone) i ne zaboravi (moje) ordonanse...
Нема коментара:
Постави коментар