Linuks i Projekat GNU

 

 

Mnogi korisnici računara svakodnevno koriste izmenjenu verziju sistema GNU, a da toga nisu ni svesni. Zahvaljujući čudnom spletu okolnosti, verzija GNU-a koja je danas veoma rasprostranjena se često naziva „Linuksom“, a mnogi korisnici nisu ni svesni da je ona u osnovi sistem GNU, koga izgrađuje Projekat GNU.

Linuks stvarno postoji, i ljudi ga koriste, ali se ne radi o operativnom sistemu. Linuks je jezgro: program u sistemu koji dodeljuje resurse mašine drugim programima koje pokrećete. Jezgro je ključni deo operativnog sistema, ali je samo za sebe beskorisno; ono može da funkcioniše samo u sklopu celog operativnog sistema. Linuks se obično koristi u kombinaciji sa operativnim sistemom GNU: ceo sistem je u osnovi GNU sa dodanim Linuksom, tj. GNU sa Linuksom. Sve distribucije takozvanog „Linuksa“ su u stvari distribucije GNU-a sa Linuksom.

Mnogi korisnici ne razumeju razlike između jezgra, koje je Linuks, i celokupnog sistema, koji takođe nazivaju „Linuksom“. Dvosmislena upotreba naziva ne poboljšava razumevanje stvari. Takvi korisnici obično misle da je Linus Torvalds razvio ceo operativni sistem 1991. uz neznatnu pomoć drugih.

Programeri uglavnom znaju da je Linuks jezgro. Ali, pošto su čuli da se sistem u većini slučajeva naziva „Linuksom“, oni često konstruišu izmišljeni istorijski tok događaja koji bi opravdao takvo imenovanje celog sistema po jezgru. Na primer, mnogi veruju da su čim je Linus Torvalds završio pisanje Linuksa, jezgra, njegovi korisnici tražili drugi slobodni softver da to jezgro dopuni, i otkrili da je (bez ikakvog konkretnog povoda) većina stvari koje su neophodne uniksolikom sistemu već bila dostupna.

To što su otkrili nije bilo slučajno — to je bio tada još nedovršen sistem GNU. Dostupan slobodni softver je dopunio sistem, jer je u okviru Projekta GNU od 1984. razvijan takav, potpun sistem. Manifestom GNU-a je zacrtan cilj — razvoj slobodnog uniksolikog sistema, koji se zove GNU. Prvobitna najava Projekta GNU takođe ilustruje neke od prvobitnih planova za sistem GNU. Ceo sistem je bio skoro gotov do vremena kada je započet Linuks.

Većina projekata slobodnog softvera imaju za cilj razvoj određenog programa za obavljanje određenog posla. Na primer, Linus Torvalds je sebi postavio zadatak da napiše uniksoliko jezgro (Linuks); Donald Knut (Donald Knuth) je sebi postavio zadatak da napiše program za slaganje teksta (TeH); Bob Šajfler (Bob Scheifler) je sebi postavio zadatak da razvije prozorski sistem (prozorski sistem Iks). Prirodno je ocenjivati veličinu doprinosa koji ovakvi projekti donose, kroz pojedinačne programe koji su razvijeni u okviru projekta.

Šta bismo zaključili ako bismo pokušali da ocenimo doprinos projekta GNU na ovaj način? Jedan prodavac sistema na CD-ROM-ova je otkrio da je u njegovoj „distribuciji Linuksa“ udeo GNU-ovog softvera najveći, otprilike oko 28% od ukupnog izvornog koda, a on uključuje neke od najvažnijih delova bez kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše. Linuks je imao udeo od oko 3%. (Odnosi 2008. su slični: u skladištu gNewSense-a, Linuks zauzima 1,5% a GNU-ovi paketi 15%.) Dakle, ukoliko ćete da birate naziv sistema na osnovu toga ko je napisao programe koji čine taj sistem, najbolja varijanta, koja bi se ograničila na jedan izvor, bila bi „GNU“.

Ali mi ne smatramo da je ovo ispravan način da se razmatra ovo pitanje. Projekat GNU nije bio i nije projekat razvoja određenih softverskih paketa. On nije projekat izgradnje prevodioca za Ce, iako smo u okviru Projekta GNU izgradili i prevodilac za Ce. On nije projekat izgradnje uređivača teksta, iako smo u okviru njega razvili jedan uređivač. Projekat GNU je pokrenut da izgradi potpun slobodni uniksoliki sistem: GNU.

Mnogi ljudi su značajno doprineli slobodnom softveru koji čini sistem, i svi oni zaslužuju da im se oda priznanje. Ali razlog zbog koga je GNU združeni sistem, a ne samo skup korisnih programa, je što je Projekat GNU osnovan sa namerom da takav sistem napravi. Sačinili smo spisak programa koji su neophodni da se napravi potpun slobodan sistem, i sistematski smo tražili, pisali, ili tražili ljude koji bi pisali, sve sa tog spiska. Napisali smo i ključne ali nezanimljive (1) delove, jer sistem ne može da funkcioniše bez njih. Neki od delova našeg sistema, programerski alati, su zasebno postali popularni među programerima, ali smo napisali i mnoge delove koji nisu alati (2). Čak smo razvili i igru šaha, GNU-ov šah, jer su za potpun sistem neophodne i dobre igre.

Do ranih devedesetih sastavili smo ceo sistem, isključujući jezgro. Pokrenuli smo i izgradnju jezgra, GNU-ovog Krda, koje se izvršava preko Maha. Razvoj ovog jezgra je bio dosta teži od očekivanog; GNU-ovo Krdo je postalo stabilno tek 2001, ali je daleko od toga da ga ljudi mogu šire koristiti.

Srećom, nismo morali da čekamo Krdo, jer već bio dostupan Linuks. Napisavši Linuks, Linus Torvalds je popunio značajnu prazninu u sistemu GNU. Ljudi su mogli da spoje Linuks sa sistemom GNU i time dobiju potpun slobodni sistem: sistem GNU zasnovan na jezgru Linuks, ili, kraće, sistem GNU sa Linuksom.

Omogućavanje da oni dobro funkcionišu zajedno nije bio lak posao. Neke delove GNU-a (3) je bilo potrebno korenito menjati da bi mogli da rade sa Linuksom. Veliki posao je predstavljalo i združivanje potpunog sistema u vidu distribucije koja bi radila „odmah po raspakivanju“. Ono je zahtevalo rešavanje problema sa instalacijom i pokretanjem sistema — taj problem tada nismo načinjali, jer dotle tada nismo stigli. Ljudi koji su gradili razne distribucije sistema su nam veoma pomogli u osnovnom radu. Ali taj posao, po prirodi stvari, je neko zasigurno morao da obavi.

Projekat GNU podržava sisteme GNU-a sa Linuksom isto kao i pravi^[1] sistem GNU. ZSS je finansirala ponovno pisanje proširenja GNU-ove biblioteke za Ce, koja su u vezi sa Linuksom, tako da su sad ona dobro združena, a najnoviji sistemi GNU-a sa Linuksom bez izmena koriste najnovija izdanja te biblioteke. ZSS je takođe finansirala rane faze razvoja Debijanovog GNU-a sa Linuksom.

Danas postoje mnoge različite varijante sistema GNU sa Linuksom (koje se često nazivaju „distribucijama“). Većina njih sadrži neslobodni softver. Njihovi graditelji prate filozofiju koja se povezuje sa Linuksom, a ne GNU-ovu filozofiju. Ali, postoje i potpuno slobodne distribucije GNU-a sa Linuksom. ZSS obezbeđuje računarske resurse dvema od ovih distribucija, Ututou i gNewSense-u.

Pravljenje slobodne distribucije GNU-a sa Linuksom nije samo stvar eliminisanja raznih neslobodnih programa. Danas uobičajena verzija Linuksa takođe sadrži neslobodne programe. Ovi programi su predviđeni za učitavanje u U/I uređaje u vreme početka izvršavanja sistema, a uključeni su u „izvorni kod“ Linuksa kao nizovi brojeva. Zato održavanje distribucije GNU-a sa Linuksom sada uključuje i održavanje slobodne verzije Linuksa.

Bez obzira na to da li koristite GNU sa Linuksom ili ne, molimo vas da ne zbunjujete javnost upotrebljavajući dvosmisleni naziv „Linuks“. Linuks je jezgro, jedan od najvažnijih delova sistema. Sistem kao celina je u osnovi sistem GNU, sa dodatkom jezgra Linuks. Kada pričate o ovoj kombinaciji, molimo vas da je nazivate „GNU-om sa Linuksom“.

Ukoliko negde želite da pomenete vezu (u smislu veb stranice) ka „GNU-u sa Linuksom“, dobri izbori su ova stranica i stranica http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html. Ukoliko pominjete samo jezgro Linuks, i želite da pomenete vezu za dalje informacije, dobar URL je http://foldoc.doc.ic.ac.uk/foldoc/foldoc.cgi?Linux.

Dodatak: Pored GNU-a, još jedan projekat je nezavisno proizveo slobodan uniksoliki operativni sistem. Ovaj sistem je poznat pod nazivom BSD, a razvijen je na Univerzitetu Berkli. Osamdesetih je bio neslobodan, ali je postao slobodan ranih devedesetih. Slobodni opreativni sistem koji postoji u današnje vreme (4) je skoro sigurno varijanta sistema GNU ili sistema BSD.

Ljudi nas ponekad pitaju da li je i BSD jedna verzija GNU-a, kao što je to GNU sa Linuksom. Primer Projekta GNU je inspirisao graditelje BSD-a da njihov kod učine slobodnim softverom, a eksplicitne molbe GNU-ovih aktivista su im u tome pomogle, ali njihov kod sam po sebi nema skoro ničeg zajedničkog sa GNU-om. Sistemi BSD danas koriste neke GNU-ove programe, a sistem GNU i njegove varijante koriste neke BSD-ove programe, ali, u celini, oni predstavljaju dva razna sistema koji su se razvijali uporedo. Graditelji BSD-a nisu napisali jezgro i dodali ga sistemu GNU, pa stoga nazivi kao što je GNU sa BSD-om ne bi bili odgovarajući.(5)

Fusnote:

1. Ovi nezanimljivi ali ključni delovi uključuju GNU-ov asembler, GAS i povezivač, GLD, a i jedan i drugi su delovi paketa GNU-ovih binarnih alata (GNU Binutils), GNU-ovog arhivara tar, i drugih.
2. Na primer, Burnova ljuska Baš (The Bourne Again SHell — BASH), interpretator PostSkripta Gostskript (Ghostscript), i GNU-ova biblioteka za Ce nisu programerski alati, kao što to nisu ni programi GNUKeš (GNUCash), Gnom i GNU-ov šah.
3. Na primer, GNU-ova biblioteka za Ce.
4. Od kada je ovo napisano, izgrađuje se skoro-slobodni vindovsoliki sistem, ali tehnički on uopšte nije poput GNU-a ili Uniksa, pa ne utiče na ovaj problem. Veliki deo jezgra Solarisa je oslobođen, ali ukoliko biste želeli da na osnovu njega napravite slobodni sistem, morali biste, pored zamene nedostajućih delova jezgra, da ga stavite u GNU ili BSD.
5. Sa druge strane, u godinama koje su usledile posle pisanja ovog članka, GNU-ova biblioteka za Ce je prenesena i na jezgro FriBSD-a, što je omogućilo da se sistem GNU kombinuje sa tim jezgrom. Kao što je to slučaj i sa GNU-om sa Linuksom, i ovo su zaista varijante GNU-a, koje se nazivaju GNU-om sa jFriBSD-om (GNU/kFreeBSD) i GNU-om sa jNetBSD-om (GNU/kNetBSD), u zavisnosti od toga koje jezgro sistem koristi. Obični korisnici uobičajenih kućnih računara teško mogu da razlikuju GNU sa Linuksom od GNU-a sa *BSD-ovima.

Primedbe prevodioca:

1. U engleskom je istaknut određeni član the, što, mišljenja sam, u srpskom ne može drugačije da se predstavi nego uvođenjem prideva „pravi“. [SR]

Autor: Ričard Stalman